Naslovna strana

      Sada }emo da pogledamo istoriju jedne nacije oko koje su se lomila koplja u istoriji i ~iji su potomci bili i najve}i umetnici i umovi na{eg vremena. To je Jevrejska nacija sa mladom dr`avom Izrael.

        Praotac Avram

        Avram se smatra ocem Izraelske nacije. On se rodio u Uru Haldejskom oko 1950. godine pre Hrista. 75 godina kasnije napustio je Ur i oti{ao u zemlju koju mu je Bog obe}ao. Sa sobom je poveo oca Taru, svoju suprugu Saru i ne}aka Lota. Sa sobom je poveo i mno{tvo slugu kao i mnogo ovaca i koza. Avram je bio dobrostoje}i gospodin i njegovo imanje se sastojalo od preko 1000 ljudi.

Avram je i{ao uz reku Eufrat severo-zapadno dok nije do{ao u Haran koji je u isto~noj Siriji. Tu je njegov otac Tara umro. Avram je i tu dobio poziv da ide dalje u obe}anu zemlju. Bog mu je rekao da }e od njega da nastane i veliki narod.

Palestina je okupirana od strane Hananaca koji su potomci Hamovog sina Hanana. Kasnije je ova zemlja bila okupirana od Filisteja pa se zvana Palestina. Avram je tek na jugu blizu pustinje Negev na{ao pogodno mesto za `ivot. Tu je vladala glad, pa je Avram produ`io prema Egiptu. Iz Egipta se vratio u Betel koji je 15 km severno od Jerusalima. Radi izvesnog sukoba izme|u Avramovih i Lotovih pastira, morali su se razdvojiti. Avram je tu ostao, a Lot je produ`io niz reku Jordan prema gradu Sodomu. Kasnije se Avram preselio ju`no prema gradu Hevronu koji je 30 km ju`no od Jerusalima.

Ra|anje prvog potomka

Avramu je obe}an sin koji }e biti po~etak velike nacije. Do tada Sara nije rodila nijedno dete, a ve} je imala 76 godina. Izgledalo je da ne}e mo}i ni roditi. Zato je predlo`ila Avramu da uzme Hagaru za drugu `enu. U to vreme to je bio obi~aj u dru{tvu.

Vremenom, sin je bio ro|en i nazvan je Ismailo, {to zna~i “Bog ~uje”. Ali celi ovaj postupak nije bio dokaz da je Bog ovo odobravao. Vreme je prolazilo i kada je Sara imala 90 godina rodila je sina kome je dala ima Isak, {to zna~i “onaj koji se smeje”. Razlog za ovakvo ime je takav, jer se Sara smejala kada je ~ula vest od Boga preko an|ela da }e roditi sina.

Ra|anje dve nacije

Naravno, uskoro se pojavila ljubomora izme|u dve majke i dva sina. Na kraju je Avram bio obavezan da po{alje Hagaru i Ismaela van kampa, u progonstvo. Za sve ovo opet je bila kriva Sara, koja nije verovala Bogu, a kasnije je tra`ila da se drugi ka`njava za njenu gre{ku i predlog. I danas traju sukobi izme|u ove dve porodice. Jevrejski narod vodi poreklo od Isaka, a Arapski narod od Ismaela. Danas vidimo sukobe na Bliskom Istoku ~iji tragovi idu 4000 godina u pro{lost.

Slani gradovi Sodom i Gomor

U me|uvremenu, Lot se naselio u gre{ni grad Sodom. Bog je obavestio Avrama da }e uni{titi Sodom radi greha u njemu. Avram je tada razgovarao sa Bogom i cenjkao se oko spasavanja grada. Na kraju je Bog rekao ako ima i 10 po{tenih i moralnih grad ne}e uni{titi. Na`alost ni toliko po{tenih se nije na{lo u gradu. Ali, kao rezultat ovog razgovora izme|u Boga i Avrama, do{la su dva an|ela u grad Sodom. Ve} na gradsakoj kapiji Lot ih je sreo i pozvao ih u svoj dom misle}i da su to samo obi~ni ljudi prolaznici. Verujemo da an|eli izgledaju lepo, a to su primetili i stanovnici Sodoma, pa su pred Lotovom ku}om zahtevali da sa ovim lepim putnicima imaju homoseksualne odnose. Zato danas i mnoge seksualne anomalije nazivamo, sodomija. Kada je zahtev bio odbijen, ljudi su podivljali.

