Naslovna strana

Vavilon, najstariji grad sveta imao je veoma interesantnu pro{lost. Istorija po~inje s biblijskim zapisom o op{tem potopu u vreme Noja.

“Re~e Bog Noju: Kraj svakome telu do|e preda me, jer napuni{e zemlju bezakonjem i evo ho}u da ih istrebim sa zemljom. Na~ini sebi kov~eg od drveta gofera i napravi pregrade u kov~egu i zatopi ga smolom iznutra i spolja. Jer }u pustiti potop na zemlju i istrebiti svako telo… i od svega `ivog, od svakoga tela, uze}e{ u kov~eg po dvoje da sa~uva{ u `ivotu sa sobom… Uzmi sa sobom svega {to se jede i ~uvaj kod sebe…” 1. Mojsijeva 6, 13.14.19.21.

“U|e Noj u kov~eg i sinovi njegovi i `ena njegova i `ene sinova njegovih sa njim radi potopa. Udari da`d na zemlju za ~etrdeset dana i no}i. Navaljiva{e voda ve}ma po zemlji i pokri najvi{a brda {to su pod celim nebom. Staja{e voda povrh zemlje sto i pedeset dana.” 1. Mojsijeva 7, 7.12.19.24.

“Ustavi se kov~eg sedmoga meseca, dana sedamnaestoga na planini Ararat. Ispusti gavrana koji jednako doleta{e i odleta{e dok ne presahnu voda na zemlji. Pa pusti i golubicu da bi vidio je li opala voda sa zemlje. Pred ve~e vrati se njemu golubica i gle u kljunu joj list maslinov koji be{e otkinula. Tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje. Tada re~e Bog Noju: Iza|i iz kov~ega ti, `ena tvoja, sinovi tvoji i `ene sinova tvojih i sve zveri {to su s tobom od svakoga tela… Izvedi ih sa sobom i neka se razi|u po zemlji i neka se plode i mno`e. I na~ini Noje `rtvenik Gospodu… Gospod omirisa miris ugodni i re~e u srcu svom: Ne}u vi{e kleti ljudi sa zemlje, {to je misao srca ~ove~ijeg zla od malena.” 1. Mojsijeva 8, 4.7-9.11.15-17.20.21.

“Re~e Bog: Evo znak zaveta koji postavljam izme|u sebe i vas i svake `ive stvari, koja je sa vama do veka. Metnuo sam dugu svoju u oblake da bude znak zaveta izme|u mene i zemlje.” 1. Mojsijeva 9, 12.13.

Sadr`aj plo~ica iz Eble

Mnogi bi ovaj biblijski doga|aj smatrali bajkom da nije otkriven Ep o Gilgame{u. U ~etvrtoj lekciji smo prou~avali o Lajardovom otkri}u hiljada glinenih tablica iz Asurbanipalove biblioteke u Nineviji.

Ove su tablice poslane u Britanski muzej, gde se po~elo sa velikim projektom prevo|enja ovih tekstova. 1872. godine do{lo se do velikog otkri}a.

D`ord` Smit je ro|en u ^elsiju, London, 1840. godine. Kao mladi} postao je u~enik jednog gravera. On je bio op~injen mnogim predmetima i starinama koje su stizale u London sa Asirskih iskopina. Po~eo je da kupuje i knjige o arheologiji. Svaki trenutak slobodnog vremena provodio je u muzeju gledaju}i ove starine. Jednom prilikom je i upoznao Henrija Rolinsona koji je prvi de{ifrovao Asirsko pismo.

Rolinson je bio impresioniran Smitovim interesovanjem za arheologiju, pa mu je na{ao posao u muzeju. Smit je bio toliko vredan na poslu da je ubrzo bio unapre|en u asistenta Asirskog odelenja Britanskog muzeja.

To je bio te`ak rad dok je prevodio tablice sa tekstovima iz Asirskih zakona, trgovine, religije, politike, pa ~ak i podele hrane za zatvorenike.  Ali, 1872. godine do{ao je nezaboravan dan za Smita. Dok je ~itao jednu tablicu, primetio je da mu je tekst i doga|aj poznat.

