Naslovna strana

        1500 godina Izraelski narod je `iveo u Obe}anoj zemlji. Celi narod je `iveo u jednoj zajedni~koj `elji i nadi. O~ekivali su Mesijin dolazak. Jo{ u postanku sveta od vremena Adama i Eve je postojalo Bo`je obe}anje o Mesiji koji }e do}i i uni{titi Sotonu. Dok su Izraelci ulazili u Obe}anu zemlju, Valam je prorokovao: “Iza}i }e zvezda iz Jakova.” 3. Mojsijeva 24, 17.

        Nakon naseljavanja u Palestini ova Mesijanska proro~anstva su postala veoma aktuelna. ^ak se i  u poznatom muzi~kom delu “Mesija”, koje je komponovao Hendl, pominje jedno od proro~anstava: “Jer nam se rodi dete, sin nam se dade kojemu je vlast na ramenu i ime }e mu biti: divni savetnik, Bog silni, Otac vje~ni knez mirni.” Isaija 9, 6. Mali prorok Mihej prorekao je i mesto ro|enja: “Ti Vitlejeme Efrato ako i jesi najmanji me|u hiljadama Judinih iz tebe }e mi iza}i koji }e biti Gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od po~etka od ve~nih vremena.” Mihej 5, 2.

        Zaharija je prorekao pobedonosni ulazak u Jerusalim kao i izdajstvo za 30 srebrnika. “Raduj se mnogo k}eri Sionska, podvikuj k}eri Jerusalimska. Evo car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava krotak i ja{e na magarcu i na magaretu, mladetu magari~inu.” Zaharija 9, 9. “I rekoh im: ako vam je drago dajte mi moju platu, ako li nije nemojte. I izmeri{e mi platu, trideset srebrnika.” Zaharija 11, 12.

        Kralj David je napisao “Mesijanske psalme”, koji su veoma cenjeni od strane Jevreja. “Opkoli{e me psi mnogi, ~eta zlikovaca ide oko mene, probodo{e ruke moje i noge moje. Dele haljine moje me|u dobom i za dolamu moju bacaju `drijeb.” Psalam 22, 16. 18. Isaija je prorokovao pobedonosnu patnju Mesije u Isaija 53.

        Re~ “Mesija” na jevrejskom jeziku zna~i “pomazanik”. Re~ “Hrist” na gr~kom jeziku koja se koristi u Novom Zavetu tako|e zna~i “pomazanik”. Kada je Hrist bio ro|en, dobio je jevrejsko ime Jo{ua {to zna~i “Jahve spa{ava”. Ovo ime se na gr~kom pise Ieosus, a u na{im Biblijama je napisano kao Isus. Prorok Danijel je predvideo ta~no vreme dolaska Pomazanika, Danilo 9, 25. Ovo proro~anstvo se odnosi na Hristovo pomazanje kada je po~eo svoju slu`bu u starosti od 30 godina.

        Ta~an datum Hristovog ro|enja se nezna. Ali znamo da je Irod veliki umro u 5. veku posle Hrista. On je bio taj koji je naredio ubistva mnogih beba u `elji da ubije i Hrista. Ovakvo ra~unjane vremena pre i posle Hrista po~elo je 525. godine posle Hrista kada je papa Jovan I dao zadatak italijanskom kalu|eru Dionizisu Egzikusu da napravi novi kalendar, kome }e osnova biti Hristovo ro|enje. U toku rada kalu|er je napravio gre{ku od ~etiri godine. Po ponovnom ra~unanju Hrist je ro|en 4. godine pre na{e ere. Ali ovaj kalendar se ve} koristi vekovima i zato nema poku{aja da se ova gre{ka popravi.

        Za dan i mesec Hristovog ro|enja se smatra 25. decembar. U to vreme u Palestini je sneg, tako da nije mogu}e da se napasaju stada ovaca na padinama njenih bregova. U opisu Hristovog ro|enja u Bibliji, spominju se pastiri sa svojim ovcama. 25. decembar se slavi kao ro|endan boga sunca. To je bio Mitra i ovaj obi~aj se ra{irio u Rimskom carstvu u 1. i 2. veku. Mnogi obo`avaoci Mitre su pre{li na hri{}anstvo i po{to nisu znali datum Hristovog ro|enja, re{ili su da to bude praznik Mitre. Slavljenje 25. decembra kao Hristovog ro|enja je sasvim pogre{no.

