Naslovna strana

Nijedan posetilac Egipta ne mo`e da stoji u podno`ju piramida iz Gize u okolini Kaira, a da ne bude odu{evljen neverovatnom veli~inom ovih gra|evina. Ko ih je napravio? Za{to su napravljene? Kakvu su ve{tinu i matemati~ke prora~une zahtevale da bi bile napravljene?

Da bi se na{li odgovori na ovo i mnoga druga pitanja, moramo se vratiti u maglu prastare istorije i nau~iti ne{to o poreklu velikog Egipta.

Prva ~injenica koja je sasvim jasna istra`iva~kom umu jeste, da ovi stari narodi nisu bili pe}inski ljudi koji su se penjali nekom lestvicom evolucije. Oni su u stvari bili vrlo inteligentna, organizovana i tehni~ki sposobna bi}a.

        Prvi mogu}i podatak koji imamo o ovom neverovatnom narodu nalazimo u istorijskim zapisima Biblije. U Bibliji }emo pro~itati jevrejsku re~ “Misraim” {to zna~i Egipat. U 1. Mojsijevoj 10, 1-6. re~eno je da je Misraim bio Hamov sin, koji je bio Nojev sin. Interesantno je primetiti da je re~ “Misr”, koju danas koriste Egip}ani, ime kojim oni sami sebe nazivaju. Tako }e mnogi turisti videti po Egiptu natpise kao “MisrBank”, “MisrTravel Company”, “MisrInsurance Company”.

        Ne zna se kada su Misraim i njegovi potomci odselili za Severnu Afriku, ali se zna da su jo{ prvi doseljenici sahranjivali svoje mrtve u suhom i vrelom pesku. Zahvaljuju}i tako suhoj klimi tela su brzo dehidrirala (gubila te~nost) i tako se konzervirala za dugo vreme. Godi{nje padavine ki{e u Kairu su oko 50 mm, a u Luksoru gde su na|ene mnoge mumije i nema ki{e. Ova pojava koju su prvi Egip}ani primetili, sigurno je uticala na jako egipatsko verovanje o besmrtnosti du{e. Oni su sigurno mislili da ako se telo mo`e sa~uvati, tada i du{a mo`e biti sa~uvana. U svakom slu~aju rani Egip}ani su sa mnogo muke stekli nauku o o~uvanju tela preminulih prijatelja. Kasnije su tela preminulih balzamovali, mazali ih raznim uljima da bi ih bolje sa~uvali. Tako su nam poznate i mumije. Neke od njih se mogu na}i u Britanskom i u Kairskom muzeju.

        Egipatsko pismo

        Samo pismo je bilo veoma razvijeno jo{ u ranom stadiju. Prelepo hijeroglifsko pisanje je bilo kori{teno jo{ u vreme prvih kraljeva ujedinjenog Egipta. Ovo slo`eno pismo se sastojalo od 750 razli~itih simbola i slika. Ponekad je jedna slika predstavlala celu re~ ili ~ak slog ili samo slovo. Egipatski hijeroglifi nisu imali samoglasnike tako da nemo`emo biti sigurni kako su Egip}ani svoje re~i i imena izgovarali. To je i razlog za{to su mnoga egipatska imena druga~ije napisana u mnogim knjigama. Hijeroglifi mogu biti pisani sa leva na desno, sa desna na levo i odozgo na dole. Pravac u kome je tekst napisan mo`e se odrediti po tome u kom pravcu je usmeren simbol. Ako je figura okrenuta na levo, tada je i tekst pisan sa leva na desno i tako treba da se ~ita.

Oko 700. godine pre Hrista izmi{ljeno je Demotsko pismo. Postalo je slu`beno pismo prilikom dopisa u poslovima i u knji`evnosti. Demotsko pismo je bilo veoma popularno, ali se vremenom razvilo u Koptsko pismo. To je bila neka vrsta pisanog pisma koje se lako moglo nau~iti i pisati, a koristilo se vi{e od hijeroglifa.

Pisanje u Egiptu obavljalo se ili na kamenu ili na papirusu. Papirus je biljka koja raste pored Nila. Sa biljke bi se gulio vanjski sloj da bi se do{lo do unutra{njosti koja je mekana. Unutra{njost biljke je tada se~ena na tanke trake i natapana u vodu. Tada su polagane trake jedna pored druge preklapaju}i se. Kasnije bi se drugi sloj polagao popreko u odnosu na prvi sloj. Upijaju}i materijal bi se stavio preko celog papirusa i pritisnuo bi se te{kim kamenom. Tako bi stajao nekoliko dana. Rezultat je bilo ~vrsto ali savitljivo platno po kome se moglo pisati sa perom umo~enim u crnu ili crvenu tintu.

