Site hosted by Angelfire.com: Build your free website today!
| HOME | message to author: danilomaric@AOL.com  |

  INTERRPRETERS  of Danilo Maric  





back to CONTENTS
















 LEA ARAPOVIC   interrpreter to Enlish   


    LEA ARAPOVIĆ je rođena 19 jula 1994. godine na Cetinju, država Crna Gora - tada u Jugoslaviji. (U Herceg Novom, gdje su joj živjeli roditelji, i gdje će ona živjeti, nije bilo porodilišta.) Sa nepune četiri godine Lea seli u USA, sa mladjim bratom Tonijem i roditeljima Dejanom i Silvijem.
    Leini su se nastanili u Pasadenu – Californija, kod bake i dede po majci, Danice i Danila Marić. Kasnije će preseliti u Covinu, dvadesetak mulja istoično, gdje sa majkom Dejanom, uz baku i dedu, živi i sada..
    1998. godine počinje Leino formalno obrazovanje u "Allendale school" u Pasadeni, prvo u preschool, zatim kindergarden i first grade. 2001. Lea je prešla u drugi razred u "Cedgrove Elementary School, Covina", koji je upravo i zavrsila."
    Lea je odličan učenik, naročite sklonosti pokazuje prema jezicima i slikarstvu. Književnik Danilo Marić, Lein deda po majci, je uz nju učio engleski jezik, ona mu je "najbolji od desetak tičera koliko sam ih imao", njegove su riječi. Prvih njegovih četrdesetak pjesama na engleskom jeziku, nastale su zajednickim prevodom unuke Leae i dede Danila.

    LEA ARAPOVIC was born on July 19. 1994. years in Cetinje, capital city of county Monte Negro – accordingly in Yugoslavia. (In city Herceg Novi, were her parents lived, there wasn't a maternity hospital.) Before She had four years she moved to the USA, with her younger brother Tony, and her parents Dejana and Silvio.
    Lea's were accommodates in Pasadena – California, to grandma and grandpa, parents of Dejana, Danica and Danilo Marić. After they will move to Covina, obout twenty miles eastern's, there living now with mother Dejana and her grandparents.
    Lea started education 1998. years in "Allendale school, Pasadena", first preschool, next kindergarden and first grade. Lea moved in 2001. In new school: "Cedgrove Elementary School, Covina", and now finished second grade.
    Lea is a good student. She has tendency to languages and paintings. Lea's grandpa, writer Danilo Maric, was learning english by Lea. "She was best of about my ten teachers", said grandpa Danilo. First his about forty poems in english, made by grandaugther Lea and grandpa Danilo.



back to CONTENTS
















   MILAN MESELDZIJA  interrpreter to French    


    MILAN MESELDŽIJA je rođen 30/05/1948. u Bosanskom Prnjavoru (ex YU). Od petero Milan je treće dijete u roditelja: otac Cvijo i majka Mare Jakišić. Ubrzo nakon Milanovog rođenja roditelji se sele u Sarajevo, a kasnije u Bileću, Čapljinu i Mostar.
    U Mostaru Milan završava osnovno i srednje obrazovanje, a studije prekida činom ženidbe, 1972. godine sa Brankom Bukovic. Iste godine im se rađa kćerka Rebeka,a 1978. god i sin Nikola.
    Milan Meseldžija je čitavo vrijeme živio i radio u Mostaru, da bi početkom rata 1992. godine napustio svoj grad, i sa porodicom uselio u Francusku, Toulon.
    Branka i Milan će postati bogatiji za unučad, 01/01/2000. Kćerka Rebeka i zet Frederic dobivaju prvo a 02/11/2001 i drugo unuče (Antone i Lisa).
    Ljubav Milana prema poeziji dolazi prvenstveno od profesorice Natalije Nate Radovanović, Milan to ne propušta da istakne. Milan Meseldžija je preveo poznatu poemu Pere Zubca "Mostarske kiše." ,a evo i pjesme svog profesora. Danilo Marić je bio Milanov profesor u isto vrijeme kada i Nata Radovanović. (Na donjoj fotografiji je Milan 2002. sa unučićima, a na gornjoj fotografiji je njegov lik od prije trideset godina.


