Naslovna strana

Prije tri hiljade godina, Heteji su bili najmo}nija nacija na Bliskom Istoku. Njihovo carstvo se prostiralo od Crnog Mora na sjeveru do Damaska na jugu i vi{e od hiljadu kilometara isto~no i zapadno. [to se ti~e njihove vojne mo}i oni su bili neprijatelji sa kojima se nije {alilo. Bili su gospodari strategije i imali su jako puno bojnih kola kojima su upravljali veoma ve{to. Bili su prvi koji su nau~ili da ja{u konje, a drugi narodi su to nau~ili mnogo kasnije. Dok su arheolozi iskopavali neke Hetejske iskopine, prona{li su jedan priru~nik na kojem se nalaze uputstva o jahanju konja.

Politi~ki su se pokazali mnogo bistriji i lukaviji od svojih susjeda. Imali su veoma humani zakon. Njihove `ene su imale slobodu i bile su veoma priznate. Ali, ova velika nacija ne samo da je nestala iz istorije, nego je bila izgubljena i zaboravljena da su istori~ari u IXX veku suprostavljali o njenom postojanju. 1861. godine u enciklopediji Britanici pod naslovom Heteji napisano je samo 8 i po redova i ako pa`ljivo ~itate vide}ete da je to samo kratak sadr`aj od onog {to pi{e u Bibliji.

“Heteji, deca ili potomci Heta, jednog od plemena u Hananu koji su okupirali Palestinu prije Izraelaca. Oni su `ivjeli u Judejskim planinama oko Hebrona, i zadr`ali su svoju nacionalnost ~ak kad su se Izraelci vratili is ropstva. Hetejski kraljevi su se obi~no spominjali zajedno sa kraljevima Sirije. Njihov savez sa Egip}anima za vrijeme Joroamove vladavine je stovio strah nad stanovnicima Samarije.” – 1861 Encyclopeadia Britanica, Vol. XI, VIII izdanje.

Heteji u Bibliji

Biblija puno spominje ovaj narod, re~ “Heteji” se spominje oko ~etrdeset i {est puta. Mi ~itamo o njima u 1. knjizi Mojsijevoj 23, 3. 4. o doga|ajima posle smrti Sare, Abrahamove `ene: “A kad usta Abraham od mrtvaca svojega, re~e sinovima Hetejevim govore}i: Stranac sam i do{ljak kod vas; dajte mi da imam grob kod vas da pogrebem mrtvaca svojega ispred o~iju svojih.”

Kad je Izrael po{ao da okupira obe}anu zemnlju, Mojsiju je bilo re~eno u 5. knjizi Mojsijevoj 20, 17. o narodima koji su tamo bili.

“Nego ih zatri sasvijem, Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao {to ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj.” Primeti}ete da su Heteji ovde spomenuti prvi na listi i to nam pokazuje da su bili veoma jaka i dobro poznata nacija u to vrijeme.

Jo{ jedan zna~ajan stih se nalazi u 2. knjizi Carevima 7, 6. Sirijci su bili okupirali Samariju, ali iznenada su pobegli od straha: “Jer Gospod u~ini te se u okolu Sirijskom ~u lupa kola i konja i velike vojske, te reko{e jedan drugom: eto car je Izrailjev najmio na nas careve Hetejske i careve Misirske da udare na nas.” Ovde ne samo da su Heteji spomenuti kao stra{an udarac u srca Sirijske vojske, ve} Heteji su spomenuti pre Egip}ana, {to zna~i da su bili veoma mo}ni.

I tako po Biblijskim izvje{tajima Heteji su bili veoma va`na i jaka nacija. Ali stari istori~ari nisu ih ni spominjali, a kriti~ari su govorili da je to samo jedna od mnogih legendi. “Heteji?” oni su se smijali, “to je samo jo{ jedna od Biblijskih pri~a! Takva nacija nije postojala! Istorija nezna ni{ta o njima!” Pri~a o njihovom pronalasku ima svu dramu i stvarnost jednog romana.