An|eli su savetovali Lota i njegovu porodicu da ide iz Sodoma sa `enom i svoje dve }erke. “Tada pusti Gospod na Sodom i Gomor sa neba da`d od sumpora i ognja.” 1. Mojsijeva 19, 24. Danas se mo`e namirisati i videti tragovi sumpora oko Mrtvog Mora. Izraelci danas i izvoze sumpor.

“Ali `ena Lotova be{e se obazrela idu}i za njim i posta slan kamena.” 1. Mojsijeva 19, 26. Ovo mo`da izgleda surovo, ali je to bila posledica doga|aja u prirodi. Lotova `ena je dovoljno dugo stajala da bi do nje do{li otrovni gasovi, koji su kod nje izazvali gu{enje. Ona se verovatno nije odmah pretvorila u slani kamen, ali u ovoj dolini sve {to stoji du`e vremena uskoro se pretvori u slani stub.

Danas nema nikakvih sigurnih podataka da znamo gde se nalazi Sodoma i Gomora. Arheolozi su iskopavali dva stara grada, Bab ed Dhra i Numeirah. Oni se nalaze na jugo-isto~noj obali Mrtvog Mora. Tu je otkriveno veliko groblja, a nakon ve}eg kopanja otkriven je i sloj pepela koji je nastao nakon neke paljevine. Ali ipak ovde ni{ta sa sigurno{}u ne mo`e da potvrdi postojanje Sodome i Gomore na ovom mestu.

Poreklo Moavaca i Amonaca

Lot i njegove }erke su se naselili na okolnim brdima i bili su tako izolirani od ostalog sveta i civilizacije. Prirodno je da su se radi toga njegove }erke prepale da }e ostati neudate. Zato su uradile jedan postupak koji svoje korene vu~e jo{ iz Sodoma gde su `ivele. Kada `ivite u nekoj bolesnoj sredini dugo vremena, uskoro vam lo{e stvari postanu sasvim normalne. Tako su one pod uticajem `ivota iz Sodoma, spavale sa svojim ocem i zatrudnile. Lot je u to vreme bio pijan i nije ni znao {ta se de{ava. Tako su one uradile incest sa ocem.

Obe }erke su rodile sinove i dale im ime Moav i Amon. Od njih su poticali Amonci i Moavci u Bibliji.

Avramov bunar i grob

Avram se preselio ju`no i tamo iskopao bunar koji je nazvao Ber [eba {to zna~i, “Bunar zakletve”. Ovo ime je dao jer je na tom mestu sklopio savez sa Gerarskim carem Avimelehom. Danas se ovo mesto zove Tel es Seba i 5 km je severno od jevrejskog grada Ber{ebe. 1969. godine Tel Avivski univerzitet za arheologiju je ovde po~eo iskopavanja. Tu su otkrili stari grad koji nije bio star i iz Avramovih vremena. Starost grada je bilo oko 1200 godina pre Hrista. Ali su nai{li na veoma dubok bunar koji je trebalo da kopa mnogo ljudi. Bunar je bio {irok 2 metra, a dubok 40 metara. Prvih nekoliko metara bunara je oblo`eno sa kamenom. Poreklo ovih kamenova i samog bunara je mnogo starije nego naselje koje su otkrili.  U njihovom izve{taju je pisalo: “Kada smo nakon nekoliko analiza ustanovili starost bunara, znali smo da je pripadao najranijim Izraelskim doseljenicima. Na osnovu svega ovoga smo m oglii zaklju~iti da je bunar pripadao vremenu patrijaraha.”