Do 400. godine pre Hrista hijeroglifi su iza{li iz upotrebe. Sto godina kasnije i Demotsko pismo je iza{lo iz upotrebe. Tako sve do 1822. godine nau~nici nisu bili u stanju da de{ifruju i razjasne vredne istorijske informacije koje su bile napisane na papirusu ili uklesane u kamenu.

Rozeta kamen

Napoleon Bonaparta, Francuski vojskovo|a je krenuo u osvajanje Egipta 1798. godine. U avgustu iste godine jedan od njegovih oficira je popravljao utvr|ene Sveti D`ulijan blizu grada Ra{ida, koji je poznat kao Rozeta.

U toku popravljanja nai{li su na veliki crni kamen veli~ine 112 sa 82 cm i 25 cm debeo. Na tom crnom kamenu su bila uklesana tri pisma: hijeroglifi na vrhu stranice, demotsko pismo u sredini i gr~ko pismo na dnu. U tada{nje vreme nau~nici su razumeli Gr~ko pismo. Na Rozeta kamenu pismo ima zapis o krunisanju Gr~kog vladara i kralja Ptolomeja V u godini 196. pre Hrista. Nau~nici su zaklju~ili da je ovo bio trojezi~ni izve{taj istog doga|aja, napisan na tri pisma. Zaklju~ili su da ako uporede ova tri pisma mo}i }e odgonetnuti Hijeroglifsko pismo. Pre nego {to su Francuzi mogli da urade posao de{ifrovanja, Britanci su napali Egipat 1801. godine i ukrali su Rozeta kamen koji se sada nalazi u Britanskom muzeju.

Francuzi su napravili kopiju Rozeta kamena, pa su i Francuzi i Britanci zajedno prevodili tekst sa kamena.  Englez po imenu Tomas Jang napravio je neki napredak ali je mladi Francuz po imenu @an Fransoa [ampolion kona~no preveo hijeroglife.

[ampolion je ro|en 23. decembra 1790.  Imao je veliko pam}enje i talenat za strane jezike.  Sa jedanaest godina te~no je govorio latinski, gr~ki i jevrejski.  [kolski inspector Furier, koji je pratio Napoleonovu vojsku u Egipat, bio je impresioniran sa de~akovom velikom inteligencijom.  Pozvao ga je ku}i i pokazao mu egipatske hijeroglife. De~ak je bio uzbu|en kada je ugledao papirus na kome su bili tekstovi sa hijeroglifima. U tom trenutku de~ak je odlu~io da de{ifruje hijeroglife.

Sa dvanaest godina de~ak [ampolion napisao je svoju prvu knjigu, a sa trinaest godina po~eo je da u~i arapski, sirijski, haldejski i koptski. Postao je toliko dobar u poznavanju koptskog jezika, da je mnoge ~lanke za novine pisao na ovom jeziku. On nikada nije video Rozeta kamen ali sa osamnaest godina video je prepis teksta i po~eo ga prou~avati.

Slede}ih ~etrnaest godina on je poku{avao da prevede ovaj tekst.  Njegov zadatak je bio te`i, zato jer je deo teksta bio odlomljen zajedno sa kamenom i bio je izgubljen. Tekst je imao samo ~etrnaest linija na kojima su bili ispisani hijeroglifi.

U 1822. godini sa svoje 32 godine, [ampolion je najzad mogao da objavi da mo`e da ~ita i razume egipatske hijeroglife.  [est godina kasnije posetio je Egipat po prvi put.  ^etiri godine kasnije je umro.  Ali klju~ za razumevanje hijeroglifa bio je prona|en.  Istorijske informacije koje su napisane na gra|evinama i papirusu sada mogu biti prou~avane i mogu se prevesti.