Biblijski potop na plo~icama ili "Ep o Gilgame{u"

3. decembra Smit je ~itao svoj prevod skupu nau~nika i objasnio im da je na{ao Asirsku verziju biblijske istorije o Nojevom potopu. Ta vest se brzo pojavila na naslovnoj strani svih novina.

Jasno je da je samo deo pri~e bio na|en na tablicama. ^ak su i novine Dejli Telegraf nudile Smitu 1000 funti da ide u Mosul i da iskopava nebi li na{ao ostatke pri~e. Smit je na ovakav dogovor i pristao. 2. marta 1873. godine, na{ao se na Bliskom Istoku i po~eo iskopavanja na Asurbanipalovoj palati. Samo sedam dana kasnije prona{ao je preostale delove doga|aja o potopu na glinenim plo~icama.

Sve zajedno je 12 plo~ica. Prvih osam govori o putovanjima lika koji se zove Gilgame{ i o njegovoj neverovatnoj avanturi.  Deveta i deseta plo~ica govore o opasnom putovanju Gilgame{a u potrazi za Utnapi{timom. Utnapi{tim je taj koji je pre`iveo veliki potop. U jedanaestoj plo}ici Utnapi{tim pri~a istoriju o velikom potopu. Evo nekih citata:

“Gilgame{u, otkri}u ti neke sakrivene stvari i tajne bogova. [urupak, grad koji ti poznaje{ i koji je na obalama Eufrata, kada je bio star bogovi su stanovali u njemu. Ali veliki bogovi su odlu~ili da donesu veliki potop… Tada su rekli gospodaru [urupaka, sinu Ubar-Tutua, da sru{i svoju ku}u i izgradi la|u, te da napusti svo bogatstvo i da sa~uva svoj `ivot. Rekli su mu da napuni la|u sa svim semenjem i bi}ima… Kada je do{lo jutro, naredio sam da mladi}i donose materijale… U{li smo u  la|u cela moja porodica i ro|aci, kao i zveri divlje i doma}e…

[est dana i no}i vetar je duvao pa su poplava i oluja uni{tili zemlju. Pogledao sam na more i svugde je bila ti{ina. Celo ~ove~anstvo se vratilo u glinu… Kada sam ponovo pogledao preko mora u daljini sam video vrhove brda na dvanaest mesta… Na planini Nisir na{ se brod zaustavio….

Sedmoga dana oslobodio sam goluba, ali on mi se vratio, jer  jo{ nije bilo suvog mesta gde bi spustio nogu. Tada sam pustio lastavicu i ona mi se vratila jer nije bilo mesta suvog da se odmori. Kasnije sam pustio gavrana koji je odletio, graknuo i vi{e se nije vratio. Tada sam i ja iza{ao i prineo `rtvu na vrhovima planine. Bogovi su omirisali divan miris i okupili se kao muhe oko `rtve… Niko nije pre`iveo ovo uni{tenje.”

Dokazi o potopu i pri~e po svetu

Kao {to mo`ete videti ima razlike u doga|ajima, ali ima i velike sli~nosti. Ali, od vremena otkri}a Epa o Gilgame{u, mnogi istra`iva~i pronalaze sli~ne pri~e i doga|aje kod drugih naroda.  Novinar Rene Norbergen napisao je knjigu “^injenice o potopu”. U njoj je navedeno 80 pri~a o potopu iz raznih naroda i plemena. Stari Kinezi smatraju da su direktni potomci jednog svog pretka po imenu Nu-Vah. Nu-Vah je pobegao sa svojom `enom, tri sina i tri }erke od velikog potopa. Ovaj pisac tvrdi da stari kineski znak za brod je mali brodi} i osam usta. Pisac smatra da je to bio prvi brod koji je nosio osam osoba.

Tragovi sli~nog doda|aja o potopu mogu se na}i kod Maora na Novom Zelandu, Aborid`ina u Australiji, Adivasi plemena u Indiji i kod mnogih drugih naroda sveta.