   MILAN MESELDZIJA, née le 30/05/1948 ŕ Bosanski Prnjavor. ex Yugoslavia, autant que troisičme enfant sur cirque, de pčre Cvijo et de mčre Mara. Apres la naissance les parentes déménagent ŕ Sarajevo et puis Bileca,Capljina, et finalement ŕ Mostar.
    Les études fais ŕ Mostar,et il abandonne facultés pour cause de mariage. Anne 1972 il épouse Bukovic Branka. La naissance de la fille Rebeka année 1972,et fis Nikola année 1978.
    Pendant le conflit en Bosnie et Herzegovine, avec la famille ils réfugient en France. Il c'est installe définitivement ŕ Toulon.
    01/01/2000 la fille Rebeka,et gendre Frédéric lui donne le plus beau cadau-petit fis Antone, et 02/11/2001 petite fille Lisa.
    L'amour pour la poésie doit remercie la prof. Radovanovic Natalija-Nata. La tout premičre traduction en langue française, c'est « Mostarske kise » (Les pluies de Mostar)de Pero Zubac,et puis les počmes de mon chaire professeur Danilo Maric cette collaboration , est en cours et elle continue.


back to CONTENTS
















 IVANA MARIC    interrpreter to Sweden    


    IVANA MARIC je rođena 10. decembra 1996. godine u 14.15h u Kragujevcu u Srbiji. Od juna 2003. godine živi u Borĺsu, u Švedckoj, sa sestrom Anastasijom (2 godine), bratom Milanom (4 godine), mamom Vesnom, i tatom Dragišom. Najviše provedi vremena u školi sa prijateljima u Björkebacken i sa porodicom na zelenom Sjöbu u Borĺsu.
    Četvrtkom igra šah u šahovskom klubu „Fristad“, ali joj je isto lepo dok igra košarku u KFM-u.
    Ove godine, 2007, će pokušati da obori sopstveni lanjski rekord kada je pročitala 263 knjige (oko 40 000 stranica) na: svedskom, engleskom i srpskom jeziku. Ivanin omiljeni pisac je Lemony Snicket. Svake godine procita ponovo knjigu „Mali Princ“ od Anatonia De Saint-Exupery, jer u njoj otkriva uvek nešto novo. „Dozivljaj je potpuno razlicit kada je citam na razlicitim jezicima“, kaže Ivana.

   IVANA MARIC – är född den 10 december 1996 klockan 14.15 i Kragujevac i Serbien. Frĺn juni 2003 bor hon i Borĺs, i Sverige, med min familj: lillasyster Anastasija (född ĺr 2005), lillebror Milan (född ĺr 2003), mamma Vesna och pappa Dragisa. Det mesta av hennes tid gĺr ĺt skolan, umgänge med hennes vänner i Björkebacken och med sin familj pĺ det gröna Sjöbo i Borĺs. Hon spelar schack i Borĺs-Fristad SK och basket i KFM. Ivanas stor kärlek är böcker. Hon läser mycket. I ĺr tänker hon slĺ sitt eget rekord frĺn 2006. Dĺ läste hon 263 böcker (runt 40 000 sidor) pĺ svenska, engelska och serbiska.
    Hennes favorit författare är Lemony Snicket. Varje ĺr läser hon boken ”Lille prinsen” av Antonie De Saint-Exupery, och varje gĺng upptäcker hon nĺgonting nytt. Enligt Ivana är upplevelsen helt olik beroende pĺ vilket sprĺk man läser pĺ.


back to CONTENTS
















   ZORICA SENTIC  interrpreter to French    

KO SAM JA?
Ja sam to što će vam drugi reći,
a postaću samo jedno zrno peska.
Ko sam ja?
Ne, ne znam.
Ne  znam i da li ću jednoga dana znati.
Nije lako da sebe vidim sa očiju drugih.
Jer sam to što drug vidi.
Ako ste  vi razumeli ko sam ja,
recite meni.
 