        Josif i Marija su `iveli u Nazaretu na severu Izraela gde je i Marija saznala da }e roditi Isusa. Ali Biblija je prorekla da }e se Hrist roditi u Vitlejemu. Za ispunjenje ovog proro~anstva se pobrinuo mo}ni Rim: “U to vreme iza|e zapovest od }esara Avgusta da se prepi{e sav svet.” Luka 2, 1. Radi toga su Josif i Marija morali da idu u Vitlejem, grad njihovih predaka, gde se Isus i rodio. Proro~anstvo se ispunilo.

        U centru Ankare, glavnom gradu Turske, nalazi se zgrada pod imenom “Augustov hram”. U 2. veku pre Hrista, ova gra|evina je napravljena i posve}ena Cibeli, majki bo`ici Anatolije. Kasnije je posve}ena rimskom imperatoru Avgustu i na njenim zidovima su uklesani mnogi Augustovi podvizi. Tu se pominju tri popisa koje je August sproveo, 28. i 8. godina pre Hrista i 14. godina posle Hrista. Smatra se da se Hrist rodio u vreme ovog popisa u 8. godini pre na{e ere.

        U Vitlejemu je velika crkva, “Crkva Hristovog ro|enja” . Ispod crkve je pe}ina koja je nekada bila {tala i smatra se da se u njoj rodio Isus.

    Rani hri{}ani su imali svoja bogoslu`enja na tajnim mestima, jer u prvim godinama hri{}ani su bili proganjani. Zato se kasnije i mnoge informacije po pitanju tradicije izgubile svoju vrednost i zna~enje. Tako je bilo sve do imperatora Konstantina koji je uveo hri{}anstvo kao dr`avnu religiju. Njegova majka Jelena je otputovala u Svetu Zemlju da tamo prona|e mesta koja su iz Hristovog `ivota. Na tim mestima je gradila spomenike i crkve. Za neka mesta arheolozi i istori~ari su otkrili da nisu autenti~ni dok za neke i ne znaju gde bi se i nalazili. Na`alost danas mnogi turisti odlaze u obilazak tih mesta. a ona uop{te nisu bila deo Hristovog `ivota. Takva je i crkva u Vitlejemu.

        Isto va`i i za Nazaret. Jedna mala pravoslavna Gr~ka crkva nalazi se pored izvora za koji se veruje da je na njega dolazila Marija. Ovo je ina~e jedini izvor u tom kraju. Mala gr~ka crkva poznata kao “sinagoga-crkva” nalazi se na temeljima stare sinagoge iz Isusovog vremena. Smatra se da je u njoj ponekad Isus propovedao. Ipak se nemo`e tvrditi da se zna mesto Hristovog doma ili stolarske radionice njegovog ovozemaljskog oca Josifa.

    Ipak se malo promenilo u Vitlejemu i Nazaretu. Ulice su jo{ uvek uske i male sa mno{tvom malih bazara sa obe strane ulice. U ovim gradovima sada `ive Arapi.

        Pored Galilejskog jezera Isus je sprovodio mnoga ~uda. Jezero je od slatke vode 13 km dugo i 8 km {iroko. Jednom prilikom je isus naredio svojim u~enicima koji su bili po profesiji ribari, da bace mre`u na njegovu zapovest. Mnoge ribe su se uhvatile u mre`u. ^udo je bilo {to je ulov bio uhva}en danju. Danas se no}u na jezeru mogu videti mnogi brodovi koji imaju svetiljke sa kojima sijaju u pravcu vode i kada se ribe skupe oko svetla, bacaju se mre`e. Tako se uhvati po nekoliko tona ribe. Ali imati dobar ulov danju, to je bilo malo ~udno. Kada je Isus tra`io da bace mre`e Petar je rekao: “U~itelju svu no} smo se trudili i ni{ta ne uhvatismo, ali po tvojoj re~i baci}u mre`u.” Luka 5, 6. To je bila vera. Petar je znao da bez bo`anske pomo}i nema ulova ribe u toku dana.