Moramo da znamo da Egip}ani nisu pisali istoriju onako kako se odigravala. Ve}ina spomenika bili su napravljeni i napisani od strane faraona. Faraoni se nisu trudili da istoriju zapi{u na verodostojan na~in. Oni su spominjali svoje dobre osobine i dostignu}a. Zbog toga nije lako nau~nicima da sa ta~no{}u odrede verodostojnost ovih istorijskih informacija. Ovo je potpuno suprotno od biblijskih zapisa. U Bibliji su zapisane, ne samo pobede nego i porazi najzna~ajnijih li~nosti Biblije. Ovakav na~in zapisivanja istorije nije na|en nigde nego samo u Bibliji. Sa hijeroglifskih zapisa kao {to su od Maneta, egiptskog sve{tenika koji je `iveo 300. godine pre Hrista, ili Herodotusa, koji je posetio Egipat sredinom petog veka pre Hrista, i Josifa, Jevrejskog istori~ara koji je `iveo u prvom veku posle Hrista, bi}e nam vodi~i kroz istoriju egipatske civilizacije.

Naseljeni deo Egipta bio je samo oko reke Nil.  To je bio uzani  pojas plodne zemlje.  Pojas je bio {irok    12 km, duga~ak hiljadama kilometara od juga do severa. Ju`ni Egipat je ne{to vi{i od severnog Egipta.  Zato se ju`ni Egipat jo{ zove i Gornji Egipat. U Memfisu blizu Kaira, Nil se ra~va u nekoliko rukavaca i tako taj deo Egipta ~ini plodnim.

    U ranim Egipatskim vremenima, u malim gradovima i selima vladali su lokalni kraljevi.

   Faraon Menes i njegova paleta

Prvi ~ovek koji je ujedinio Gornji i Donji Egipat pod jednu vladavinu bio je Menes, i on je bio osniva~ prve dinastije. Dinastija je linija kraljeva gde je kruna prene{ena sa oca na sina kroz vi{e generacija. Kada neko ko nije deo vladaju}e porodice preuzme presto, tada po~inje nova dinastija. Starim Egiptom je vladala 31 dinastija.

U Egipatskom muzeju nalazi se crna kamena paleta, na kojoj se nalaze slike faraona Menesa. Jedna strana pokazuje Menesa kako dr`i neprijatelja za kosu a drugom rukom dr`i smrtnosnu batinu.

Kada gledamo slike na ovom kamenu vidimo dva neobi~na lava sa duga~kim vratom koji su se me|usobno upleli. Udubljenje izme|u tih vratova koristilo se za kozmeti~ke preparate.  To je bila prva kozmeti~ka paleta i nazvana je “Menesova paleta”.

Vreme piramida

Era izgradnje piramida je zapo~ela sa tre}om dinastijom. Prvi faraon tre}e dinastije zvao se Zoser. Zoser je imao upravitelja koji je bio genije i koji se zvao Imhotep. Ovaj ~ovek ne samo da je bio neverovatan arhitekta i in`injer koji je napravio prvu piramidu, nego je bio i lekar.

Faraoni prve dinastije imali su svoje grobnice u Abidosu i Sahari {to je 370 km ju`no od Kaira.  Grobnice se nalaze ispod malih gra|evina koje se zovu mastabe i koje su napravljenje od glinenih cigli. U Sahari je Imhotep imao otvor od grobnice 7 m dug i  7 m {irok sa tunelom ukopanim u kamen i dugim 25 m. Na dnu ovoga otvora je bio mali niz hodnika koji se zamr{eno isprepli}u. Uloga ovih zamr{enih hodnika jo{ nije jasna.

Iznad ovih iskopavanja Imhotep je izgradio kamenu mastabu veli~ine 63 m sa 63 m i visoku 8 m.  Ovo je bilo prvi put da je kamen iskori{ten kao konstrukcija za grobnicu. Mastaba je bila oblo`ena sa belim kre~njakom. Iznad nje je bila piramida sa ~etiri nivoa, a kasnije su nadogra|ena dva nivoa koja su manja. Piramida je bila duga 125 m od istoka ka zapadu i 108 m od severa ka jugu. Prva piramida je bila visoka 62 m. Piramida je cela bila oblo`ena sa belim Tura kre~njakom i bila je spektakularnog izgleda.

Izgleda da je Imhotep dobio ideju za piramidu iz Mesopotamije gde su bili gra|eni zigurati tj. tornjevi hramova. Verovatno je Vavilonska kula bila prva takva piramida i toranj. Ovi tornjevi su kori{teni kao centri za mnogobo`a~ka bogoslu`enja, a Imhotep ih je iskoristio u svrhe za grobnicu. Plja~ka{i grobnica su provalili u grob i oplja~kali njegov sadr`aj. U grobnici nije na|ena ni Zoserova mumija. Samo su otkrivena dva kov~ega od alabastera. U jednome od kov~ega su se nalazili ostaci deteta.