        Kada je Sara umrla, Avram je kupio zemlju na kojoj je bila pe}ina. Tu je sahranio svoju `enu. Kada je on umro, tako|e je tu bio sahranjen, kao i kasnije njegov sin Isak i njegova supruga Rebeka. Ovu pe}inu spominje istori~ar Josifus. Na tom mestu se nalazi d`amija, ~iji su temelji iz vremena cara Iroda, 2000 godina ranije. Gornji delovi d`amije poti~u iz 14. veka. Za vreme krsta{kih ratova, ova gra|evina je bila hri{}anska crkva, a kasnije je postala muslimanska d`amija. Danas posetioci mogu u}i u d`amiju i videti lepe slike. U d`amiji su i grobovi koji se nalaze ispod poda d`amije.

Nekoliko ljudi je u{lo u podrum d`amije i tvrdili su da su videli kov~ege. Izgleda sasvim mogu}e da je ovo mesto ono mesto gde je sahranjen Avram i njegova porodica.

 Avramov unuk, gospodar Egipta

Avramov sin Isak je imao sina koji je zvao Jakov i ~ije se ime promenilo u Izrael. Jakov je imao 12 sinova od kojih je nastalo dvanest plemena Izraelovih. Najmla`i sin je tada bio Josif koji je imao san da }e mu se jedanput pokloniti jedanaestorica njegove bra}e. To je rekao svojoj bra}i koja su postala zavidna. Kada ih je jednom posetio u Dotanu, dok su ~uvali ovce, bra}a su ga bacila u jednu od cisterni koje su u stvari rupe u zemlji. Kada je tu pro{ao karavan Madijanskih trgovaca bra}a su ga prodala za 20 srebrnika. Ali nizom neverovatnih doga|aja koje je samo Bog vodio, Josif je uskoro postao veliki upravitelj Egipta. Bio je drugi do faraona.  Kada je zavladala glad na Bliskom Istoku i u tom delu starog sveta, cela Josifova porodica je do{la u Egipat. Tako su Jakov i njegova bli`a porodica ostali u Egiptu 215 godina.

U podru~ju Dotana koji je 80 km severno od Jerusalima, 1963. godine dr Fri je vr{io iskopavanja. Na celom tom podru~ju je otkrio samo jedan bunar koji je iz perioda patrijaraha i zaklju~io je da je to bunar u koji je bio ba~en Josif.  

Dokaz za Subotu

Kada su Izraelci sa Mojsijem, napustili Egipat u kome su robovali, pro{li su kroz Crveno More i do{li do planine Sinaj gde su dobili i Deset Zaopovesti od Boga. Nakon toga su lutali 40 godina po Sinajskom poluostrvu radi svoga neverja u Boga. Celo to vreme Bog ih je ipak na ~udan na~in hranio manom sa neba. Pet jutara u toku sedmice bi se javila mana, a {esti dan bi pala dupla koli~ina da bi nakupilo za sedmi dan Subotu. To je sasvim jasno, jer je Subota dan od odmora kada se ne radi i koji je posve}en zajednici sa Bogom. U Subotu mana nebi ni pala.  

Planina Sinaj i Deset Zapovesti

Sama planina Sinaj i mesto gde su date Deset Zapovesti, jo{ se sa sigurno{}u nemo`e potvrditi. Smatra se da je to mesto Jebel Musa koje je visoko 2231 metar. Ali, na ovom mestu nema nikakve pogodne zaravni da bi se moglo skupiti veliko mno{tvo naroda, pogotovo par miliona da bi ~uli objavu zakona. U blizini es nalazi i drugo predlo`eno mesto Ras es Safsafeh, u ~ijoj blizini je velika zaravan. U podno`ju ogromne planine Sinaj nalazi se manastir koji je podigao car Justinijan 527. godine posle Hrista, u ~ast svete Katarine, hri{}anske mu~enice koja je bila mu~ena na to~ku u onda joj je odse~ena glava u Aleksandriji 307. godine posle Hrista.