    ZORICA SENTIC – tako je hteo moj otac da se zovem. Sanjao je, da ucim i zivim u Francuskoj. Ostvario je svoj san. Dugo, dugo, predugo sam u ovoj zemlji. Pisem na francuskom: romane, novele i neka zrna reci. Ustvari ne pisem ja, vec kopiram zivot, jer on pise levu stranu a ja slazem sa desne. Volim da vajam reci.
    Rodila sam se jednog desetog septembra, iskreno receno zaboravila sam godinu. Ustvari resila sam da je zaboravim.
    A sta to bese vreme ?Srpsko mleko me je zadojilo, sa makedonskim sam odrasla. Sa vranjaskim se mucim.Mislim na francuskom, ne mogu jos uvek da se nasmejem svim vicevima na srpskom.
    Kada slusam muziku i pisem, mislim da znam zasto sam se rodila. A kada slusam nasu muziku, znam zasto sad zelim da naucim srpski.
    Koreni su ipak, duboko u mom srcu .Imam puno uspomena sa svih drveta mog detinjstva, od svog slatkog voca i ljutog povrca. Na zalost, mnogi listovi mog recnika su pocepani, ali ostalo je dovoljno da se razumemo … Moj srpski je daleko od toga sto bih ja zelela da je.
    Od nedavno, sam resila da se vratim svojim korenima. Ucim srpski od avgusta 2004-te. Trudim se da, sa ono malo srpskog jezika sto je ostalo u mom secanju od detinjstva u juznoj Srbiji, naucim sto vise. U tome mi najvecu pomoc pruza jedno drustvo srpskih pisaca preko interneta.
    To bi bio deo moje Biografije, ostalo cete naci u mojim recima.


?????????????????????????
QUI SUIS – JE?
Je suis ce que les autres vous diront,
mais je ne serai qu'un grain de sable.
Qui suis-je?
Je ne sais pas,
je ne sais si je saurais un jour.
J’ai beaucoup de mal ŕ me voir avec les yeux des autres.
On est davantage ce que l’autre voit.
Si vous avez compris qui je suis,
dites le moi.

    ZORICA SENTIC – tak sobie zażyczył mój ojciec bym się nazywała. ¦niło mu się, że wykształcam się i mieszkam w Francji. Spełnił się jego sen. Długo, długo aż za długo jestem w tej ziemi. Piszę po francusku: powie¶ci, nowele i jakie¶ ziarna słów. W rzeczywisto¶ci, to ja nie piszę, lecz kopiuję życie, ono pisze po lewej stronie, a ja po prawej układam. Lubię rzeĽbić słowa.
    Urodziłam się pewnego dziesi±tego wrze¶nia, szczerze mówi±c, zapomniałam w którym roku. W rzeczy samej postanowiłam zapomnieć. A co to jest czas? Serbskie mleko mnie nakarmiło. Z macedońskim językiem dojrzałam. Z vranjskim się męczę. My¶lę po francusku. Nadal nie mogę jeszcze się po¶miać ze wszystkich serbskich dowcipów. Kiedy słucham muzykę i piszę, my¶lę, że wiem dlaczego się urodziłam. A kiedy słucham nasz± muzykę, wiem dlaczego tak bardzo pragnę nauczyć się języka serbskiego. Korzenia s± jednak głęboko w moim sercu. Mam dużo wspomnień na wszystkie drzewa z mojego dzieciństwa, na każdy słodki owoc i kwa¶ne warzywo. Niestety, wiele stron mojego słownika zostały potargane, ale pozostała wystarczaj±c ilo¶ć by się dogadać…Mój serbski jest daleko od tego jak pragnę by był. Od niedawna postanowiłam powrócić do moich korzeni. Uczę się języka serbskiego od sierpnia 2004 roku. Staram się by z t± odrobin± języka serbskiego, która zachowała się w mojej pamięci z dzieciństwa w południowej Serbii, nauczyć się więcej. W tym najbardziej mi pomaga pewne towarzystwo serbskich pisarzy, przy pomocy Internetu.
    Oto czę¶ć mojej biografii, resztę odnajdziecie w moich słowach.