Tek po~etkom ~etvrte dinastije do{lo je do pravog razvoja u izgradnji piramida. Prvi faraon ~etvrte dinastije bio je Sneferu, koji je igrom slu~aja bio graditelj ~etiri piramide. Jedna od piramida je izgra|ena u Meidumu 64 km ju`no od Kaira.

Ispred ove piramide i danas se nalazi veliko mno{tvo otpadnog gra|evinskog materijala. Iz ovoga se predpostavilo da je piramida po~ela polako da se raspada jo{ u toku radova.

        Radi toga je Sneferu naredio izgradnju nove piramide u Da{uru, 45 kilometara severnije.  Ova piramida je poznata pod imenom Savijena piramida, jer  jer se po~ela praviti pod uglom od 54 stepeni, a kasnije se od pola visine pravila pod uglom od 43 stepena. Radi velikog pritiska kamena na piramidi su prime}ene mnoge pukotine. Verovatno je to jedan od razloga za{to je piramida napravljena pod manjim uglom u gornjem delu.

Na kraju je napravljena tre}a piramida koje nosi ime Crvena piramida. Ona je napravljena pod uglom od 43 stepena. To je onaj isti ugao pod kojim je zavr{ena Savijena piramida. Ali, jo{ u to vreme razvoj gradnje piramida je bio tek u po~etnom stepenu.

Keopsova piramida

Tada je na svet do{ao Sneferuov sin Kufu (gr~ki Keops),  koje je izgradio najve}u piramidu. Jedna strana piramide je duga 229 m, a piramida je visoka 146 m.  Svaka strana piramide ta~no pokazuje na ~etiri strane sveta.  Za izgradnju piramide je iskori{teno 2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova. Prose~na te`ina blokova je oko 1,2 tone, a najte`i blokovi su te{ki oko 7 tona.  Ako bi kamenovi bili veli~ine 30 cm sa 30 cm i sa 30 cm tada bi opasali Australiju dva puta.

   16,5 m na severnoj strani se nalazi ulaz koji je kasnije bio ispunjen i zape~a}en. Hodnik se spu{ta pod uglom od 26 stepeni i dug je 105 m.  Nakon toga se izravnava i ulazi u grobnu sobu.  Nakon ove sobe ide jedan hodnik koji se uspinje pod uglom od 26 stepeni i dug je 39 metara. Drugi ulaz u ovak koridor se nalazi na povr{ini piramide i zape~a}en je sa tri velika kamena i presvu~en je sa belim kre~njakom.

Na vrhu uspinju}eg hodnika prolaz je postavljen horizontalno i nalazi se ta~no u sredini piramide i zavr{ava u prostoriji koja se zove “Kralji~ina prostorija”. Na osnovu nekih ostataka u toj prostoriji smatra se da se u njoj nalazila statua preminulog faraona.

1986. godine francuski nau~nici su koristili posebnu opremu za osmatranje prostorije iza kamena. Tako su otkrili tri nove prostorije na zapadnoj strani prolaza. Ubacili su male kamere u ove prostorije i otkrili su da su one prazne. Pravi razlog za postojanje ovih prostorija jo{ nije otkriven.

      Na plafonu prostorije se nalaze dva mala otvora. Oni nisu za ventilaciju. Smatra se da im je uloga bila da omogu}e “faraonovoj du{i da iza|e u vanjski svet”. To je naravno samo ceremonijalnog zna~aja.

Kada se provalilo u piramidu i kada je bila oplja~kana, jo{ se nezna. Prema muslimanskom predanju kalif Mamun je u 9. veku posle Hrista naredio svojim radnicima da kopaju u piramidu. Radnici su po~eli da kopaju u piramidu i iza{li su na drugi kraj bez ikakvog blaga. Razlog je Kufuova mala klopka za lopove. Naime on je napravio glavnu komoru sa blagom malo asimetri~no od centra piramide. To je lukavo, jer u centru piramide nema nikakve komore ili blaga. Njihovo uni{tavanje pomerilo je jedan od velikih kamenova koji se sru{io i zatvorio jedan od hodnika. Radnici su ~uli ru{enje i promenili pravac kopanja.  Tako su se spojili sa jednim od hodnika. Danas hodnik koji su iskopali radnici kalifa Mamuna koristi se kao ulaz u piramidu za turiste.