Slu~ajna otkri}a

Ova pri~a po~inje 1810. godine sa jednim incidentom u `ivotu jednog {vajcarskog istra`iva~a po imenu D`on Burkhart koji je prona{ao izgubljeni grad Petru, i vratio se da ka`e svetu o gradu koji je crven kao ru`a. U toku njegovih putovanja, Burkhart je posjetio Hama u severnoj Siriji i tu je primetio neko veliko kamenje na kojima su bili ispisani nekakvi ~udni hiroglifi. Ako to nisu bili Egipatski hijeroglifi, {ta je to onda bilo? Burkhart nije imao pojma {ta bi to moglo da bude, niti je itko drugi znao. 1822. godine izdao je knjigu pod naslovom “Putovanja u Siriji i Svetoj Zemlji.” U njoj je opisao jedan kamen sa puno malih figura i znakova koje li~e na neke hiroglife ali nisu li~ili Egipatskim. Jako je ~udno da se nau~nici nisu pozabavili ovim malo vi{e. 

1834. godine jedan Francuski istra`iva~ po imenu [arl Teksier je putovao kroz centralnu Tursku u potrazi za izgubljenim Rimskim gradom Taviumom. U toku njegovog putovanja do{ao je do jednog malog mirnog sela koje se zvalo Bogazkale. On je kao i obi~no pitao da li znaju za neke stare ru{evine i bilo mu je re~eno da ih tamo na jednom brdu ima jako puno. Ono {to je vidio ga je zapanjilo. Ovde je bilo isklesanog kamenja, napu{tene ulice i vanjski zid koji je i{ao pet kilometara oko grada. Ovo nije bio Tavium. Ovo je bilo puno ve}e. Ali {ta je to onda? Ko je sazidao i dr`ao ovaj veliki grad. On je oti{ao sa ovih ru{evina zbunjen.

Onda ga je jedan Tur~in odveo preko jedne uvale do mesta gde je bilo jako puno kamenja koja su virila iz zemlje. Ovo mesto se zvalo Jazilikaja. Ovde, uklesana na jednom kamenu je bila linija figura sa {iljatim kapama. [ta je to? Jesu li ovo kraljevi? Vojnici? Bogovi? Teksier je bio za~u|en i zbunjen.

Slede}e godine jedan Britanski putnik, Viliam Hamilton, je do{ao u Bogazkale i vidio je sve ono {to je vidio i Teksier. Dvadeset kilometara severno Hamilton je prona{ao jo{ jedan napu{teni grad kojeg su Turci zvali Alakahujuk. Hamilton je isto tako bio za~u|en sa onim {to je vidio.

1862. godine Francuz po imenu @or` Pero, do{ao je u Bogazkale. Osim {to su njegovi predhodnici videli, Pero je prona{ao jedan kamen koji se zvao Ni{an Ta{, na kojem je bilo puno uklesanih hiroglifa. Isto tako Pero nije znao {ta ovi hiroglifi zna~e.

1870. godine dva Amerikanca, J.A. D`onson i doktor D`esap, su se {etali bazarom u Hamat-u gde su primetili jo{ tri kamena koja su bila sli~na onima koje je Burhart prona{ao. Nedugo posle toga jo{ jedan sli~an kamen je prona|en u Alepu. Polako su se pribli`avali odgovoru na sve ono {to su prona{li.

Ki{a meteora

1872. godine ~ovek druga~ijeg karaktera je do{ao na scenu. To je bio Viliam Rajt, Irski misionar koji je poznavao jezik tog kraja, imao razumevanja za te ljude i {to je najva`nije bio je u dobrim odnosima sa guvernerom, Subi pa{om. Guverner je bio razuman ~ovek i Rajt je uspeo da ga nagovori da se to kamenje odnese u Istanbul u muzej i da se tamo ~uva. Ali, tada je do{lo do nemira.

Izgledalo je da je narod verovao da to kamenje ima neke mo}i za o~ne bolesti. Kad su arheolozi po~eli da polako vade kamemje, narod je jasno protestovao. Ali po{to je vojska bila na strani arheologa oni su uspeli da kamenje izvade van i odnesu u guvernerovu palatu. A onda je po~elo jo{ ve}e nasilje. Te no}i demonstranti su i{li ulicama i dizali narod na bunu. Da se stvar jo{ vi{e pogor{a, na nebu se video pljusak meteora i ovo je narod jo{ vi{e uzbudilo. Narod je krenuo prema palati i navalili su na kapiju. Da nije bilo vojnika Rajt i guverner nebi videli zoru.

