Naslovna strana

Petra je opisana kao “Grad crven kao ru`a i star kao pola vremena”. Rimski istori~ari su ovaj grad opisivali velikim epitetima da bi do~arali njegovu arhitekturu i bogatstvo. Rimljani su toliko op~injeni gradom da je imperator Trajan podigao pobedni~ku kapiju, da bi ozna~io vrednost i va`nost osvojene Petre. Putnici koji su tamo bili vratili su se sa neverovatnim opisima grobova i hramova. Oko 1200. godine posle Hrista grad je bio napu{ten i zaboravljen. Njegovo postojanje i istorija su mnogima bili poznati, ali niko nije znao gde se grad nalazi. Tako je bilo sve do 1812. godine.

Prvo otkri}e Petre

Johan Ludvig Burkhart ro|en je u Lozani, [vajcarska, 24. novembra 1784. godine. Obrazovao se u Nema~koj, a 1806. godine je oti{ao u Englesku da studira u Londonu i Kembrid`u za tri godine. Kada je imao 25 godina, Afri~ko dru{tvo u Engleskoj ga je pitalo da istra`i podru~je ju`no od Sahare. U to vreme Afrika je bila nepoznati kontinent za Evropljane, a David Livingston je tek 31 godinu kasnije istra`io Afriku. To je bio opasan zadatak i avantura koju je mladi Burkhart prihvatio.

Po{to je u tom podru~ju glavna religija Islam, Burkhart je odlu~io da jedno vreme `ivi me|u Muslimanima i da nau~i Arapski jezik. Postao je tako te~an u Arapskom jeziku da ga Arapi nisu mogli poznati kao stranca. Kuran je tako dobro poznavao da se mogao raspravljati sa bilo kim oko teolo{kih pitanja. Mnogi veruju da je on prihvatio Muslimansku religiju. Par godina kasnije napravio je hodo~a{}e u Meku, {to ga je moglo ko{tati `ivota da su ga prepoznali kao stranca. Tada je nosio Arapsko odelo i uzeo ime {eik Ibrahim ibn Abdulah.

1812. godine krenuo je za Kairo u Egiptu. Odatle je hteo da dalje krene jo{ ju`nije u unutre{njost Afri~kog kontinenta. To nije uspeo jer je 1817. godine sa svoje 33 godine umro u Kairu. Ali, va`no je otkri}e koje je napravio na putu od Damaska do Kaira.

Putovao je rutom Crvenog Mora kroz Akabu. Imao je dva vodi~a koji su dobro poznavali ovaj kraj i koji su ~esto govorili o neverovatnom gradu izme|u kamenih litica Vadi Muse. Burkhard je `elio posetiti ovo mesto, ali su ga vodi~i odgovarali jer je to bio opasan deo puta. Dabi ostvario cilj dosetio se ne~eg veoma originalnog. Znao je da je ovaj kraj blizu planine Hor gde je Aron sahranjen i gde su mu Muslimani podignuli grob. Muslimani su ~esto prinosili `rtve od jaraca u podno`ju ovog groba. Burkhart je zapisao: “Pretvarao sam se da `elim da zakoljem jarca u ~ast Haruna (Arona). Znao sam da je grob u blizini doline koju sam `eleo da vidim. Na ovo se moji vodi~i nisu mogli buniti pogotovo kada sam im rekao da }e gnev Haruna pasti na njih ako ne prinesemo `rtvu. Tako sam ih ubedio i smirio.”

         Tako su ga lokalni vodi~i odveli do Ain Muse, izvora, gde je prineo `rtvu, a sa padina brda je mogao u daljini lepo da vidi dolini i grad Petru. Ali, to je jo{ bilo daleko od grada Petre i Aronovog groba. Hteo je da prinese `rtvu na Aronovom grobu, pa su produ`ili put. Dok su se pribli`avali ulazu u klanac Petre, on je primetio “ovde po~inju starine”. Nije se usudio da zastane da ih ispituje da nebi podigao sumnju i mr`nju svojih vodi~a. Kada su iza{li iz Sika, to je ime litica ovog klanca, bio je zapanjen lepotom pejza`a. Video je hram uklesan u crvenu stenu. Brzo je po~eo da zapisuje {ta je sve video. Kada su se pribli`ili hramu, njegovi vodi~i su ga optu`ili da je lovac na blago, a ne pobo`ni Musliman. Pretili su mu da }e ga ubiti. Brzo je zato prineo jarca na `rtvu i vratili su se u selo pre mraka. Burkhart je sada mogao da objavi svetu da je prona{ao izgubljeni crveni grad Petru.