Prelaz preko suvog korita reke Jordan

Kada su Izraelci do{li do reke Jordana, ona je tada bila sva nado{la od velikig poplava. Ali kada su sve{tenici zakora~ili u reku po Bo`jem nalogu, voda se razi{la i Izraelski narod je pre{ao reku po suvom koritu. To se desilo u blizini grada Adama. Adam je danas mesto koje se zove Tel el Damijeh i koje je 35 km severno do Mrtvog Mora. Na ovom mestu Jordan prolazi izme|u dve visoke obale. Zabilje`eno je da je u pro{losti 8. decembra 1267. godine bio zemljotres koji je obru{io obale reke tako da je zatvorio tok reke i donji deo reke je presu{io  i bio su 16 sati. Tako ne{to se dogodilo i 1927. godine Re}i }ete onda da to ni nije neko ~udo oda bi pre{li Izraelci preko Jordana. Ali, Bog je napravio da u pravom trenutku i na pravom mestu bude zemljotres. Bog je Gospodar prirode i Njemu ni{ta nije nemogu}e.

Jerihonski zidovi

Prvi utvr|eni grad na ovom putu za Izraelce je bio Jerihon, To je bio jedan od Najstrarijih gradova u tome delu sveta. To je bio mali grad 350 m dug i 150 m {irok. Ovo nam i izgleda logi~no, jer nam je Biblija dala izve{taj da je Isus Navin i Izraelski narod mar{irao oko grada svaki dan, a poslednji pu su mar{irali 7 puta. To je zapisano u Isus Navin 6, 20 – 24.

Profesor D`on Garstang je iskopavao ovaj grad od 1930 – 1936. godine i otkrio je velike kamene blokove koji su pali na vanjsku stranu. Grad je bio pokriven i slojem pepela koji svedo~i da je bio i u velikom po`aru. Nakon mnogih analiza je zaklju~eno da poti~e iz kasnog Bronzanog doba, a to je u Biblijsko vreme kada je Izrael osvajao ovaj grad.

U Bibliji izlazak iz Egipta se desio 480 godina pre gradnje Solomunovog hrama. Po tome izlazak pada u 1445. godinu. Po{to su Izraelci lutali 40 godina po pustinji, onda je osvajanje Jerihona bilo 1405. godine.

U svojoj knjizi “Arheologija Svete Zemlje” dr Kenjon ka`e: “Zidovi Jerihona su se sru{ili u vreme bronzanog doba. U vreme pred kraj bronzanog doba zidovi Jerihona su gra|eni u velikoj `urbi i napravljeni su od slomljenih cigala.  Skoro ni{ta iz unutra{njosti grada nije pre`ivelo potpuno uni{tenje. Svi nalazi u gradu govore o tome da su novi ljudi sa novom kulturom do{li i uni{tili Jerihon. Svi gradovi u Palestini koji su istra`eni govore da su imali istu istoriju tog vremena. Ali novodo{li nomadi nisu bili zainteresovani za `ivot u gradu.” strana 134. Mo`da su to bili Izraelci koji su ve{ generacijama `iveli po {atorima i u prirodi.

Tri palestinska grada

Tri najva`nija grada severne Palestine u to vreme su bila Hazor, Megido i Bet{an. Hazor je bio osvojen od Isusa Navina i uni{ten vatrom. Megido je od posebnog interesa onima koji prou~avaju Bibliju. U Otkrivenju u 16. glavi se spominje Armagedon bitka. Armagedon zna~i “brdo Megido”. Grad Megido je izgra|en na jednom uzvi{enju sa pogledom na Jezrel dolinu. Univerzitet ^ikago je iskopavao ovaj grad od 1925 – 1939. godine. Iskopavali su sloj po sloj, a slojeva ima oko 20. Posao je bio veoma obiman i puno je ko{tao tako da su iskopali samo ~etiri sloja. Ostalih 16 slojeva stoji za druge arheologe da naprave svoja otkri}a.

Ipak su amerikanci otkrili veliki kameni okrugli oltar iz Hananskog perioda pre dolaska Izraelaca. Otkrili su dve velike kamene posude za ~uvanje `ita, koje su iz kasnijeg perioda kao i dve velike {tale za konje i ko~ije koje su iz perioda Izraelskog kralja Ahava. Otkriven je i neverovatni sistem za navodnjavanje. Veliki kanal je iskopan do gradskog bezena kojije u nivou vanjskog terena oko grada. Iskopan je tunnel kroz kamen i dug je 60 metara. Sve tako dobro ogra|eno da su se stanovnici mogli snabdevati vodom u unutra{njosti grada, a da uop{te ne izlaze van grada. Sam izvor koji je van grada potpuno je ogra|en kamenjem i stenama i te{ko ga je otkriti.

