Naslovna strana

         U celoj Bibliji samo ~etiri citata pominju Ur Haldejski i svi se odnose na isti doga|aj; Avramov odlazak iz Ura. Ovi citati se nalaze u 1. Mojsijeva 11, 31. gde Biblija ka`e: “i uze Tara sina svojega Avrama i Lota sina Aranova, unuka svojega, i Saru snahu svoju, `enu Avrama sina svojega; i po|o{e zajedno iz Ura Haldejskoga da idu u zemlju Hanansku i do|o{e do Harana, i ondje se nastani{e.”

        U spisima drevnih istori~ara Ur se ne pominje, tako da su kriti~ari rekli: “Evo jo{ jedne Biblijske legende. Nikada takav grad nije ni postojao, a ako je i postojao to je bilo malo selo u pustinji Mesopotamije i Avram je bio bezna~ajan nomad koji je lutao.” Tako je postojanje Ura bilo osumnji~eno i sigurna lokacija je bila nepoznata.  

        Katrabnasto uzvi{enje

        Za trenutak zaboravimo Ur i si|imo do ju`nog Iraka, gde stoji veoma interesantan ziggurat, poznat lokalnim ljudima kao Tel el Makajar, {to zna~i Katranasto uzvi{enje, a zove se tako jer su cigle gra|evine slepljene zajedno katranom. Ovo je o~igledno va`na ru{evina, ali {ta je ona nekad bila. Koji je grad bio ovde? Koja ga je nacija izgradila? Ova pitanja su dugo vremena bila bez odgovora.

        U ranijim lekcijama smo razgovarali o iskopavanjima Lajarda i Bota u severnom Iraku gde su Asirci gradili svoje gradove. Kada su krilati bik i drugi spomenici na{li svoj put u Evropske muzeje, javnost je bila odu{evljena i tra`ili su jo{. Tako je 1854. godine, Britanski muzej je kontaktirao Ministarstvo Inostranih poslova sa zahtevom da Britanski predstavnik u Iraku po~ne potragu za jo{ iskopina koje bi ukrasile muzej. Ministarstvo Inostranih poslova je prosledilo zahtev Britanskom konzulu u Basri, J. E. Tejloru. Ovaj ~ovek nije bio arheolog niti je imao ikakvog iskustva u iskopavanjima, ali je bio veran sluga njenog veli~anstva. Sakupio je karavan kamila i magaraca natovarenih sa krampama, lopatama i namirnicama. Krenuo je prema Tel el Makajaru. Nije bilo boljeg mesta za kopanje.

        Stigav{i u usamljeno mesto u pustinji, 150 km severo-zapadno od Basre, pregledao je veli~anstveni zigurat. Pa`ljivo kuckaju}i po ciglama slu{ao je za eho koji bi ukazao na {upljinu unutra. Ali nije bilo nikakve {upljine. Gra|evina je bila ~vrsta kao stena. Ne uznemiravaju}i se Tejlor je postavio ljude da rade na vrhu zgrade. Bio je uveren da  se negde u unutra{njosti hrama kriju veli~anstvena blaga koje }e otkriti i ponosno ih otpremiti prema Londonu.

        Arapski radnici poslu{no su po~eli kopanje, bacaju}i cigle sa vrha zigurata na zemlju u podno`ju. Veliki toranj hrama koji je pre`iveo zub hiljada godina vru}ine, vetra i peska, po~o je da se lomi pred napadom neprosve}enih i zatupljenih ljudi.

        Iako je Tejlor imao viziju zlatnih kipova, bio je ipak osu|en na razro~arenje. Nakon dve godine rada u London je mogao samo da po{alje dva glinena cilindra koje su na sebi imala ispisano ~udno klinasto pismo. Ovo su otkrili u }o{kovima zigurata koji su bili ugra|eni u kamene temeljce. Direktori Britanskog muzeja su tako|e bili razro~arani.  Nakon veli~anstvenih otkri}a iz Ninevije i Korsabada ovo je bilo razro~arenje. Oni su slabo razumeli vrednost Tejlorovih otkri}a.  