        Ezav i Jakov

        Ali da pogledamo malo istoriju ovoga grada. Verovali ili ne, rana istorija ovog grada je zapisana u Bibliji. Avram je imao sina Isaka. Isak je opet imao dva sina Jakova i Ezava. Njihovo ro|enje je zapisano u Bibliji isto kao i istorija njihovog `ivota. Istorija je zapisana u 1.. Mojsijevoj 25. poglavlju: ”Izak se molja{e Gospodu za `enu svoju, jer be{e nerotkinja i umoli Gospoda te zatrudnje Rebeka `ena njegova. Ali udarahu jedno u drugo djeca u utrobi njezinoj, te re~e: Ako je tako, na {to sam? I otide da pita Gospoda. Gospod joj re~e: Dva su plemena u utrobi tvojoj i dva }e naroda iza}i iz tebe. Jedan }e narod biti ja~i od drugoga i ve}i }e slu`iti manjemu. Kad do|e vreme da rodi, a to blizanci u utrobi njezinoj. Prvi iza|e crven, sav kao runo rutav i nadjenu mu ime Ezav. A poslije iza|e brat mu dr`e}i rukom za petu Ezava i nadje{e mu ime Jakov. Be{e Izaku 60 godina kad ih rodi Rebeka.” 1. Mojsijeva 25, 21 – 26.

        Na Jevrejskom re~ Jakov zna~i “onaj koji se hvata za petu”, {to ponekad ima i zna~enje "onaj koji sapli}e ili vara". To je izjavio i sam Ezav za Jakova: “… pravo je {to mu je ime Jakov, jer me ve} drugom prevari…” 1. Mojsijeva 27, 36.

        Ezavova dlakavost je ve} poznata u medicini. Zove se hipertrihozis i javlja se jo{ kada se ra|aju bebe koje su vrlo dlakave. Kasnije u `ivotu Ezav je naselio jednu planinu: “Ezav `ivlja{e na planini Seiru.” 1. Mojsijeva 36, 8. Ova planina je nazvana po Isavu i njegovoj osobini, jer na Jevrejskom “seir”  zna~i “dlakav kao jarac”. Kako smo pro~itali u Bibliji Ezavova ko`a je i crvena. Jevrejska re~ za crveno je “admonij”. Njegovi potomci su nazvani Edomci, {to je sli~no Jevrejskoj re~i “admonij”: “Ovo je pleme Ezava, oca Edomcima…” 1. Mojsijeva 36, 9.

        Iako su de~aci bili blizanci, ali ne indenti~ni, tako se po~eo razlikovati i njihov karakter. Ezav je bio spretan lovac, a Jakov se bavio doma}inskim poslovima u {atorima. Zato je otac Isak volio Ezava, a majka Rebeka je volela Jakova.

        Jednoga dana kada se vratio iz lova Ezav je bio vrlo gladan. Njegov brat je tada spremio jelo od crvene le}e koje je Ezav volio. Kada je zamolio brata Jakova da mu da tanjir crvene le}e. Jakov je tra`io da se Ezav odrekne prvena{tva. Po{to je glad bila ja~a, Ezav se odrekao prvena{tva.  To nije bilo samo pitanje nasle|a, nego i ko }e biti duhovni vo|a porodice i potomstva.

        Kako su godine prolazile otac Isak je gubio vid i pomislio je da mu se pribli`ava i smrtni ~as. Taj smrtni ~as je do{ao tek 43 godine kasnije. Tako misle}i da }e ubrzo umreti pozvao je svog straijeg sina Ezava da mu da porodi~ni i tradicionalni blagoslov. Prvo je sina zamolio da mu ulovi i pripremi divlja~i za jelo. Tako je Ezav oti{ao u lov.