Isto~no od Kefrenove ili Keopsove piramide nalazi se veliki brod koji se koristi za sahrane. Uloga ovog broda je ceremonijalnog zna~aja. Brod bi “preneo” faraonovu du{u u drugi svet nakon smrti. U blizini se nalaze male piramide koje se zovu “Kralji~ine piramide”. Na severnoj strani od ovih piramida, arheolog D`ord` Rajsner je 1925. godine prona{ao jedini grob iz starog Egipatskog kraljevstva koji niko nije oplja~kao. Le`i na dnu kanala 30 metara dubokog i pripada kraljici Heteferes. Ona je majka faraona Kufu ili Keopsa. Veliko bogatstvo opreme za sahranu i zagrobni `ivot iz ove grobnice sada se nalazi u Kairskom muzeju.

Faraon sa telom lava

        Ova piramida je napravljena pod ve}im uglom pa joj je zato baza ne{to manja. U sebi sadr`i manju koli~inu kamena. Na svome vrhu ona jo{ uvek ima originalni kre~nja~ki kamen kojim je bila pokrivena pre nekoliko hiljada godina. To je Tura kre~njak koji je nabavljan od lokalnih gra|evinara, koji su kasnije gulili piramidu za svoje potrebe.

Isto~no od Kefrenove piramide nalazi se velika Sfinga. Ona ima Kefrenovo lice i telo lava. Duga je 73 m i visoka 20 m. Telo je isklesano od jednog kamena koji se nalazio na tom mestu i nije se mogao pomeriti. Stopala su napravljena od cigala.

Menkaure (gr~ki: Micerinus) bio je gra|evinar tre}e i najmanje piramide iz Gize. Ova piramida zaokupila je ~etvrtinu povr{ine u odnosu na Kefrenovu piramidu. Visoka je 66 m. Gornji deo je bio oblo`en Tura kre~njakom, a donjih 16 spratova bilo je oblo`eno sa crvenim granitom iz Asvana. Neki od ovih spratova nisu bili izgla~ani. Na osnovu ovoga mo`emo zaklju~iti kako su piramide pravljene.  Kamen je bio  gla~an od vrha ka dnu piramide. Donji spratovi nisu izgla~ani, {to nas navodi na zaklju~ak da je faraon ranije umro i poslovi nisu zavr{eni.

Kako su se pravile ove velike gra|evine i kako se kamenje postavljalo u polo`aj jo{ nije razja{njeno. Nema nikakvih podataka, bilo pisanih ili crtanih, da nam poka`u kako su piramide pravljene. Imamo samo jedan  podatak koji se nalazi na prvom stubu hrama u Karnaku. Slika nam pokazuje kako je kamenje dovla~eno i postavljano na rampu koja je napravljena od cigala. Neke od ovih cigala jo{ uvek se nalaze oko piramida.

Koliko dugo je trebalo da se piramide naprave? Herodotus istori~ar ka`e: “Rad je i{ao u smenama od po tri meseca. 100,000 ljudi je radilo u jednoj smeni. Trebalo je 10 godina robovskog rada da se izgradi staza preko koje }e da se dovla~e kameni blokovi. Da se cela piramida izgradi trebalo je 20 godina.”

Mi znamo da je Iskrivljena piramida izgra|ena za samo 2 godine. Na osnovu datuma uklesanih u piramidu mo`emo znati kada su se po~ele praviti i koliko dugo je trajao posao. Doktor Mark Lener skoro je iskopavao veliku pekaru blizu piramide. Tu je na{ao ostatke od bra{na i pekarskog alata. On je procenio da je pekara bila sposobna da proizvede hleba da bi se nahranilo 30,000 radnika svaki dan.

Imaju ostaci oko 80 piramida u Egiptu, ali nijedna nije velika kao piramida iz Gize. Te piramide su mnogo manje i napravljene su od grubog kamena. Lopovi su provalili u sve te piramide i poplja~kali svo blago.

Izraelci u Egiptu

   12. dinastija imala je mo}ne faraone koji su razvili mesto po imenu Faju. To je bila plodna oaza koja je hranila 2 miliona ljudi. Faraoni ove dinastije su isto pravili piramide koje su manje po veli~ini.