        Cilindri o Nabonidusu poslednjem vavilonskom kralju

        Kada su ovi cilindri i njihovo pismo bili prevedeni, saznali su da tekstovi govore o Nabonidusu, poslednjem avilonskom kralju, koji je i napravio ovaj zigurat. Nabonidusova majka je bila sve{tenica boga meseca Nanar u svome rodnom gradu u Haranu, pa je i sam kralj bio naklonjen tom bo`anstvu. Zigurat u Tel el Mukajaru je bio posve}en ovom bogu meseca i njegovoj `eni Ningal. Taj toranj je podignut ranije, a kralj koji je bio obo`avalac ovog boga, samo je toranj renovirao. Ime kralja koji je prvi podigao ovaj zigurat bilo je Ur Namu. da li mogu}e da je to bio kralj iz Ura koji se zvao Namu? Pomisliti da je to bio dom patrijarha Avrama, bilo je uzbudljivo. Vreme je bilo da se naga|anje poka`e kao ta~no i da je u stvari zigurat bio srce naprednog grada koji je bio glavni grad ogromnog carstva i visoke civilizacije koja je predhodila Egipatskoj civilizaciji.

        U me|uvremenu osim lokalnih graditelja koji su u prastarim ciglama videli jeftin izvor gra|evinskog materijala. Tel el Mukajar je bio zaboravljen. Zigurat je utonuo natrag u pustinjsku samo}u. Bila je 1918. godine i prvi svetski rat se zavr{avao. Turci su proterani iz doline Eufrata i britansla armija je dr`ala kontrolu nad ovim prostorom. Jedan od Britanskih oficira je bio major Kempbel Tompson, koji je radio u obave{tajnoj slu~bi armije i bio je stacioniran blizu Tel el Mukajara. Pre nego je postao vojnik, bio je asistent u Britanskom muzeju. Zainteresovao se sa zigurat i iskopine oko njega. U me|uvremenu vr{io je mala iskopavanja na tom mestu. Bio je impresioniran sa onim {to je na{ao teje poslao predlog natrag u muzej da bi vredilo organizovati pravu ekspediciju na ovom mestu.

        Ponovna iskopavanja

        Odgovor na ovaj zahtev, Britanski muzej je zadu`io doktora H. R. Hala da krene sa iskopavanjima. Doktor je stigao kasne 1918. godine i uradio neka eksperimentalna iskopavanja u Tel el Mukajaru i obli`njim mestima Eridu i Al Ubaid. U ovom poslednje mesto bi moglo dokazati da je tu bila prva najstarija civilizacija. Nedostatak sredstava je onemogu}io budu}a iskopavanja, ali su uradili dovoljno da poka`u da su budu}a iskopavanja po`eljna.

        1922. godine Univerzitet Pensilvania je kontaktirao Britanski muzej i predlo`io zajedni~ku ekspediciju i Britanci su prihvatili predlog. ^arls Leonard Vuli koji je kasnije postao vitez za svoj izvanredan rad u ovom podru~ju, bio je postavljen na ~elu ekspedicije. 43-di{nji Vuli se ve} dokazao u iskopavanjima u Egiptu i Karkemi{u. Bio je najbolji ~ovek za ovaj posao. On je ovaj zadatak pretvorio u `ivotnu obavezu i za slede}ih dvanaest godina je strpljivo radio na iskopavanju. Ve}inu vremena mu je pomagala njegova supruga.

        Vuli nije bio samo iskusan i stru~an arheolog, ve} je bio ve{t u upravljanju ljudima koji su radili sa njim. Ovaj kvalitet je bio neophodan za zadatke koji su uklju~ivali rad sa 400 ljudi. Razumio je mentalitet Arapa i znao je kako da se nosi sa problemima koji su iskrsavali.