        Ali Rebeka je sve ovo ~ula i re{ila je da njen ljubimac Jakov bude taj koji }e primiti blagoslov. Zato je brzo pripremila sli~no jelo i rekla Jakovu da nosi ocu da bi dobio blagoslov. Jakov se tada setio da nije isti kao njegov brat, nije puno dlakav. Majka je uzela kozje krzno i zamotala sina oko vrata i ruku tako da je bio dlakav. Tako je putem prevare Jakov dobio blagoslov.

        Kada je Ezav saznao po povratu iz lova za prevaru, re{io je da ubije brata Jakova. Radi toga je majka Rebeka poslala Jakova svojoj porodici u Haran 800 km daleko gde je Jakov ostao 20 godina.

        Razo~aran svojim `ivotom, lovac Ezav je odlu~io da napusti dom i preselio se u okolini grada Petre. Kada se Jakov vratio “posla pred sobom glasnike Ezavu, bratu svojemu u zemlju Seir, krajinu Edomsku. Imam volova, magarica, ovaca, sluga i slu{kinja i poslah da javim tebi gospodaru da bih na{ao milost pred tobom. Vrati{e se glasnici Jakovu i reko{e: Idosmo do brata tvojega Ezava i on ti ide u susret sa ~etiri stotine momaka.” 1. Mojsijeva 32, 3 – 6. Izgleda da je trenutak Ezavove osvete do{ao.

        Jakov se prepao i poduzeo je sve mere da bi spre~io tragediju. Prvo je poslao poklone Ezavu. Ovim je `eleo da smiri Ezava i da mu poka`e da ne `eli porodi~no nasledstvo. Pokloni su pokazivali da je Jakov dobrostoje}i. Drugo, Jakov je podelio porodicu i svoje ljude u dve grupe tako da se samo jedna sretne sa Ezavom. Druga grupa bi imala priliku da pre`ivi pokolj ako do toga do|e.

        Napokon je uradio ne{to tre}e {to je bilo i najva`nije. Molio se Bogu da mu pomogne da pre`ivi ovaj sukob. Verovatno je Jakov znao da nije zaslu`io Bo`ju milost. Ali Biblija nam ka`e: “Ne postupa sa nama po gresima na{im, niti nam vra}a po nepravdama na{im.” Psalam 103, 10. Dok se Jakov molio pred njim se pojavio an|eo koji ga je upitao za ime. Jakov je dao odgovor, a zna~enje njegovog imena je “varalica”. Tada je an|eo rekao da se Jakov od tada zove Izrael, {to zna~i “borio se sa Bogom”. To je zna~ilo da su Jakovljeve molitve za opro{tenje bile usli{ene. Zaista su Jakovljevih dvanaest sinova postali preci dvanaest Izraelskih plemena.

        Sve se ovo desilo na potoku Javoku. Aman je glavni grad dr`ave Jordana. Odatle se putuje 30 km severno do Jera{a. Put se spu{ta 600 metara u dubinu kanjona gde se nalazi mali potok Javok. Bilo je sigurno stra{no za Jakova da se u samo}i klanca moli znaju}i da mu dolazi brat sa 400 momaka spreman da ga slede}e jutro ubije.

        Ali, Jakovljeve molitve su bile usli{ene. Dva brata su se slede}eg jutra pomirila.

        Rana istorija Izraela i Petre

        Ne zna se da li je Ezav boravio u samoj dolini Petre ili u njenoj okolini, ali su vremenom njegovi potomci okupirali celu dolinu. To je mesto koje je bilo blizu tada{njih puteva, a samo je bilo vrlo za{ti}eno. Njegovi sinovi su uskoro postali nacija, koji su imali vo|e plemena nazvane vojvodama, a kasnije su postali veliki narod i imali su kralja.