Prvi izraelski car, Saul

Nakon smrti Isusa Navina, Izraelom su vladali razni suci u periodu od 300 godina. Najpoznatiji suci su Gideon, Samson i Samuilo. Ali vremenom Izraelci su za`eleli da imaju cara, kao i drugi narodi. Za cara je odabran Saul koji je poticao iz najmanjeg Izraelskog plemena, Venijaminovo pleme. Saul je bio mnogo ve}i i krupniji od svih ostalih i vodio je Izraelce u uspe{ne ratove protiv Amonita i Filisteja. Vremenom Saul nije slu{ao Bo`je savete preko proroka i bio je odba~en. U borbi protiv Filisteja, Saul i njegov sin Jonatan su bili ubijeni u u bici kod brda Gilboa. Filisteji su uzeli njihova tela i razapeli ih na zidove grada Bet{ana.

Univerzitet iz Pensilvanije je iskopavao od 1921 – 1923. godine. Tu su otkrili gradske zidove i prolaze koji i danas tamo stoje.

Car David

Saula je nasledio kralj David iz Judinog plemena. Judino pleme je jedno od najja~ih plemena Izraela. Sedam godina je vladao u gradu Hebronu, a onda je osvojio Jerusalim gde je preselio prestonicu. Grad je osvojio Davidov general Joav, koji je sa grupom vojnika prodro u grad putem kanala za navodnjavanje. Kanal se zove Jebusit. Kanal je danas otkopan i nalazi se na isto~noj strani Jerusalima. Jebusitski kanal je prokopan kroz stenu na ivici grada do potoka Gihona u Kedron dolini van grada.

Jerusalim koga je David osvojio nije se nalazio na mestu gde se danas nalazi stari deo Jerusalima. Kada se iz vazduha gleda na Jerusalim vide}e se oblik potkovice koja ide ju`no do Kedron doline, a drugi krak isto~no do Gehena doline. Na tom mestu se danas nalaze Arapske ku}e. Na isto~noj strani, iskopavanja su otkrila grad koji je osvojio kralj David. Odre|eni broj grobova, koji su use~eni u stenu, je bio otkriven i smatra se da je jedan od njih cara Davida. Takozvani Davidov grob na planini Sion nema nikakve vrednosti i dokaze za njegovu autenti~nost.

Mudri i bogati Solomun

U 971. godini pre Hrista, nakon vladavine od 40 godina, Davida je nasledio sin Solomun. Pod Solomunom je Izrael dostigao vrhunac u bogatstvu, i politi~koj sili. tada su se granice prostirale od severne Sirije o Egipta na jugu. Na zapadu su talasi Mediterana milovali obali Izraela, a na istoku je bila suva Sirijska pustinja.

Jedno do najve}ih dostignu}a Solomuna je veli~anstveni Hram na planini Sion. Danas je na tom mestu d`amija u Jerusalimu. Kamen za ovaj Hram je donesen iz kamenoloma koji se nalazi na severo-zapadnom kraju dana{njeg starog Jerusalima. Danas posetioci mogu da u|u u ovaj kamenolom koji je dubok 400 metara i da vide kako su u stenama use~eni oblici ovih cigala za gradnju Hrama. Sve je ise~eno i pripremljeno ispod zemlje, {to obja{njava i izjavu u 1. Kraljevima 6, 7: “Kad zidahu dom, zidahu od kamena, koji dovo`ahu sasvim prigotovljen te se ni ~eki} ni sjekira niti kakvo oru|e gvozdeno ne ~u u domu kad se zida{e.”

        Za vreme Solomunove vladavine ga je posetila kraljica od [ebe. Smatra se da je zemlja [eba identifikovana sa Marobom u jugo-zapadnoj Arabiji. Ameri~ki arheolog Vendel Filips, iskopavao je ru{evine Mariba, ali nije na{ao ni{ta. Tako je ta zemlja jo{ uvek misterija.