Jednom prilikom Vulijevi ljudi su radili na podru~ju gde su pronalazili male predmete kao vazne, nakit i tome sli~no. Vulijevo iskustvo ga je pou~ilo da bi zlatni predmeti trebali da se uskoro na|u i on je posumnjao da ovi predmeti nestaju skriveni u haljinama Arapskih radnika. Njegovo re{enje za ovaj problem nije bilo da poja~a kontrolu. Re{enje je bilo jednostavnije i efektivnije. Slede}eg isplatnog dana napomenuo je okupljenim radnicima da radnik koji otkrije bilo {ta od zlata, }e dobiti ve}u nov~anu isplatu. Cena koju je on ponudio je bila tri puta ve}a nego vrednost na|enog predmeta od zlata. Zapanjeni izrazi na licima njegovih radnika su mu pokazali da je pravilno pogodio. Te no}i lokalni zlatar nije mogao da shvati veliki red ljudi koji su ~ekali ispred prodavnice da kupe natrag zlatni nakit koji su mu ranije prodali. Slede}i dan je bilo za~u|uju}e koliko mnogo radnika je odjednom na{lo predmete od zlata na iskopini. Doneli su ih Vuliju i na njihovo iznena|enje platio im je sumu koju je obe}ao. Tako su radnici dobili nagradu, a Vuli je dobio zlatne predmete.

Vuli je bio ~ovek izvanredne discipline. U tre}oj godini iskopavanja otkrio je gradsko groblje. Ako je i{ta vi{e uzbu|ivalo arheologe to je bilo otkri}e groblja, jer je to bilo mesto najbogatijih pronalazaka. Mrtvi su bili pokopani sa svojim nakitom, ukrasima, oru`jem, name{tajem i ostalim blagom i otkri}e ovih predmeta je uvek uzbudljivo. Vuli je razumio da se tu radi o iskopavanju predhodno nepoznate civilizacije. Ose}ao je da mu je potrebno da zna vi{e o ljudima koji su ovde `iveli, pre nego zapo~ne rad sa tako va`nim delom kao {to je groblje. Naredio je razo~aranim radnicima da svu zemlju vrate natrag u grobove koje su po~eli otvarati i nije se vratio na ovu iskopinu za slede}e ~etiri godine. Ali, kada se vratio na{ao je spektakularne predmete i bio je dovoljno obrazovan da pravilno oceni vrednost onoga {to je nalazio.

Civilizacija Ura i njegovi grobovi

Prije nego {to raspravimo ~uvene mrtva~ke jame u Uru, ponovimo {ta znamo o istoriji velike civilizacije. Ur je bio glavni grad naroda danas poznatog kao Sumerani. Oni su bili inteligentni i dobro obrazovani ljudi. Umetnost im je bila razvijena kao i trgovina sa udaljenim zemljama. Poludrago kamenje od kojih su njihovi ukrasi bili napravljeni, je do{lo iz Nilgiri planina u ju`noj Indiji. Deca su u {kolama u~ila naprednu matematiku i bili su sposobni da izra~unaju skverni i kubni koren brojeva. Sumerani su prvi izmislili umetnost pisanja. Po~elo je sa serijom malih sli~ica, gde je nacrtani objekat obja{njavao ideju. Iz ovih po~etaka slo`ena kombinacija uglastih otisaka u glini su bila kori{tena da proizvedu klinasto pismo koje je bilo predhodnica Akadijskog, Babilonskog i Asirkog pisma. Sumersko klinasto pismo se smatra starijim nego hijeroglifi u Egiptu. U predinastijskom periodu pre nego je Sumerija postala carstvo nekoliko vrlo bogatih kraljeva je vladalo Urom. 1927. godine Vuli je po~eo sa iskopavanjima groblja iz ovog perioda i otvorio je vi{e od 2000 grobova obi~nih gra|ana i 16 kraljevskih grobova. Ovi zadnji su se sastojali  od rova dubokog 1-3 metra u kom je telo le`alo umotano u platno ili polo`eno u kov~eg od drveta ili gline ili je bilo u pletenoj korpi. Zajedno sa telom bili su pokopane i li~ne stvari kao {to su nakit, no`evi, bro{evi. Izvan kov~ega su bili polo`eni jelo i pi}e u posudama od ilova~e bakra ili kamena zajedno sa oru`jem, alatljikama i toaletnim priborom. Sve je ovo sugerisalo verovanje u budu}i `ivot iako nikakvi natpisi nisu na|eni koji izra`avaju takvo verovanje. Dve tre}ine grobova je ve} bilo poplja~kano i uni{teno.