Ujutru narod je jo{ uvek stajao ispred palate, i guverner je dozvolio njihovoj delegaciji da izlo`e svoju `albu. Saslu{ao je njihove zahteve, a posebno se zainteresirao za njihovu pri~u da je Alah pokazao njegovu ljuto}u i pokazao pljusak meteora. A onda ih je guverner pitao, “Jeli itko bio ozlije|en od meteora?” “Ne,” oni su odgovorili, “Jeli koja `ivotinja bila ubijena?” “Ne,” “Jeli koja zgrada bila o{te}ena?” “Ne.” “Ah,” rekao je guverner, “onda mo`emo vidjeti da Alah nije ljut.” I sa ovo malo mudrosti guvernera narod se razi{ao i tako je ovo kamenje odneseno u Istanbulski muzej gdje su i sada na izlo`bi.

1876. godine po~ela su iskopavanja u Gaziantepu, stotinu kilometara sjevero-isto~no od Alepa koji se nalazi blizu granice Turske i Sirije. Ovde su prona|ene jo{ mnoge statue i kamenje sa hiroglifama koji su li~ili na one prona|ene u Turskoj.

Ovakvi pronalasci su pristizali sve br`e i u sve ve}em broju. ^ak i u Izmiru na zapadnoj obali Turske je prona|eno ovo ~udno kamenje. Ali jo{ uvijek nitko nije znao ko je napravio sve ovo. Samo jedno je bilo sigurno: jedna velika i mo}na nacija je nekada okupirala ovo podru~je.

Hetejski narod postaje deo istorije

Napokon 1880. godine na sastanku Dru{tva za Biblijsku Arheologiju u Londonu, jedan mladi, ali dobro poznat nau~nik po imenu Ar~ibald Henri Sajs, je izjavio da sva ova otkri}a ne ukazuju na ni{ta drugo nego na Heteje koji se spominju u Bibliji. Heteji? Kriti~ari su se po~eli smijati. Svi znaju da su Heteji bili samo jedna biblijska izmi{ljotina, ili su bili jedno malo pleme koje je okupiralo jedan }o{ak Palestine kada su je Izraelci napali.

        1881. godine iza{la je nova Enciklopedija Britanika i ovoga puta pod naslovom Heteji nije stajalo samo osam redova vec ~itave stranice. Na kraju ovoga ~lanka pisalo je: “Mi sa `eljom ~ekamo potvr|enje profesora Sajca da su Heteji bili autori hijeroglifa prona|enih u Hamu…. Ako se ovo doka`e ….ova prelijepa nacija stupa na jednu poziciju koju je te{ko nadma{iti.”

Napokon 1884. godine Vilijam Rajt je napisao knjigu koja se zvala “Hetejsko Carstvo” u kojoj je  prezentirao puno nau~nih dokaza o Hetejima tako da vi{e nije moglo biti otpora. Ali potraga za istinom je tek po~ela. Bili su sigurni da su dobro identifikovali Heteje, ali se jo{ uvijek nije znalo ni{ta o njihovoj istoriji. Ovo nije bilo poznato sve dok jezik i pismo Heteja nije bilo shva}eno.

Pisma iz Tel el Amarne

Prvi pronalazak nije do{ao iz Turske niti iz Sirije ve}, dvije hiljade kilometara daleko u Egiptu. 1887. godine prona|ena su pisma iz Tel el Amarne. Ovo su bile glinene plo~ice na kojima je bila napisana poruka faraonu Akenatonu. Jedno od ovih pisama je bilo adresirano od Hetejskog cara Supiluliumasa za Akenatona, ~estitaju}i mu na njegovom stupanju na presto. Ovo je bilo veoma va`no, ne samo zato {to nam je dato ime jednog od Hetejskih careva, nego se sada  mogao znati datum kada je ovaj car bio na prijestolu.

Od ovih pisama prona|enih u Tel el Amarni dva su bila va`na. Ove plo~ice bile su poznate kao “Arzava pisma”. Napisane su ~itljivim klinastim pismom, ali na nepoznatom jeziku. Nau~nici su znali da je ovo Hetejski jezik i po~eli su da istra`uju kako se izgovara i ~ita.