Kod svakog od njih pri~a je malo izmenjena, ali je sr` ista. Pri~a je izmenjena jer se prenosila generacijama i hiljadama godina, prepri~avanjem, a ne zapisom. Ovo samo govori da je celo ~ove~anstvo imalo zajedni~ke pretke i da je potop istorijska ~injenica.

Gde je Nojeva la|a?

Ali {ta je sa la|om? U severo-isto~noj Turskoj nalaze se dve vulkanske planine koje su danas neaktivne, a zovu se Veliki Ararat i Mali Ararat. Veliki Ararat je visok 5135 m. Obe planine su 11 km daleko jedna od druge. Postoje uporni izve{taji da na ovim visinama koje su pod stalnim snegom i ledom, postoji zale|ena i sa~uvana Nojeva barka. Mnoge ekspedicije su se penjale na ove planine, ali nigde nije bilo ~vrstog dokaza o postojanju ovog broda.

Dokazi o potopu

Ali, nama nije potreban dokaz o postojanju ovoga broda dabismo bili sigurni u istoriju o potopu. Dokazi o sveop{tem potopu mogu se na}i u geolo{kim slojevima zemlji{ta {irom sveta. U njima mo`emo na}i fosile morskih `ivotinja na vrhovima planina. Doktor R.V. Braun, koji je ~lan Australske akademije nauka, 1954. godine radio je istra`ivanja na planini Ko{}u{ko koja  je najvi{a planina u Australiji. On je napisao u svome izve{taju: “Najve}i deo ove planine nekada je bio dno mora… Veliki deo ovog zemlji{ta koji se sada nalazi na kontinentu bio je u pro{losti pod morem…”

Kada se vozite nekim putem i posmatrate stene koje su odse~ene da bi tu pro{ao put, mo`ete videti da slojevi stena naglo prelaze iz jednog u drugi. Da su za ovaj process trebali  milioni  godina,  tada  bi  prelaz  iz sloja u sloj bio postepen i skoro nevidljiv. Ipak, ovakvi nagli prelazi slojeva govore o jednoj silovitoj akciji,  gde su se valjale velike koli~ine zemlje, blata i mulja, a sve je ovo popra}eno na svetskim razmerama.

Lako je objasniti i pojavu fosila. Njih nalazimo u zemlji i stenama, jer su bili zatrpani velikom koli~inom blata dok se voda povla~ila i za sobom vukla zemlju koja ih je zatrpala. Ugalj jw isto naslaga velikih koli~ina {uma koje su bila zatrpane.

Vavilonska kula i jezici

Neko vreme nakon potopa Noje i njegovi potomci ostali su na Araratu. Neki od njih su odlu~ili da se sele u bolje klimatske krajeve. U Bibliji, 1. Mojsijeva 11, 1- 9. ~itamo kako je u to vreme narod govorio jednim jezikom. Ali taj narod je hteo da se uzdigne pa je po~eo praviti veliku kulu do neba da bi “stekli slavno ime”. To je bila Vavilonska kula. Od tog vremena Bog je ljudima zbrkao jezike i ljudi su se razi{li po svetu.

Ko je ta Vavilonka kula? Tradicionalna Vavilonska kula je kod Bird Nimroda, 100 km ju`no od glavnog grada Iraka, Bagdada. Tu je nekada bio zigurat ili toranj hrama.

Ovaj zigurat u prastarom gradu Borsipa, bio je 55 metara visok sa sedam spratova. Mnogo kasnije oko 600. godine pre Hrista, kralj Nabuhodonosor je izgradio toranj na njegovim temeljima i ostaci njegovog zigurata se danas mogu videti. Cigle zigurata su spajane sa bitumenom, i topljene tako da zajedno ~ine jednu masu.

Po{to je Nabuhodonosorov toranj u vreme hri{}anske ere bio prvi otkriven, smatralo se da je on Vavilonski toranj. Mnoge stopljene cigle bile su predstavljene kao dokaz da je Bog bio ljut na graditelje pa je toranj udario gromovima koji su stopili cigle.