Najbolji od ovih grobova je bio grob Mes-Kalam-Dug “heroja dobre zemlje”. Ova titula je prona|ena urezana na dve zlatne zdele i lampi izva|enim iz groba. On nije bio ~lan kraljevske porodice, ali je bio bogati gra|anin i hrabar vojnik. Ovo se vidi iz njegove titule i sadr`aja groba. Sadr`aj uklju~uje bakarne vrhove koplja, pri~vr{}ene na zlatni {tap, dva bode`a oblo`ena zlatom, nekoliko bode`a oblo`enih bakrom, komplet strela, 50 bakrenih zdela, zlatni ukras za glavu i srebrni pojas. Mnogi drugi predmeti su bili prona|eni. Najlep{i predmet je bio {ljem od tu~enog zlata, napravljen da sedne preko glave i sa komadima da za{titi lice. Vuli je rekao za ovaj predmet: “Da ni{ta drugo nismo na{li po ~emu bi umetnost drevnih Sumerana bila procenjena, samo na osnovu ovog {ljema zauzimaju visok polo`aj me|u civilizovanim rasama”.

        Kraljevski grobovi su bili napravljeni od kamena ili cigle sa jednom ili nekoliko soba kao podzemna palata. Samo dve ovakve podzemne palate su bile neo{te}ene. Druge su bile oplja~kane od strane plja~ka{a grobova. Ulazi su bili u obliku lukova {to je i najraniji tip luka prona|enog bilo gde. Najupe~atljivi deo ovih grobova je bio ritual ljudskih `rtava koji je praktikovao. Izvan groba duga~ki jarak je iskopan i u ovaj jarak ljudi i `ivotinje bi si{li. @ivotinje bi bile ubijene, a ljudi bi i{li dobrovoljno, jer nisu prona|eni znakovi nasilja na telima. Popili bi otrov, legli i umrli. Zdelie i ~a{e iz kojih je otrov pijen, na|ene su u jednom grobu. Broj `rtava je varirao od 6 do 80 u drugim slu~ajevima.

U jednom grobu 10 `ena su bile pa`ljivo polo`ene u dva reda. Nosile su ukrase za glavu od zlata, lapisa i prekrasne ogrlice. Na kraju svakog rova su bili ostaci prelepe harfe. Uspravna drvena greda, gotovo potpuno trula, je bila obo`ena zlatom i u njoj su bili zakucani ekseri sa pozla}enim glavama, koji su osiguravali i zatezali `ice na harfama. Prednji deo zvu~ne kutije je imao izgraviranu prelepu glavu bika sa o~ima od zlata i bradom od lapisa. Preko ostataka harfe su le`ale kosti harfiste sa zlatnom krunom.

Na ulazu u grob je stajala ko~ija koje je bila ukra{ena sa crvenim, belim i plavim mozaikom. Ispred  ko~ije su bile kosti dva magarca, koje su bile polomljene.

Blizu ko~ije je bio sto za kockanje i igre kao i zbirka alata i oru`ja. Za srebrne sudove se smatra da su bili od ceremonijalnog zna~aja.

Kada je ovaj grob bio ispra`njen, Vuli je primetio poklopac na podu groba. To je bio otvor za jo{ jedan grob. Radnici koji su radili za Vulija izgleda da su otkrili jo{ jedan grob, ali su ga maskirali u nadi da }e kasnije mo}i da se vrate i da ga oplja~kaju.

Na ulazu u taj grob le`alo je po tri vojnika sa svake strane koji su imali bakrena koplja i kacige. To su sada bile kosti nekada{njih vojnika kojima su lobanje bile polupane. Tu su bile i dve ko~ije sa ~etiri to~ka koja su vukla po tri vola.