back to CONTENTS
















   DIMITRIJE JANIČIĆ   – interrpreter to Esperanto    


    DIMITRIJE JANIČIĆ je rođen 1935. godine u Broćancu (kod Nikčiča, Crna Gora). Po završenoj učiteljskoj školi radio je kao učitelj i nastavnik u seoskim školama i u gradu Nikšiću, a zatim kao novinar i urednik "Nikšićkih novina"u Nikšiću, a kasnije u Beogradu je radio kao urednik u "Poljoindustriji", reviji "Selo", "Železničkim novinama", a radni vek je završio kao odgovorni urednik stručnog časopisa Jugoslovenskih železnica ("Železnice"). Sarađivao je sa brojnim jugoslovenskim listovima i časopisima i osvojio nekoliko nagrada za novinsku priču. Objavio je desetak hiljada novinskih tekstova, istakao se kao urednik i pisac predgovora desetak knjiga na srpskom i Esperantu.
    Posebno se bavio međunarodnim jezikom Esperantom, a četiri godine je bio i glavni urednik jugoslovenskog esperantskog lista "Jugoslavia stelo" (Jugoslovenska zvezda). Osvojio je više nagrada za originalnu poeziju i prozu na međunarodnim konkursima u Španiji, Rusiji, Švajcarskoj, Bugarskoj, Litvaniji i objavio više stotina tekstova u raznim esperantskim listovima i časopisima u svetu. Prevodio je sa srpskog jezika na Esperanto pripovijetke Zorana Živkovića, Ranka Krstajića i Danila Marića.
    Oženjen je, ima dvoje dece, a kao penzioner živi u Beogradu.

    DIMITRIJE JANIĈIĈ: Naskiĝis en 1935 en la vilaĝo Broĉanac (apud Nikùiĝ en Montenegro). Finis porinstruistan mezlemejon kaj ĸurnalistikon en la Fakultato pri politikaj sciencoj. Laboris kiel instruisto en vilaĝaj lernejoj en Montenegro kaj en la urbo Nikùiĝ, poste kiel ĸurnalisto en Nikùiĝ kaj Belgrado.
    Esperantistiĝis post konatiĝo kun Marinko Gjivoje en 1959. En la jaroj 1961-1962 instruis Esperanton en lernejo en Nikùiĝ kaj en 1963 partoprenis Internacian konferencon de la lernejoj en kiuj Esperanto estas instruata. Laborinte kiel vicredaktoro de revuo "Selo" (Vilaĝo) li aperigis (kun Slavko øimuniĝ el Zagrebo) serion da tekstoj pri vilaĝana vivo en diversaj landoj, peritajn de esperantistoj. Aperigis dekojn da rakontoj en diversaj revuoj kaj gazetoj en iama Jugoslavio. Dum kvar jaroj li estis ĝefredaktoro de "Jugoslavia stelo", kaj dum ok jaroj vicredaktoro de "Jugoslavia fervojisto". Verkoj: "Jugoslavia fervoja muzeo" kaj "Trafiko je la sojlo de la 21-a jarcento" (kun Gvozden Sredi?). En 1999. en literatura konkurso "Liro" li estis laüreato por rakonto "Kavalira anatemo", 2005 honoris unua premio por poeta konkuro Lunpoezio, 2006 – unua premio en LIRO 2006 por poezio, 2007 – tria premio en EKRA (Bulgario) kaj tria premio por poeyio en MUZO en Litovio.
    Tradukis rakontojn de Ranko Krstajiĉ Zoran Živkoviĉ kaj Danilo Mariĉ, verkis multaj artikolojn en "Jugoslavia stelo", "Jugoslavia fervojisto", "Monato", "La ondo de Esperanto", "Beograda verda stelo", "Literatura foiro" k.a.
    Li loĝas en Beogrado kiel emerita ĸurnalisto. Tekst na esperante