          Podela Izraela i bezbo{tvo

Ali, Solomunov luksuzni `ivot je samo doprineo velikim porezima njegovih podanika. Posle njegove smrti se pobunilo deset severnih plemena pod Jerovoamom. Tako se Izrael podelio na dva dela – deset plemena Izraelovih na severu i veliko Judino pleme na jugu. Da bi obeshrabrio gra|ane da idu u Jerusalim u Hram, Jerovoam je podigao zlatne teli}e kojima bi ljudi slu`ili u Danu na severu i Betelu na jugu zemlje.

1980. godine su po~ela iskopavanja u Danu i otkrila su jedan prolaz iz vremena Hanana. Ovaj prolaz je iznad imao veliki luk koji je bio pogre{no napravljen. Zato je taj luk bio zatrpan i time dobro sa~uvan. Na zapadnoj strani grada su na|ene stepenice koje vode ka oltaru koji se nalazi na uzvi{enom postolju gde se nalazilo zlatno tele. Do ovoga oltara se moglo do}i samo pe{ke, tako da su se i kraljevi morali skromno popeti do mesta slu`be.

Prorok Ilija i religijska revolucija

880. godine pre Hrista Izraelski car Omri, kupio je brdo od ~oveka [emera i po~eo je da gradi novu Izraelsku prestonicu. Nazvao ju je Samarija po starom i ranijem vlasniku. Njegov sin Ahav, o`enio je Jezavelju, koja je do{la iz Fenikije i uvela slu`bu la`nom bogu Valu. Izraelski prorok Ilija je uputio izazov Valovimm sve{tenicima da se vidi ~iji je bog pravi i istiniti Bog. Borba se odigrala na planini Karmel koja je na Mediteranskoj obali u blizini Haife 30 km jugo-isto~no. Postavljene su dve `rtve na dva oltara, jedna za pravog Boga, a jedna za Vala. Bog koji sam upali `rtvu na oltaru je pravi Bog. Po Bibliji proroci Vala nisu uspeli da umole svog boga da upali `rtvu na oltaru. Ali, na Ilijinu molitvu vatra je si{la sa neba i pravi Bog je spalio `rtvu koja mu je prineta. Od tog trenutka svi Valovi sve{tenici su bili ubijeni i po~ela je velika revolucija u religiji Izraela.

Ahav je bio uticajan kralj na narode oko sebe. U savezu sa Sirijom i drugim narodima pobedio je u bitci protiv Asirskog kralja [almanasara III u bitci kod Kvarkvara. Iz asirskih zapisa znamo da je bitka bila 853. godina pre Hrista.

Uni{teni Dibonski kamen

“Misa car Moavski ima{e mnogo stoke i dava{e caru Izraelovom 100 000 jaganjaca i 100 000 ovana pod runom. Ali kad umre Ahav odmetnu se car Moavski od cara Izraelskog.” 2. Carevima 3, 4. 5. Ova pri~a nalazi potvrdu na kamenu prona|enom u Dibonu, isto~no od Mrtvog Mora. 1868. godine nema~ki misionar F. A. Klajn video je kamen koji je imao pismo sli~no prastarom Jevrejskom pismu. Kamen nije mogao odneti sa sobom, jer nije platio cenu koju su tra`ili arapi. Zato se vratio u Nema~ku da dobije fondove za ekspediciju.

U me|uvremenu, Francuski stanovnik u Jerusalimu je ponudio 1800$ da uzme kamen. Arapi su se sva|ali izme|u sebe, ko ima pravo da proda kamen. da bi re{ili problem, zapalili su veliku vatru u koju su ubacili kamen. Kamen je postao vru} i onda su ga prelili sa hladnom vodom. Tako je kamen pukao na mnoge delove koje su Arapi podelili me|u sobom. Kada je Francuz Klarmon @ano kona~no uspeo da kupi neke delove, mnogi su nedostajali. Ipak ima malo takvih delova, pa se moglo lako znati {ta pi{e izme|u. Kamen se nalazi u Luvru u Parizu i na njemu pi{e: “Ja sam Me{a sin Kemo{a, kralja Moavskog… Omri, kralj Izraela, pritiskao je Moav mnogo dana… Ali ja sam pobedio njega i njegovu ku}u.”