        10 000 glinenih plo~ica

        1906. godine do{lo je do jo{ jednog zna~ajnog pronalaska. Hugo Vinkler je bio Nemac sa veoma lo{im karakterom, bio je takva osoba da je bio neprijatelj sa bilo kim bi se sreo. On nije bio osoba za arheolo{ki posao, u stvari on uop{te nije ni bio arheolog. On je bio filolog, nau~nik pisama, i bio je veoma dobar u svome poslu. ^itao je Asirska pisma kao {to bi vi ~itali va{e jutarnje novine.

Kada je Vinkler stigao u Bogazkale odmah je po~eo sa iskopavanjima. On je bio vi{e zainteresovan za pisma nego za gra|evine. Verovali ili ne, on je na{ao nekih deset hiljada glinanih plo~ica. Mnoge od ovih plo~ica su bile na poznatom Vavilonskom jeziku i Vinkler je po~eo da ih prevodi.

Jednoga dana dok je prevodio ove plo~ice, podigao je jednu plo~icu i kada je vidio {ta na njoj pi{e nije mogao vjerovati svojim o~ima. Na ovoj plo~ici je pisalo o bitci koja se dogodila u Kade{u i kako je potpisan mirovni sporazum izmedju Egipatskog kralja Ramsesa i Hetejskog kralja Hatusilisa. Ovaj sporazum je napisan na ju`nom zidu Karnakovog hrama i bio je dobro poznat nau~nicima. Vinkler je sada gledao u Hetejsku verziju ovog sporazuma. Kao {to i danas kada kupite ku}u ili kada se potpi{e neki me|unarodni sporazum obe strane imaju kopiju tog sporazuma isto tako i ove istorijske nacije su imale svoje kopije potpisanih sporazuma. Vinkler nije moga da vjeruje svojim o~ima.

On je imao toliko puno dokaza da su kriti~ari i ostali nau~nici morali da popuste i priznaju da je to ta~no. Kako to da su Heteji, koji su bili potomci Hama i koji su do{li iz Palestine, pri~ali neku vrstu Evropskog jezika? Ali to je bio  Indo-Evropski jezik i nau~nici su morali da se satim pomire. 1929. godine od{tampan je priru~nik Hetejskog jezika.

Tarkendemosovi pe~ati

Zna~i sada su Heteji bili identifikovani i njihov jezik je bio preveden. Ali, sada je do{ao posao da njihove hiroglifi budu prevedeni. Ustvari Ar~ibald Sajs se suo~io sa ovim problemom mnogo ranije. Jednoga dana Sajs je prona{ao jedan izvje{taj koji je spominjao dva pe~ata koja su prona|ena u Zapadnoj Turskoj i poslije toga poslati u Engleski muzej. Ovi pe~ati su imali neke ~udne hiroglife na njima. Sajs je odmah pomislio da su mo`da ova dva pe~ata na dva razli~ita jezika, ali imaju isti sadr`aj. Sajs je krenuo u potragu za ovim pe~atima.

Kada je do{ao u muzej re~eno mu je da su ti pe~ati bili ponu|eni muzeju ali su ih odbili zato {to nisu znali {ta oni predstavljaju. Ali na Sajsovu sre}u napravljene su kopije ovih pe~ata prije nego {to su ih vratili. Tarkendemosovi pe~ati su sada bili kod Sajsa i on je po~eo da ih prevodi. Malo je napredovao i uspio je da prevede rije~ za “kralj” i ime tog kralja, ali nije ni{ta vi{e saznao. Bilo je jo{ mnogo takvih pronalazaka pe~ata u Turskoj, ali oni su bili veoma kratki i iz njih se nije moglo puno saznati. 

Klju~ za razumevanje Hetejskih hijeroglifa

       On je postigao velike uspehe i prona{ao je veoma o~uvane Hetejske stvari. Pred kraj njegovog iskopavanja Bosert je iskopao jedan kamen na kome je bilo nekakvo feni~ansko pismo. On je jo{ malo kopkao i prona{ao takav isti kamen na kome je prepoznao Hetejsko pismo. Njegovo srce je htelo da pukne od sre}e. Ali po{to nije imao vremena da dalje istra`uje on je ponovo zakopao ovo kamenje i vratio se ku}i.