12. dinastija vladala je oko 200 godina i njena vladavina je po~ela oko 2000. pre Hrista. Piter D`ejms i ~etri druga nau~nika su u knjizi “Vekovi mraka” (1991) str. 318, tvrde da datumi starog Egipta treba da se smanje za 250 godina. Profesor arheologije Kolin Renfru, napisao je: “Osje}am da je njihova kriti~ka analiza u pravu i da dolazi do hronolo{ke revolucije u egipatskoj istoriji.” str.16.

Ovakvo prera~unavanje vremena postavlja biblijske doga|aje o Josifu, Jakovu, i robovanju Jevreja u vreme 12. dinastije. Za ovakvu tvrdnju postoje zna~ajni arheolo{ki dokazi.

Sir Flinders Petri iskopavao je u Fajumu od 1880. godine. 1986. godine dr Rozali Dejvid iz Man~esterskog muzeja objavila je u ~asopisu temu sa naslovom “Graditelji piramida starog Egipta” i na stranici 191. je izjavila : “O~igledno je da su azijati bili prisutni u gradu Kahunu u odre|enom broju. Ovo odslikava situaciju u celom Egiptu. Oni se smatraju azijatima ali se nemo`e dokazati da li poti~u iz Sirije ili iz Palestine.”

Jedno interesanto otkri}e od Petrija bilo je “drvena kutija… ispod podova mnogih ku}a u Kahunu. U njima su se nalazile bebe, ponekad dve i tri u sanduku. Bebe su bile stare samo par meseci.” Ovo navodi na zaklju~ak o zapisu faraonove objave da sva deca budu ubijena prilikom ro|enja, 2. Mojsijeva 1, 16. Neke majke uspele su za{titi svoje bebe dok su bile par meseci stare 2. Mojsijeva 2, 3.

Najupe~atljivija pojava u vezi jevrejskog ropstva bilo je njihovo iznenadno nestajanje sa scene. Dr Dejvid je napisala: “Kada posmatramo koli~inu i vrstu alata i stvari za svakodnevnu upotrebu, mo`e se primetiti da su ostavljeni u `urbi.” str.199.

   Prema hronologiji u 1. Kraljevima 6, 1. Izlazak se pojavio oko 1445. godine pre Hrista. To zna~i da je bio ne{to posle 12. dinastije. Mojsije je mogao da bude ro|en u doba faraona Amenemheta III koji nije imao naslednika – sina, nego samo }erku koja se zvala Sebeknefrure. Ona tako|e nije imala dece. Ovo obja{njava situaciju za{to se ona kupala u reci Nil kako nam to Biblija opisuje. Ona se molila bogu Hapi koji je bio bog plodnosti. Uskoro je ugledala bebu koja je u korpi plutala prema njoj. Ona je smatrala da je to bio odgovor na njene molitve.

Kada je Mojsiju bilo 40 godina on je ubio egip}anina koji je pretio jednom izraelcu. Kada je faraon to ~uo Mojsije je bio primoran da pobegne. Ovo je ostavilo Amenemheta III bez naslednika i kada je njegova }erka umrla ugasila se 12 dinastija. Tada je na vlast do{la 13 dinastija i u njeno vreme se javilo 10 egipatskih zala kao i izlazak iz Egipta. Neferhotep I bio je poslednji faraon pre dolaska Hiksa u Egipat. Lako je mogu}e da je on bio faraon u vreme kada su Izraelci iza{li iz Egipta.

        Citat is Maneta koji je Josifus napisao: “Bio je na{ kralj koji se zvao Timaus. Za vreme njegovog carovanja, neznam kako, Bog je bio protiv nas. Do{lo je do iznena|enja, jer ~ovek sa velikom titulom iz isto~nih delova bio je dovoljno hrabar da napravi ekspediciju u na{u zemlju i da nas sa lako}om pot~ini i to bez upotrebe sile.”

Egipat je uvek imao dobro izve`banu armiju. Te{ko je shvatiti da su Hiksi osvojili Egipat bez bitke. Jedini razlog bi bio da se egipatska armija udavila u Crvenom moru kako ka`e Biblija. 2. Mojsijeva 14, 28. Ali {ta god da je razlog, crno vreme je dolazilo na Egipatsku zemlju.

Naslovna strana                   Na po~etak ove strane