Pod ropstvom Asirije

        U 6. veku pre Hrista Asirci su bili na ratnom pohodu. Piglat Pilesar II je osvojio Izrael i prognao mnoge Izrelce u Asiriju. Kralj Ahaz iz Jude u poku{aju da izbegne ratnu pretnju, oti{ao je u Damask da sretne Asirkog kralja i da sklopi primirje. Ali, Asirski kralj je bio gladan novih teritorija i gradova. 724. godine pod [almanasarom V Asirsci su se vratili i opsedali Izraelski grad Samariju. 722. godine pre Hrista grad je pao i 10 plemena Izraelovih je prognano u Asiriju.

        Prorok Mihej je predvideo: “Zato }u u~initi od Samarije gomilu u polju da se sade vinogradi i pobaca}u kamenje njeno u dolinu i otkri}u joj temelje.” Mihej 1, 6. Nakon osvajanja od strane Asiraca Samariju je obnovio Irod Veliki i nazvao je Sebasta u ~ast Rimskog imperatora Sebastijana.

        Za vreme Hri{}anske ere postala je sredi{te mnogih kardinala i sve{tenika, ali nakon krsta{kog rata bila je napu{tena. Sada se tu nalazi malo Arapsko selo sa vinogradima. 1910. godine Harvardski univerzitet je vr{io iskopavanja i otkrio je temelje velike palate. Danas je ovo mesto jedno od vode}ih turisti~kih atrakcija u Izraelu.

        Asirci su svoju pa`nju okrenuli prema Judi i par godina kasnije je Senaherib opsedao Laki{. Za vreme opsade je poslao mnogo vojnika na Jerusalim, tra`e}i predaju. Na slici je deo Senaheribove armije. Ali, Judin kralj Jezekija je bio spreman. Ranije je spasao grad jer je skinuo zlato sa zidova Hrama i poslao ga Asircima. Obnovio je Jerusalim i u~vrstio ga. Prokopao je i tunel za dovod vode sa izvora Giona. Kanal je ukopan u steni i dug 500 metara sa natpisom koji govori o njegovoj gradnji. Ovaj natpis se nalazi u Istambulskom muzeju. Tunel izlazi kod Siloamske banje, a tu je i prona|en taj natpis, koji se zato zove Siloamski natpis. To je najstariji Jevrejski natpis koji i danas postoji. Danas turisti mogu videti i kanal i natpis.

        Jezekija se usprotivio Asirskoj armiji. Jezekijina vera je bila nagra|ena. Prorok Isaija je doneo poruku kralju: “Brani}u taj grad i sa~uva}u ga sebe radi i radi Davida sluge svojega.” 2. Carevika 19, 34. Zaista na neobi~an na~in je Bog odbranio grad: “Istu no} an|eo Gospodnji iza|e i pobi u okolu Asirskom 185000. Kad usta{e ujutro to sve sami mrtvaci. Podi`e se car Senaherim car Asirski i otide…” 2. Carevima 19, 35. 36.

           Vavilonsko ropstvo

        605. godine pre Hrista Jeruslim pada u Vavilonske ruke, grad je ipak po{te|en. Danilo i mnogi drugi ugledni mladi}i iz visokih Jevrejskih porodica su oti{li za Vavilon. U iskopavanjima grada Laki{a 1935. godine prona|eni su 18 slomljenih glinenih komada na kojima je tekst pisan tintom. To je napisao jedna oficir koji je gledaoopednuti grad i molio se za njegovo oslobo|enja. Ovaj tekst je poznat kao Laki{ka pisma.

        Ipak je Laki{ pao 1586. godine pre Hrista je i Jerusalim osvojen. Ovaj put Jerusalim je potpuno uni{ten i gra|ani su oterani u Vavilonsko ropstvo. Tako je zavr{ila stara istorija Izraela i Jude.

Naslovna strana                   Na po~etak ove strane

“Digging Up the Past” je seminar Adventisti~kog centra