Cilindar koji su na{li u glavnoj komori imao je ime osobe Abargi. On je verovatno bio kraljevskog porekla. U grobu su na|ena i dva broda napravljena od srebra, koji su bili izvrsno sa~uvani. Ovi brodovi su potpuno isti kao i brodovi koji se danas koriste na Eufratu.

Na kraju ovoga groba je grob kraljice [ubad. Njeno ime je ispisano na cilindru napravljenom od lapis lazulija. Sa njom je bila sahranjena i veli~anstvena kolekcija zlatnog, srebrnog i nakita od dragog kamenja. Na njenoj glavi je prelepa i komplikovana kruna. Kralji~ina lobanja je tako|e bila oste}ena. Zato je gospo|a Vuli sve pukotine lobanje ispuinila odre|enom masom i na kraju je na osnovu oblika lobanje napravila lice osobe koje odgovara tom obliku lobanje.

Tako|e su prona|ene i figure od dva jarca koji stoje na zadnjim nogama, a prednje noge su naslonjene na grm. Kada je ovo otkri}e objavljeno mnogi su ovo hteli protuma~iti kao dokaze o pri~i sa Avramom, gde je ovan bio zamena za sinovljevu `rtvu. Ali vremenom je dokazano da ove statue poti~u iz mnogo ranijeg perioda i da nemaju nikakve veze sa Avramovim doga|ajem.

Kraljevski amblem Ura

Jedan od velikih grobova je bio oplja~kan, ali na jednom zidu su se mogli videti ostaci nekog mozaika. Kada su radnici to bolje o~istili video se prelepi, veliki mozaik od lapis lazulija i {koljki. Da bi Vuli sa~uvao ovo otkri}e prelio ga je sa voskom. Tada su celi zid preneli na sigurnije mesto.

Ovaj mozaik je bio poznat kao kraljevski amblem Ura. Ovakav mozaik je bio no{en u sve~anim procesijama i paradama kao i mnogim bitkama. To je bila neka vrsta zastave grada Ura. Bio je samo veliki 55x22,5 cm i prikazivao je doga|aje iz svakodnevnog `ivota. Na drugoj strani je bilo doga|aja iz vojni~kog `ivota. To je bila slika armije koja je pokorila sve od Persijskog zaliva do Anadolije u Turskoj. Oni su koristili ko~ije kao i na~in ratovanja pe{adije kako je tek koristio Aleksandar Makedonski par hiljada godina kasnije.

Arhitektura Ura

Centralna figura Ura je zigurat ili crkveni toranj. Ovaj toranj kao i kompleks gra|evina oko njega imaju svoje poreklo jo{ iz prve dinastije Ura. Ali, Ur-Namu je bio taj koji je ulep{ao i usavr{io ove gra|evine, ali i doveo Ur do vrhunca svoje slave. Dobrostoje}e porodice imale su ku}e na dva sprata koje su bile izgra|ene tako da su obuhvatale unutra{nje dvori{te. Zanimljivo je da su mnoge ku}e u Uru imale i kanalizacioni sistem. Kopan je kanal dubok 10 metara u koji su postavljani prstenovi od keramike. Takav kanal je upijao otpadne vode. Tada je kanalizacioni sistem bio bolji nego {to danas imaju mnogi domovi u tom delu sveta. Ali ovi kanali su se koristili i u religiozne svrhe. Ea je bio njihov bog voda pod zemljom, pa su i ovi kanali imali religijski zna~aj jer su otvarali pristup u svet tog boga. Nama bi danas ovo bilo bogohuljenje, ali njima je tada to bio prirodan na~in da do|u u dodir sa bogom podzemnih voda.

Daleka istorija Ura

1929. godine Vuli je zavr{io sa iskopavanjima. Sada je odlu~io da vidi koliko daleko u pro~lost ide istorija Ura. Po~eo je sa radnicima da kopa jedan dubok rov. Ve} nakon jednog metra kopanja u dubinu do{li su do sloja zemlje gde vi{e nije biklo nikakvih tragova ljudskog prebivanja. Takvi slojevi se u arheologiji zovu “devi~anski slojevi”.