Ali logi~no mesto da se toranj potra`i bio je grad Vavilon. O prvom Vavilonskom carstvu ~itamo u Bibliji slede}e: “Be{e dobar lovac pred Gospodom i zato se ka`e: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod. A po~etak carstvu njegovu be{e Vavilon…” 1. Mojsijeva 10, 9.10.

U osnovi je kula bila 100x100 metara i visoka skoro 100 metara. Sam Herod je pisao o ovom gra|evinskom ~udu kada je posetio Vavilon u 5. veku pre Hrista: “Hram je ~etvrtasta zgrada sa bronzanim vratima i jo{ uvek je postojala u moje vreme. U sredini je imala toranj sa osam spratova. Svaki slede}i sprat je bio manji. Na svih osam spratova tornja se moglo popeti spiralnim stepeni{tem. Na pola puta do vrha bile su klupe za one koji bi hteli da se odmore. Na vrhu tornja stajao je veliki hram u kome je bio veliki krevet pokriven sa divnim tkaninama. Pored kreveta je bio zlatni sto. U samom hramu nije bilo nikakvih slika ili kipova.” Herod: Istorije, str 114.

Za vreme vladavine Persijanaca, zigurat se po~eo raspadati  i  vi{e  se  nije   mogao  popraviti.  Kada  je Aleksandar Makedonski u osvajanjima do{ao do Vavilona, re{io je da popravi ovaj toranj. Da bi stvar uradio temeljno, rastavio je celi toranj i svaku ciglu po~eo da prepravlja. Na`alost Aleksandar je umro pre nego je zavr{io popravak tornja. Tako na kraju ni prvi hri{}ani kao ni istori~ari nisu smatrali Vavilon kao mogu}e mesto gde se nalazio Vavilonski toranj.

Ipak u poslednje vreme su vr{ena iskopavanja i danas mnogi posetioci mogu da vide temelje ove veli~anstvene gra|evine. Na`alost i nivo reke Eufrat se dizao tokom par hiljada godina tako da je i jedan deo ostataka ove Vavilonske kule potopljen.

Hamurabi i njegov zakon

U drugom milenijumu pre Hrista Amoriti su okupirali Vavilon. Hamurabi je bio {esti kralj nove dinastije, koji je imao mnogo vojnih pohoda i tako pro{irio carstvo. Samo je jo{ Sargon iz Akada imao tako mo}no Amoritsko carstvo. Hamurabijevo najzna~ajnije dostignu}e je bilo da je u Vavilonu postavio crni kamen koji je 2,5 metara visok i na kome je uklesano kako Hamurabi prima po~asti za cara i te po~asti mu daje sam Vavilonski bog Marduk. Ispod ove slike nalaze se 282 ta~ke Amoristskog zakona. Ovaj zakon je istori~arima Biblije dao mnogo bolju sliku razumevanja vremena iz Starog Zaveta.  Neki od ovih zakona imaju iste karakteristike kao i stari Izraelski zakon u vreme Mojsija.

U 1. Mojsijevoj 16. poglavlju govori se o predlogu Avramove supruge Sare da Avram o`eni slu{kinju Hagaru. Razlog je bio da se obezbedi dete koje }e biti naslednik Avramovog doma. Ubrzo se i rodio sin koji je nazvan Ismailo. Vremenom je Hagara postala druga gospodarica doma, {to je zasmetalo Sari. Pod stalnim pretnjama Hagara  je na kraju  morala  da  pobegne  sa svojim sinom. Hagarin sin Ismailo je postao praotac Arapa.

Mnogima je ovaj doga|aj i nemoralan i nepravedan. Verujemo da su bigamija i nepravda osu|eni od Boga, ali u to vreme to je bio svakodnevni obi~aj. U Hamurabijevom zakonu 146. ta~ka ka`e: “Ako gra|anin uzme drugu `enu, i ako mu ona rodi potomka, i postane porodilja, tada je ona ravna svojoj gospodarici. Njena gospodarica ne mo`e da je proda za novac, zato {to je rodila potomke, ali je mo`e odstraniti iz ku}e.”