        Kada su Izraelci napustili Egipat lutali su 40 godina po sinajskoj pustinji i poluostrvu. Trebali su pro}i kroz Edomsku zemlju gde se nalazila Petra. Mojsije koji je vodio Izraelski narod, uputio je razumnu molbu kralju Edomaca da ih pusti da pro|u kroz njihovu zemlju. U toku prolaza nigde ne}e svra}ati niti i{ta dirati. Ali, na ovu molbu edomski kralj je odgovorio naoru`anom armijom i pretnjom. Zato su Izraelci morali da idu isto~nim i du`im putem.

         Dana{nji putevi do Petre

        Danas posetioci Petre ostavljaju Amanski put i idu ju`no. Izvan Amana put se ra~va i na toj raskrsnici je znak koji pokazuje jugo-isto~no. Na njemu pi{e da je to “Pustinjski put”. Drugi putokaz pokazuje jugo-zapadno i na njemu pi{e “Kraljevski put”. Ovi putevi su ponovo renovirani i nose isto ime kao u staro Biblijsko vreme. Mnogi putuju pustinjskim putem koji je ravniji i pristupa~niji za automobile. Kraljevki put je veoma strm i ide 800 u strminu {to ~ini ovaj put nepo`eljnim i sporim za putovanje. Izraelci su hteli i}i ovim putem koji je ne{to kra}i, ali im je put bio zatvoren od strane Edomaca. Tako su Izraelci krenuli drugim putem i Edomci su ostali u svojoj sigurnosti.

          Osvajanja Petre

        Ulaz u dolinu Petre je uski prolaz i klanac u stenama koji je dug 1 km, a na nekim mestima {irok samo par metara. Litice su 100 m visoke i dovoljno je samo par vojnika da ~uva ulaz. U samoj dolini je jedno uzvi{enje koje je na vrhu ravno i zove se Um el Bijara, sto zna~i “majka bunara”. Na vrhu ove ravni je pet cisterni. One su skupljale ki{nicu tako da je grad mogao da opstane mesecima sa vodom. Ima Petra na Gr~kom zna~i “stena”.

        Ali Edomska samouverenost je bila poreme}ena. Njihova snaga nije bila u liticama kanjona ili njihovoj armiji. Njihova snaga je zavisila od Bo`je milosti. Vremenom oni su napustili Boga koji je bio Bog njihovog praoca Avrama. 1000. godine pre Hrista car David je pokorio Edomce i postavio mnoge tvr|ave u tom podru~ju tako da su Edomci morali da pla}aju i porez. 150 godina kasnije Edomci su se pobunili protiv Jeroama koji je bio Judejski kralj. Jeroam ih je porazio, ali Edomci od tog doba nisu pla}ali porez.

        U 8. veku pre Hrista ponovo se razvio rat. “Amazija oslobodiv{i se povede narod svoj u slanu dolinu i pobi 10 000 sinova Seirovih. 10 000 `ivih zarobi{e Judejci, odvedo{e ih na vrh stene i pobaca{e ih da se svi raspado{e.” 2. Dnevnika 25, 11, 12. U ovom tekstu Jevrejska re~ za stenu je “sela” i predstavlja stenoviti zaklon u Petri. Jo{ nije jasno za{to su Judejci 80 km vodili ovako veliki broj ljudi da bi ih sa stene bacilli u smrt. To je mo`da bila pretnja i upozorenje Edomcima da se vi{e ne bune.

        Kada su Vavilonci na ~elu sa Nabuhodonosorom u 6. veku pre Hrista osvajali Izrael, priklju~ili su im se i Edomci. Edomci su opet pali pod vlast Vavilonjana, ali je izgleda osveta bila ta koja je vodila Edomce u ovom poduhvatu.

        Biblisko proro{tvo o Edomcima i Petri

        Mali prorok Obadija je napisao celo jedno poglavlja, koje ~ini i knjigu, o proro{tvu i prokletstvu Edomaca. Taj se tekst nalazi u Bibliji u Starom Zavetu me|u knjigama malih proroka.