back to CONTENTS
















   HASAN MERCAN   – interrpreter to Turkish    


    HASAN MERCAN je rođen 1944. godine u Prizrenu, Srbija, Yugoslavija. Školovao se u Prizrenu i Skoplju.
    Hasan Mercan je živio i radio u Skoplju, Prištini, Istanbulu i Ankari.
    Bavio se novinarstvom, bio je urednik za tursko govorno područje na televizijama Skoplja i Prištine. Hasan je pjesnik, objavio je petnaestak knjiga poezije.
    Hasan Mercan je poznat i kao prevodilac, preveo je oko pedesetak knjiga poezije i proze, među njima i knjige Danila Marića: “Cüzam dagi”, “Yaşova” i “Ali Paşa”.

    HASAN MERCAN, 1944 yýlýnda Prizren Kosova'da dođmuţtur. 50 özgün, 40 çeviri eseri yayýnlanmýţtýr. 20 oyunu sahnelenmiţtir; 14 TV ve Radyo oyunu rađbet görmüţtür. "Bir Avuç Mavi "adlý oyunu 1985 yýlýnda Londra Gençler Tiyatrosu'nda sahnelenmiţtir. Hasan Mercan, Dünya,Yugoslavya, Kosova Türk Yazarlar Birliđi üyesidir. 18 yazýn ödülü kazanan yazarýmýzýn yapýtlarý pek çok dile çevrilmiţtir. Türkiye'de (çođu çocuklara yönelik) 12 kitabý yayýnlanmýţtýr. Dillere destan olan Kapadokya'yý ebedileţtirmiţtir. "Çađlar Köprüsü" kitabýyla ilgi toplamýţtýr. "Dayler Dayler" ţiir kitabýyla "Ömer Faruk Toprak" baţarý Ödülünü kazanmýţtýr. Priţtine'de çýkan "Tan" Gazetesi Yayýnlarý arasýnda 10 cilt olmak üzere toplu yapýtlarý yayýnlanmýţtýr. Priţtine TV'si Türkçe yayýnlarýnda yorumcu olarak çalýţmýţtýr. 29 Nisan 2006 Ankara’da vefat etmiţtir.


back to CONTENTS
















   MIRA N. MATARIC   – interrpreter to English    


        MIRA N. MATARIĆ (MIRJANA RADOVANOV-MATARIĆ) je rođena u Novom Sadu, živela je u Beogradu, zatim Kanzasu i Kaliforniji, u SAD. Ima zvanje doktora nauka iz lingvistike i svetske književnosti, aktivan je pisac, prevodilac i tumač za engleski. Ostvarila je mnoga putovanja, studirajući strane kulture: umetnost, književnost i muziku.
        Mira piše poeziju od srednje škole. Objavljuje pesme, pripovetke, memoare, eseje i prevode od 1951. godine na srpskom jeziku, kao i na engleskom. Njeni prevodi engleske, američke, irske, indijske i druge moderne poezije i proze objavljivani su po vodećim časopisima i glasilima od 1960-ih godina do danas.
        U SAD je od 1982. godine Mira predavala engleski, ruski i književnost. Aktivno piše, drži javna predavanja i čitateljsko-spisateljske kružoke i prikazuje savremenu srpsku književnost za englesko govorno područje, kao i englesko-američko za srpsko, u vodećim glasilima SAD, dijaspore i matice. Objavila je 22 knjige poezije, priča, memoara i prevoda (na srpskom i engleskom, u Srbiji i SAD).