        Dva puta je i iznenadna oluja uhvatila u~enike dok su plovili preko jezera. Oba doga|aja su se desila no}u. sa isto~nih planina u okolini jezera, vetar se stu{ti na jezero u par minuta. Talasi su visoki po ~etiri metra i ovakve oluje se de{avaju samo no}u.

        U normalnim uslovima jezero je mirno i puno lepote. Plava voda i velike poljane cve}a na njegovim obalama daju izgled malog raja. Tu su planta`e banana i maslina koje rastu u subtropskoj klimi na visini od 100 metara ispod nivoa mora.

        1987. godine otkriven je brod iz Isusovog vremena na severo-zapadnoj obali Galilejskog jezera. Napravljeno je nekoliko kopija ovog broga koji se zivu “Isusovi brodovi”. Na ovim kopijama brodova mnogi turisti danas putuju po Galilejskom jezeru.

        Na severnom delu jezera se nalaze ru{evina starog grada Kapernauma. Tu je isus uradio mnoga izle~enja stanovnika, kao izle~enje gubavaca, paraliti~ara i podigao je Jairovu }erku iz mrtvih. Izle~io je i slugu jednog rimskog centuriona. Za njega je Isus kazao: “Ljubi narod na{ i na~ini nam zbornicu.” Luka 7, 5. Iskopavanja su otkrila jednu takvu sinagogu. U podu te sinagoge je prona|eno 20 000 nov~i}a iz 4. veka. Ovu sinagogu pose}uju godi{nje milioni turista. Ona je najverovatnije izgra|ena na temeljima sinagoge koju je napravio rimski centurion.

        Celu gra|evinu poseduju Franciskanski monasi. Oni su svoju crkvu nadozidali na sinagogu. Izme|u 1968 – 1977. godine vr{ena su iskopavanja u blizini i iskopani su temelji {estougaone zgrade na kojima je ispisano ime “Petar”. Jo{ uvek nije potvr|eno da li je to stvarno ku}a apostola Petra.

        U Kapernaumu su se odigrala neka od najve}ih Isusovih ~uda, ali su uprkos tome stanovnici Kapernauma odbacili Hrista. isus je za Kapernaum i prorokovao: “Ti Kapernaume koji si se do nebesa podigao, do pakla }e{ propasti.” Matej 11, 23. Zaista Kapernaum je dugo vekova bio pod zemljom dok ga u skorije vreme nisu po~eli iskopavati arheolozi. Oni su samo malo zagrebali povr{inu ovog grada, jer jo{ mnogo toga je pod zemljom.

        Najlep{a rimska ru{evina na Bliskom Istoku nalazi se u Jera{u, 40 km severno od Amana. To je jedna od deset gradova Rimskog Dekapolisa. Tu je Isus propovedao i mnogi iz ovih gradova postali su Hristovi sledbenici: “Za njim i|a{e mnogo naroda iz Galileje i iz Deset gradova.” Matej 4, 25. Jednom prilikom Isus je isterao legiju demona iz ~oveka iz Gadare, grada koji je u Dekapolisu. Nakon {to je bio izle~en ~ovek je i{ao okolo progla{avaju}i koliko je Isus uradio za njega. Tako da je mogu}e da je svedo~io u Rimskom senatu i ulicama Jera{a.

        U Luki 19. glavi imamo zapis o Zaheju koji je bio sakuplja~ poreza i koji je `eleo da vidi Isusa kada je Isus do{ao u Jerihon. Po{to je bio mali, nije mogao od mno{tva ljudi da vidi Isusa pa se popeo na sikamorovo drvo. Na njegovo zaprepa{tenje Isus je stao ispod drveta i rekao: ”… Zaheju, si|i brzo, jer mi danas valja biti u tvojoj ku}i.” Luka 19 5. Po{to je Zahej sakupljao porez za okupatore Rimljane, Jevreji ga nisu voleli. Zato je ovaj poziv jo{ vi{e podigao mr`nju prema Zaheju, ali i prema Hristu. Ali, celi doga|aj je imao svoju vrednost, jer je Isus rekao Zaheju: “Isus mu re~e: Danas do|e spasenje ku}i ovoj.” Luka 19, 9.