        Dosta je vremena pro{lo dok su se ova proro{tva ispunila. Oko 3. veka pre Hrista Arapsko pleme zvano Nabateni, potomci Ismaelovog sina Nabaota, zamenili su Edomce. Da li osvajanjem ili me{anjem,, ali Edomci su bili potisnuti iz Petre i `iveli su u Negevu, ju`ni deo Jude. Oko 100. godine pre Hrista, makabejski borac Jovan Hirkanus, osvojio je Edomce i naterao ih da se obre`u i prihvate Jevrejsku religiju. Ali su Jevreji radi ovoga platili svoju cenu. Iz Edomskih redova je do{ao Irod Veliki koji je zavladao Jevrejima i pobio mnoge glave{ine kao i bebe u Vitlejemu za vreme Hristovog ro|enja.

          Arhitektura i religija Petre

        U mekanu stenu koja je pe{~ara, usekli su mnoge hramove, ku}e i grobove. Kada se iz Sik klanca ulazi u Petru u o~i odmah upada veli~anstveni hram koji je use~en u steni. Stena u kojoj je hram use~en ima mnogo slojeva i nijanski crvene boje. Danas je to mesto u Arapskom svetu poznato kao El Kazneh {to zna~i “blago”. Arapi su mislili da se tu nalazi veliko blago. Po~eli su da obijaju ove stene, a ~ak su i pucali u stenu u nadi da }e je probiti, ali bez rezultata. Bili su razo~arani.

Na udaljenom kraju doline gde se penje put u planinu nailazi se na drugi hram use~en u steni. Zove se El Deir {to zna~i “manastir”. Neki smatraju da su ovo i grobovi, jer ima puno use~enih platformi u stenama. Ali, te platforme su kori{tene za male kipove raznih bogova i bog~i}a.

        Nabatejci su upra`njavali idolopoklonstvo i imali su dva visoka mesta za verske obrede. Na vrhu planine su dva velika obeliska koji su isklesani od vrha planine, tako da su ostali prirodni deo planine. Oni su simboli plodnosti i mnogi istori~ari i arheozi smatraju da su na ovom mestu prino{ene ljudske `rtve. Ali, oltari su toliko mali da bi se na njima mogla prineti `rtva od ovce ili koze, a ne ve}eg ~oveka.

        Petra i Rimljani

        Kada su Rimljani okupirali Bliski Istok, tek su oko 106. godine posle Hrista uspeli da u|u u dolinu.  Imperator Trajan  je napravio poplo~an put od Sirije do Crvenog mora, a koji je prolazio kroz Petru. Ovi blokovi puta se mogu i danas videti u kanjonu Sik i u dolini Petre. Podignuta je i mala trijumfalna kapija na ulazu u dolinu. Na severnom delu puta se nalazi Nabatejski hram. Jedan veliki grob visok tri sprata na fasadi ima imitaciju Rimske arhitekture.

        Veliki amfiteatar je isklesan u stenama jednog dela planine. Mo`e da primi 200 gledalaca. Izgleda da je Petra napredovala i da je Biblijsko proro~anstvo o prokletstvu Edomaca i Petre zaboravljeno.

        Petra i hri{}anstvo

        U 4. veku su do{li Hri{}ani u Petru. Skoro su arheolozi otkrili i ru{evine jedne velike crkve u kojoj su na{li i neke zapise koje su mogli pro~itati. Hri{}ani su mnoge grobove o~istili i posvetili ih kao crkve. Na nekim zidovima su uklesani krstovi.  Ali, vremenom trgova~ki putevi su se menjali, tako da su karavani sve manje i manje i{li kroz Petru, dok na kraju nije potpuno zaboravljena.

        U 12. veku jo{ ima malo zapisa o usponu ovoga grada. Krsta{ki ratnici iz Evrope podigli su tvr|avu na vrhu stene iza rimskog hrama. Kada su se oni povukli, dolina je pala u ti{inu koju su prekidale samo divlje koze i poneki nomad koji je tu tra`io preno}i{te. Biblijsko proro~anstvo je imalo svoju poslednju re~ i slavni crveni i kameni grad Petra je zauvek bio napu{ten i zaboravljen. Biblija je opet bila u pravu.

Naslovna strana                   Na po~etak ove strane

“Digging Up the Past” je seminar Adventisti~kog centra