        MIRA N. MATARIC (Mirjana Radovanov-Mataric), was born in Novi Sad, lived in Beograd (Serbia), later Kansas and California, in the United States of America. She holds a Ph.D. in linguistics and world literature. She is an active poet, writer, translator, and interpreter. Her translations of modern American, English, Irish, Indian, Swedish, Serbian and other poetry and prose (John Steinbeck, Isaac Bashevis Singer, Kamala Das, Edna O'Brien and others), along with her own poetry, stories, memoirs, and reviews have been published in the leading periodicals of Serbia and diaspora, as well as numerous publications in North America, Europe and Asia.
        Living in the USA since 1982, she has taught English, Russian and Creative Writing. An avid writer, public speaker and organizer of writers' workshops and seminars, she has built cultural bridges between the Serbian and English speaking worlds, continuously present in the Serbian, English and American literary world. Mira has received several awards for poetry (From the USA and England) and a prestigious literary award for her life time achievement in building cultural bridges (as a writer and translator)between the Serbian and English speaking worlds: "Arsenie Charnoevih", Beograd 2005, by the Ministry of Diaspora of Serbia. Mira was awarded the "Golden Medal" by the Association of Culture and Education for her life time contribution to the development of art and culture, in Beograd, Serbia 2007. Her work has been translated into English, Serbian, Rumanian, Hindi, Swedish and French.


back to CONTENTS
















   ANDERS GUSTAFSSON     – interrpreter to Sweden    


      ANDERS GUSTAFSSON je rođen 1963. godine u malom gradiću Oseda (Ĺseda) u južnoj Švedskoj. Od malih nogu se zanimao za jezike. Vlada engleskim, ruskim i južno-slovenskim jezicima iz grupe srpsko-hrvatskog jezičkog korpusa. Zajedno sa slavistom Adolfon Dalom, 2001. godine izdao je Uporedni rčenik: sa srpskog, hrvatskog i bosanskog na švedski jezik. Od 2006. godine je ovlašteni prevodilac sa engleskog, ruskog, srpskog, bosanskog i hrvatskog na šdski jezik.
    „Uporedni rečnik...“, kapitalno djelo dvojice poznatih prevodilaca, šire je predsatvljen u švedsko-srpskom časopisu za kulturu „Dijaspora-Diaspora“ (www.dijaspora.nu) iz Štokholma, odakle izdvajamo nekoliko misli:
      „Oko 200 hiljada useljenika u Švedskoj a koji potiču iz neke od južnoslovenskih zemalja, gdje se govori neka od varijanti srpskog ili hrvatskog jezika dobila je Uporedni rečnik... (Jämförande ordbok) . Pored useljenicima iz druge i treće generacije koji žele naučiti maternji jezik, Uporedni re?nik... će dobro do?i i Šveđanima koji imaju kontakt sa južnoslovenskim jezicima. Znatiželjni čitaoci u ovoj knjizi pronaći će tačan odgovor na pitanje; u čemu je razlika ali i sličnost dva najveća južnoslovenska jezika - srpskog i hrvatskog. Vrednost Uporedniog rečnika... nije samo u četverojezičnosti (srpski, hrvatski,bosanski, Švedski) i osetnom povećanju obima rčei koje obrađuje (oko 33. 000 riječi) nego i u objaŠnjavanju primera upotrebe tih reči pa i izraza na Švedskom jeziku. Kamo sreće da su na ovom planu autori uradili viŠe. Čitaocu su približena gramatička pravila u srodnim juŠnoslovenskim jezicima…”
      Internet stranica prevodilačkog biroa Andersa Gustafsona je:

http://www.antola.se/


    dodati biografiju na svedskom


back to CONTENTS
















   Dr Miloš Okuka     – interrpreter to Deutsch    


    Prof. Dr MILOŠ OKUKA je rođen 1944. godine u Poriji/Ulog (Bosna i Hercegovina). Radio je kao profesor slavistike na Filozofskom Fakultetu u Sarajevu, a trenutno je zaposlen na Univerzitetu u Minhenu.
      Miloš je bio gostujući profesor i lektor na više njemačkih univerziteta. Autor je više objavljenih knjiga, naučnih radova i stručnih radova. Težište njegovog rada su standardologija, dijalektologija, istorija jezika i kulturna istorija.
      Profesor Okuka je od 2002. godine predsjedavajući i član uprave Naučnog savjeta Upravnog odbora Zikic Fondacije.