Ali, Vuli je hteo da se dalje kopa, jer ovaj sloj je bio vi{i od ostalih slojeva gde su na drugim mestima nalazili razne predmete. Iskopali su dva metra, ali nikakvog znaka. Tek na dubini od dva i po metra su otkrili ostatke grn~arije. Bilo je ~udno da tako dugo nije bilo nikakvog znaka ljudskog prebivanja. Niko nije znao obja{enjnje. Tada je tu pro{la Vulijeva supruga koja je upitana za obja{njenje. Bez ikakvog odlaganja odgovorila je: “Gde nema tragova prebivanja ljudi, tada je bio potop.”

Nakon ovoga su pro{irili rupu i kopali su na dubinu od 20 metara. Na velikim dubinama su ponovo pronalazili ostatke ljudskog prebivali{ta.

Prva dinastija Ura je bila pora`ena od strane Sargona Akadskog, koji je uspostavio svoju vlast na Bliskom Istoku. Sargonova dinastija je bila oterana sa scene istorije od strane varvara Guta.

Sve ove ratove je pre`iveoo grad Laga{ koji je za guvernera imao vladara Gudea koji je iza sebe ostavio 20 kipova sa njegovim likom. On je postao poznat Sumeranski vladar ne zato {to je bio dobar politi~ar, nego zato {to je ostavio mnogo svojih kipova. Ti se kipovi nalaze u mnogo muzeja sveta.

Vreme bezvla{}a

Ur se preporodio u vreme tre}e dinastije Ur-Namua i njegovog sina Ur-[ulgija koji ga je i nasledio. Ali kasnije su do{li Elamiti koji su potpuno uni{tili grad. Vremenom su i Elamiti bili izba~eni iz tih krajeva. Tada je bilo vreme bezvla{}a i Ur se podelio u dve male dr`avice Isin i Larsa. Poslednji vladar Larse Rim-Sin je poku{ao i uspeo je da ujedini Ur, a ~ak je i porazio Amoritskog kralja Hamurabija.                                               Ur, grad boga meseca

Sumeranska civilizacija je ipak po~ela da slabi. Akadski jezik je zamenio Sumeranski jezik i maternji jezik Ura se vremenom gubio iz upotrebe. U to vreme su i Asirci po~eli da ja~aju na severu. Uskoro je Ur postao i zarobljeni grad Vavilona. Poslednji Vavilonski vladar Nabonidus je u Uru izgradio veliki toranj posve}en bogu mesecu. Nabonidusova majka je bila sve{tenica boga meseca, pa nije ni ~udo {to je Nabonidus podigao ovaj toranj. Donji delovi tornja su bili crni, srednji deo je bio crven, a najvi{i deo je bio plav, da bi tako predstavio nebo. Na vrhu tornja se nalazio pozla}eni krevet za koji su tada verovali da slu`i bogu Nanaru da ide na spavanje. Sam Ur je tada postao sredi{te gde se obo`avao bog meseca.

Zaboravljeni Ur

Kako su vekovi prolazili tako se i Persijski zaliv po~eo povla~iti iz tih krajeva, a reka Eufrat je promenila svoj tok. Tako za Ur vi{e nije bilo vode. Mnogi su ga po~eli napu{tati i grad je na kraju pao u zabora i bio je zatrpan peskom i ti{inom. Vremenom se i zaboravilo da je tako veliki grad ikada postojao. Samo je Biblija o njemu sa~uvala neke podatke i to zahvaljuju}i patrijarhu Avramu. Tako je Ur vekovima le`ao sahranjen pod peskom, dok u moderno doba nisu arheolozi po~eli da ga iskopavaju i da potvr|uju da je Biblija u pravu.

Naslovna strana                   Na po~etak ove strane

“Digging Up the Past” je seminar Adventisti~kog centra