        Postoje tri grada Jerihona. Grad koji je Isus Navin osvojio, u Isusovo vreme je bio ru{evina. Danas postoji jedan takav grad u kome `ive Arapi. Ali i u Isusovo vreme je bio grad sa takvim imenom. Nalazi se na brdima koji su jugo-zapadno od dana{njeg Jerihona. To su sada ru{evine. Irod Veliki je tu imao palatu. Irod je bio bolesnog karaktera i stalno je `iveo u strahu od svrgavanja sa vlasti. Kada bi posumnjao na nekoga da ga `eli svrgnuti sa vlasti, odmah bi ga ubijao. Me|u ubijenima su bili njegova `ena Marijamna, njen brat Aristobulos. ^ak je ubijao i svoju ro|enu decu Aristobulosa, Aleksandra i Antipatera. Dok je boravio u Jerihonu znao je da }e da umre. Zato je izdao naredbu da se nekoliko stotina zna~ajnih Jevreja iz tog vremena i zatvori. Naredio je svojoj sestri Salomi da ih sve pobije kada on umre. Znao je da }e se mnogi radovati kada on umre. Ali da bi plakali u tim danima njegove smrti, smatrao je da ako pobije Jevreje, oni }e plakati. Bitno je bilo da pla~u, ali nije va`no za kim. Ipak naredba da se pohvataju Jevreji nije bila na kraju ni izvr{ena. Ovakve vrste naredbi od umobolnog Iroda Velikog nisu ni{ta novo, jer on je izdao i naredbu da se pobiju male bebe u vreme Hristovog ro|enja. Nadao se da }e me|u ubijenim bebama da se na|e i Hrist.

        Jedne Subote Isus je boravio i u Betaniji kod svojih prijatelja Lazara, Marte i Marije Magdalene. Njih dve su bile Lazarove sestre. Nekoliko meseci ranije Lazar je umro i bio je sahranjen u porodi~nom grobu ~etiri dana. Kada je Isus do{ao, Lazarovo telo se raspadalo. kada je Isus tra`io da se grob otvori Marta je protestvovala. Isus je morao da joj objasni: “Ja sam vaskrsenje i `ivot, koji veruje u mene ako i umre `ive}e.” Jovan 11, 25. Isus je govorio o vaskrsenju u poslednjim danima, ali je svoju izjavu na kraju potkrepio i vaskrsenjem Lazara. Hrist je dokazao da je vaskrsenje i `ivot. Ipak i pored svega ovoga Jevrejske vo|e su kovale planove kako da ubiju i uklone Hrista.

        Danas je Betanija arapsko selo na ju`noj strani Maslinske gore i put od Jerusalima do Jerihona prolazi kroz ovo selo. Na levoj strani puta se vidi Lazarova crkva i grob za koji se tvrdi da je tu Lazar bio sahranjen. Ali za ovakvu tvrdnju nema dokaza.

        U nedelju je Isus u{ao u Jerusalim na magaretu, dok su ga svi do~ekivali sa uzvicima hvale. Hrist se zadr`ao na Maslinskoj gori da bi plakao nad gradom koji ga je odbacio. To je bio predivan grad sa velikin Irodovim Hramom. Ali sve se to gubilo u Hristovim suznim o~ima. Isus se vratio preko potoka Kedrona u grad.

        Dana{nji Jerusalim je 15 metara vi{i od Jerusalima iz Isusovog vremena. 70. godine posle Hrista rimska vojska na ~elu sa generalom Titom je potpuno uni{tila ovaj grad. Dana{nji zidovi Jerusalima su izgra|eni od strane Sulejmana Veli~anstvenog u 16. veku. U Jerusalimu postoje samo mali delovi grada koji ipak poti~u iz Hristovog vremena.