    MILOS OKUKA, Slawist, Prof. Dr. phil., geboren 1944 in Porija/Ulog (Bosnien-Herzegowina), war Professor an der Philosophischen Fakultät in Sarajevo, und ist zur Zeit an der Universität München tätig.
      Er war Gastprofessor und Gastlektor an mehreren deutschsprachigen Universitäten und ist Autor mehrerer Bücher sowie vieler wissenschaftlicher Arbeiten.


Publikacije (izbor):
      – U Vukovo doba. Knji ževnojezi ?ki izrazi u Bosni i Hercegovini u razdoblju izme ?u 1800. do 1878. godine, Sarajevo 1987.
      – A Bibiography of Recent Literature on Macedonian, Serbo-Croatian, and Slovene Languages (zajedno sa Radom L. Lencek), Minhen 1990.
      – Das zerissene Herz. Reisen durch Bosnien-Herzegowina 1530-1993 (zajedno sa Petrom Rehder), Minhen 1994.
      – Eine Sprache - viele Erben. Sprachpolitik als Nationalisierungsinstrument in Ex-Jugoslawien, Klagenfurt 1998.
      – Sprachen Osteuropas, Klagenfurt.
      – Srpski na kriznom putu (Povjesnica, ideologija, jezička zbilja), Zavod za izdavanje udžbenika, IstoEno Sarajevo, 2006.
      – Pojanja i kazivanja u skrbna i besudna vremena. Knjižževnojezič?ka bašština bosanskih i hercegovač?kih Srba pod turskom vlaš ću, Zavod za izdavanje udžbenika, Istoč?no Sarajevo, 2007.


back to CONTENTS
















    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ     – interrpreter to Catalŕ    


    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ je ro?ena 1954. godine u Grenadi, Kataloniji, država Španija. Na „Univerzitetu de Grenada“ studirala je pedagogiju. Emilija je 1975. godina preselila u barcelonu i na tamošnjoj Catalaniji studirala filologiju, na „Universidad Central de Barcelona”. Emilija je radila u Barceloni kao prosvjetni radnik od 1976. godine do preseljenja u Švedsku, 2005. godine. U Švedskoj živi u gradu Hultaforsu i radi kao profesor španskog jezika. Emilija je majka sina i baka dvoje unu?adi.

    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ nació en Granada en 1954. Allí estudió Pedagogía en la Universidad de Granada. En 1975 se trasladó a Barcelona y allí estudió Filología Catalana en la Universidad Central de Barcelona. Ha trabajado en la enseńanza desde 1976. Desde 2005 vive en Hultafors, Suecia. Trabaja como profesora de espańol. Tiene un hijo y dos nietos.

    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ was born in Grenada in 1954. There he studied pedagogy at the University of Granada. In 1975 he moved to Barcelona and there Catalan studied Philology at the Universidad Central de Barcelona. He has worked in education since 1976. Since 2005 lives in Hultafors, Sweden. It works as a teacher of Spanish. He has a son and two grandchildren.


back to CONTENTS
















    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ     – interrpreter to Espańol    


    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ je ro?ena 1954. godine u Grenadi, Kataloniji, država Španija. Na „Univerzitetu de Grenada“ studirala je pedagogiju. Emilija je 1975. godina preselila u barcelonu i na tamošnjoj Catalaniji studirala filologiju, na „Universidad Central de Barcelona”. Emilija je radila u Barceloni kao prosvjetni radnik od 1976. godine do preseljenja u Švedsku, 2005. godine. U Švedskoj živi u gradu Hultaforsu i radi kao profesor španskog jezika. Emilija je majka sina i baka dvoje unu?adi.