Pet meseci kasnije Bosert se vratio u Karatepe. ^im su stigli on je dao zadatak svome timu gde da kopaju i nije pro{lo dugo oni su na{li ovaj kamen sa Feni~anskim pismon. Svi su bili jako sretni. Kasnije im je dao zadatak da kopaju par metara od ovog kamena i stvarno nije pro{lo dugo na{li su i drugi kamen. Ali kada su ga izvadili van, Bosert je vidio da ono {to je on one ve~eri mislio da je Hetejsko pismo, nije bilo ni{ta drugo nego pukotine u kamenu. Njegovo srce se slomilo. Ali njegovi radnici su nastavili kopati i nedaleko odatle su prona{li jedan kamen na kome je bilo ispisano Hetejsko pismo. Po{to su sada imali dva kamena sa istim sadr`ajem jedan na poznatom Feni~anskom pismu, a drugi na Hetejskom. Sada je samo trebalo vremena da se ovi hiroglifi prevedu.

        Kralj koji je ujedinio Heteje zvao se Labarnas i postao je veoma ~uvena li~nost da su i drugi kraljevi uzimali to ime, kao {to su Egipatski kraljevi zvani faraoni. Kasnije je do{ao drugi kralj na presto koji je vodio svoju vojsku u pohode. Osvajali su jako puno zemalja ~ak i Babilon i iz njega odnijeli zlatni kip boga Marduka.

        Odnosi Heteja i Egipta

Kralj Supiluliumas je bio taj koji je doveo Hetejsko carstvo na vrhunac svoje slave. On je bio taj koji je sagradio Hatusas i napisao ovo prona|eno kamenje koje se zove, Ni{an Ta{. Ovo je bila lista svih kraljeva pre njega. Supiluliumas je bio taj koji je napravio sna`nu Hetejsku vojsku. On je uspostavio svoje carstvo {irom cele dana{nje Turske i severne Sirije. On je bio taj koji je poslao poruku faraonu Akenatonu, izra`avaju}i svoju radost {to je on postao faraon.

Delegacija iz Egipta je do{la u njegov kamp sa porukom od Ankesenamen, udovice faraona Tutankamona. Poruka je glasila: ”Moj mu` je umro, a ja nemam ni jednog sina. Ali se pri~a da ti ima{ jako puno sinova. Ako bi mi htio dati sina da mi bude mu`, jer kako mogu uzeti jednoga od mojih slugu i udati se za njim.” Supiluliumas nije mogao da vjeruje. On toliko nije vjerovao da je poslao svoju delegaciju u Egipat da izvide da li je to istina. Njegova delegacija se vratila sa informacijom da je ova ponuda ta~na i prava i doneli su jo{ jednu poruku od Egipatske kraljice. Supiluliumas nije vi{e oklevao, odmah je poslao jednog od svojih sinova. Ali ovo njegovo neverovanje je bilo tragi~no. U me|uvremenu Eje je uspio da popne na presto i ubije mladu kraljicu. Kada je Hetejski princ stigao u Egipat ~ekalo ga je iznena|enje i on je bio ubijen. Da je Supiluliumas reagovao na vreme Egipat bi postao Hetejska provincija sa Hetejskim kraljem na Egipatskom prijestolu.

I tako je do{lo do sukoba izme|u ove dve super sile toga vremena, a dogodilo se u vreme Muvatalisa. Njegov suparnik je bio faraon Ramzes Veliki. Ovaj sukob je bio dobro poznat i dogodio se u Kade{u gde je Ramzes bio sretan {to je izvukao `ivu glavu. Nekoliko godina kasnije Ramzes je shvatio da nemo`e pobediti i potpisao je mirovni sporazum sa Muvatalisovim naslednikom Hatusilisom III. Ali sunce je polako po~elo da zalazi za ovu veliku naciju. Tudalijas je bio zadnji kralj Hetejskog carstva. On je bio veoma religiozan ~ovek i jako je dao za gradnju hramova razli~itim bogovima kojima su Heteji slu`ili. Danas se mogu videti mnogi njegovi hramovi koji su veli~anstveni. To je bila predivna arhitektura tog vremena.

Ali takozvani “narodi mora” su do{li na Heteje i sru{ili ovu veliku naciju bri{u}i je iz istorije sveta. Bilo je tu malo otpora, ali to je bilo ubrzo uga{eno i Heteji su bili izgubljeni i zaboravljeni. Samo je Biblija o~uvala podatke o ovoj velikoj naciji sve dok nisu bili prona|eni u na{e vreme.

Naslovna strana            Na po~etak ove strane