Zakon iz 2. Mojsijeve 21, 23. 24. ka`e: “Ako li se dogodi smrt tada }e{ uzeti `ivot za `ivot. Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu.” Danas ovaj zakon izgleda grub, ali moramo znati da u to vreme nije bilo milicije ili vojske koji bi sprovodili neki razvijeniji zakon. Nije ni bilo zatvora gde bi se ~uvali prestupnici. Ovi zakoni su pokazivali {ta se mo`e o~ekivati ako se ne po{tuje pravda. ^lanovi 196. 197. 200. Hamurabijevog zakona ka`u: ”Ako neki gra|anin uni{ti oko gra|aninu istog stale`a, tada neka se njemu uni{ti oko. Ako slomi nekome kost tada neka se slome i njemu kosti. Ako gra|anin izbije zub gra|aninu istog stale`a, neka se i njemu izbije zub.”

^lanovi 209. i 210. Hamurabijevog zakona ka`u: “Ako jedan gra|anin napadne }erku drugog gra|anina i ona kao rezultat sukoba umre, tada }e se }erka gra|anina koji je kriv osuditi na smrt.” Mo`emo primetiti da ovo ve} nije po{teno. Ovde se odbacuju prava nevine }erke.

Elamiti sa jugo-istoka bili su slede}i na sceni istorije kada su isterali Kasite. U to vreme je i Hamurabijev kamen pomeren u glavni grad Elamita, [u{an. Francuski arheolozi su prona{li ovaj kamen 1901. godine u ovom gradu.

Uskoro su se sa severa pojavili Asirci. U 9. veku pre Hrista, [almanasar III je pokorio Vavilon, a sa time i njegov narod. Vavilon je uskoro postao religijski centar. Tiglet_Pileasar III je 730. godine pre Hrista proglasio sebe Vavilonskim kraljem i dao sebi novo ime, Fulu (u Bibliji 2. Kraljevima 15, 19.) Tako je poku{ao da ujedini Asiriju i Vavilon u jedno carstvo.

    Stari Vavilon u Bibliji

        Za vreme ovog perioda prorok Isaija je dao jedno proro{tvo u vezi Vavilona: “Vavilon ures carstvima i dika slavi Haldejskoj, bi}e kao Sodoma i Gomora kada ih Bog zatre. Ne}e se u njemu `iveti niti }e se ko naseliti od kolena do kolena, niti }e Arapin razapeti u njemu {atora, niti }e pastiri po~ivati onuda. Onde }e po~ivati divlje zveri i ku}e }e njihove biti pune velikih zmija. Onde }e nastavati sove i aveti }e skakati onuda.” Isaija 13, 19 – 21.

Oni koji poznaju Isaijino proro~anstvo mogu se samo diviti njegovom ispunjenju. Ali, pro}i }e jo{ mnogi vekovi dok se ovo proro~anstvo ne ispuni do kraja.

681. godine pre Hrista, Senaheribov sin Esarhadon, nasledio je presto i njegov prvi cilj je bio da izgradi ponovo Vavilon kao i da obnovi mnoge hramove Vavilonskih gradova.

652. godine pre Hrista, Vavilon se jo{ jednom pobunio i borio se 4 godine protiv Asurbanipala. 626 godine pre Hrista Haldejska dinastija je do{la na presto Vavilona. Prvi car je bio Nabopolasar. On je poplo~ao put za post-Vavilonsko carstvo.

Nabopolasar je zaklju~io savez sa medijanskim kraljem Ciakseresom. 612. godine pre Hrista obe armije su porazile Nineviju. Svoju pobedu su proslavili sa brakom izme|u Nabopolasarovog sina Nabuhodonosora i Cjakseresove }erke Amite. Od tog dana Vavilon je postao vode}a sila Bliskog Istoka. Zvezda slave i mo}i post-Vavilonskog carstva je po~ela da se javlja na horizontu istorije Bliskog Istoka.

Naslovna strana               Na po~etak ove strane