        Jedan deo grada koji je iz Hristovog vremena je banja Vitezda. Jedne Subote Isus je do{ao u ovu banju i video je jednog bolesnika koji je bolastan 38 godina. Tada se verovalo, ako se voda zatalasa u bazenu, da onaj koji prvi u|e u bazen biva izle~en. Verovalo se da vodu talasa an|eo. Ovaj bolesnik nije mogao sam da ode do bazena, a niko mu nije ni pomagao. Zato ga je Isus izle~io kada je kazao: “Ustani uzmi odar svoj i idi.” Jovan 5, 8. Zaista, `ivot je pro{ao kroz ~ovekove mi{i}e i on je prohodao.

        Biblija pominje da je banja bila pored Ov~ijih vrata i da je imala pet lukova. 1888. godine otkriven je severno od Hrama veliki bazen koji je imao stubove i pet lukova. To je najverovatnije banja Vitezda iz Isusovog vremena.

        Isus je sa svojim u~enicima slavio Pashu u ~etvrtak ve~e. Nakon toga su oti{li u Gecimanski vrt gde se Isus molio u agoniji, znaju}i da ga ~eka razpinjanje i smrt. U Gecimanskom vrtu se nalaze dve male crkvice za koje se tvrdi da su ta~no na mestu gde se Isus molio. Naravno za sve ovo nema nikakvih dokaza. Ta~no mesto Isusove molitve se nezna. Gecimanski vrt se nalazi na Maslinskoj Gori i to je mesto gde je Juda izdao Isusa.

        Iz Gecimanije je Isus preko Kedronskog potoka odveden u palatu Ane, pod pratnjom naoru`anih jevrejskih vojnika. Ti vojnici su bili samo u slu`bi Hrama. Glavnu i vladaju}u vojsku su imali rimljani. Kasnije je Isus odveden kod Kajafe, koji je bio prvosve{tenik za tu godinu. Kada se Sinedrion, vladaju}e telo jevrejskog naroda sakupio, Isusu je bilo ponovo su|eno. U tim trenucima se i Petar tri puta odrekao svoga Gospoda.

        U toku su|enja u Sinedrionu, nastupili su i la`ni svedoci protiv Isusa. Oni su izjavili da je Hristova namera bila na sru{i Hram. U toku ispitivanja njihove izjave se me|usobno nisu slagale. Ali iako su mnoga proro~anstva o Mesiji predvi|ala Njegovu smrt, isto su tako predvi|ala i Njegovo vaskrsenje i pobedu. Jevreji su se nadali da }e Mesija biti taj koji }e isterati Rimljane iz Izraela.

        Kajafa prvosve{tenik, je upitao Isusa da li je On Sin Bo`ji. Na ovo je isus odgovorio: “Ti kaza. Ali ja vam ka`em, od sada }ete videti Sina ~ove~ijega gde sedi sa desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.” Matej 26, 64. Nakon ovoga svi su tra`ili Hristovu smrt. Po Jevrejskim zakonima, no}na su|enja nisu bila punova`e}a. Zato su Hristu ponovo sudili ujutro. Ali u to vreme samo je punova`na bila odluka rimskih vlasti. Radi toga su Hrista poslali Pilatu koji je bio tada{nji guverner. Pilat je istorijska li~nost o kojoj se ne{to i zna. Na jednom kamenu koji je iskopan u Rimskom pozori{tu u Cezareji, pi{e Pilatovo ime. Sada se kamen nalazi u Jevrejskom muzeju. Istori~ar Josif je zapisao neke doga|aje iz vremena vladavine Pilata nad Palestinom. Kasnije je Pilat prognan iz Palestine radi svoje nepravedne vladavine i mnogih pogre{nih odluka. U vreme kada se Hristu sudilo Pilat je boravio u tvr|avi Antoniji koja je bila na severnom kraju Hrama.

        Nakon prvog saslu{anja, Pilat je Hrista proglasio nevinim. Ipak, da bi se oslobodio pritiska Jevreja, on je Isusa poslao na saslu{anje kod Iroda koji je bio guvrener Galileje. Jer na kraju krajeva, Isus je bio Galilejac. U to vreme Herod je za praznike Pashe boravio u Jerusalimu. Irod nije video nikakvu krivicu na Hristu i poslao ga je nazad Pilatu.

        Na kraju svega i pod pritiskom Pilat je Hrista osudio na {ibanje i razapinjanje. Razapinjanje je bila surova kazna za najve}e kriminalce i dezertere iz rimske vojske. Kada je Pilat tra`io razlog i optu`bu za razapinjanje, Jevreji nisu mogli da ih na|u. Samo su vikali: “Krv njegova na nas i na na{u decu.” Njihova se izjava i ispunila. Nisu znali da su prorokovali i prokleli sami sebe. Stradali su kroz istoriju u Drugom svetskom ratu. Dugo godina nisu imali svoju dr`avu, a i danas ratuju na svojim prostorima.

        Nakon ovoga su dali Hristu da nosi krst do mesta zvanog Golgota, {to na jevrejskom zna~i “Lobanja”. Sve{tenik Euzebijus je 300. godine posle Hrista tvrdio da je mesto Golgota na mestu gde je postavljen hram Venere. Kasnije je imperator Konstantin sru{io ovaj hram i napravio crkvu koju su kasnije hri{}ani zauzeli nazvali je “Crkva svetog raspe}a”.

        1883. godine general Gordon, koji je poznat iz Kartumske bitke, bio je u poseti u Jerusalimu. Na severnoj strani starog Jerusalima video je jednu stenu koja je imala oblik lobanje. U blizini te stene je bio i prazan grob. Brzo je poslao pismo svojim prijateljima u Britaniju da od njih sakupi novac da bi kupio to zemlji{te. Danas je ovo mesto poznato kao “Gordonova Golgota i grob u vrtu”. Danas crkva na mestu raspe}a pripada katolicima, a crkva na mestu groba pripada protestantima.

        Isusa su na krst zakucali oko 9 sati ujutro, a On je umro oko 3 sata popodne. Kasnije su Hristovi sledbenici uzeli njegovo telo, pomazali ga i sahranili ga u grobu u kome jo{ niko nije bio sahranjen. To je bio bogati grob Josifa iz Arimateje, koji je taj grob kupio i priredio za sebe. Ipak je Josif ustupio svoj grob Hristu. U to vreme su umrle umotavali u platno. U poslednje vreme vr{ena su istra`ivanja Turinskog platna za koje se tvrdi da je omotavalo Hristovo telo. Nakon mnogih istra`ivanja jo{ uvek se nemo`e re}i da je u to platno bio umotan Hrist. Testovi sa karbonom govore da je poreklo ovog platna iz 1300. posle Hrista.

        Grobova sli~nih kao Hristov ima jako mnogo u Jerusalimu. Jedan grob pripada Irodovoj porodici i na ulazu ima veliki okrugli kamen koji se dokotrlja na ulaz da ga zatvori. Drugi grob pripada nepoznatoj kraljevskoj porodici i ima manji kamen na ulazu.

        U nedelju, prvi da sedmice Hrist je vaskrsnuo iz mrtvih. To je samo pokazalo da je Hrist “… put, istina i `ivot.” Dva groba koja se danas pokazuju kao Hristovi grobovi, su prazni. Ali, koji je pravi. U okolini Jerusalima ima puno praznih grobova. Ali sve to nije zna~ajno u arheologiji.

        Sve ovo je ve} pitanje vere. Ali da sve ovo nije istina, zar bi mnogi ljudi tog vremena i dalje `iveli i davali `ivote za Hrista, za nekoga ko je mo`da umro. Jevreji su o~ekivali Mesiju koji }e ih osloboditi iz rimskog ropstva. Mesija je do{ao i oslobodio iz ropstva greha svakoga ko u Njega veruje. Isus Hrist je ispunio sva proro~anstva vezana za Mesiju i zato mo`emo zaklju~iti na osnovu Biblije da je vaskrsenje logi~no obja{njenje za po~etak hri{}anske religije.

Naslovna strana                   Na po~etak ove strane

“Digging Up the Past” je seminar Adventisti~kog centra