    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ nació en Granada en 1954. Allí estudió Pedagogía en la Universidad de Granada. En 1975 se trasladó a Barcelona y allí estudió Filología Catalana en la Universidad Central de Barcelona. Ha trabajado en la enseńanza desde 1976. Desde 2005 vive en Hultafors, Suecia. Trabaja como profesora de espańol. Tiene un hijo y dos nietos.

    EMILIA ABRIL ÁLVAREZ was born in Grenada in 1954. There he studied pedagogy at the University of Granada. In 1975 he moved to Barcelona and there Catalan studied Philology at the Universidad Central de Barcelona. He has worked in education since 1976. Since 2005 lives in Hultafors, Sweden. It works as a teacher of Spanish. He has a son and two grandchildren.


back to CONTENTS
















    ZLATA ŽIVADINOVIĆ     – interrpreter to French    


    ZLATA ŽIVADINOVIĆ, srpski pisac, rođena je 12. marta 1935. godine u selu Ba 269;ina. Posle školovanja, radila je u Beogradu do 1965. godine. Od tada živi i radi u Parizu, gde je udajom prihvatila francusko državljanstvo, ne odričući se svog porekla i nacionalnosti. Prvi roman, O jagodama i strahu, izašao je iz štampe 14. maja 1999. godine, pod bombardovanjem Srbije. Time je želela da kaže i učini nešto više nego da iz daljine nemoćna plače nad sudbinom svoga naroda. A kako je kreativna snaga večito prisutna u nama, kao njena Falinka, ona nas pokrene nadahnućem i nagradi za našu veru u njenu beskrajnu dobrotu poklonom jedne parcele svoga duha. Autor romantiku nalazi u svom svetu i pretvara je u život kazivanjem drugima. Vraćajući se prošlosti, ona se sa lakoćom šeta po svojim danas ostvarenim snovima.  A za one neostvarene, Falinka je sposobna da kreira novo viđenje, baš kao da se zaista dogodilo. Iskrenost doživljenog i originalnost sanjanog je ono što daje draž i lepotu literature Zlate Živadinović.

    IME I PREZIME prevodioca biografija na jeziku prevoda


back to CONTENTS
















    OLGA PAVLOVNA     – interrpreter to Russian    


    OЛЬГA ПABЛOBНA ХPHЧИЋ рoдилacь 20.10.1959. в Cвeрдлoвckoҝ oблacти CCCP. Училacь в ЛГMИ (Лeнингрaдckиҝ г идрomeтeoрoлoгичeckиҝ инcтитут), зaвeршив учeбу рaбoтaлa в Гидрomeтeoрoлoгичeckom цeнтрe г.Бирoбиджaнa в kaчecтвe инжeнeрa-cинoптиka, a пocлe,в тeчeнии 8 лeт,бүлa нaчaльниkom этoгo цeнтрa.Coтрудничaлa co CMИ, публиkoвaв cтaтьи o kлиmaтe и пoгoдe. C aвгуcтa 2009г. живeт в г.Tузлa Бocнии и Гeрцeгoвинe. Интeрecү: литeрaтурa, филocoфия,иcтoрия, kультурa нaрoдoв.

    OLGA PAVLOVNA HRNČIĆ je rođena 20.10.1959. godine u Svjerdlovskoj oblasti SSSR-a. Završila je fakultet LGMI-Lenjingradski hidrometeorološi institut (danas Sankt Petersburg). Po završetku školovanja radila je 8 godina u Hidrometeorološkom centru u gradu Birobidžan u svojstvu inženjera-sinoptika, a onda je imenovana za načelnika tog centra. Pored ove dužnosti sarađivala je u medijima po pitanjima iz oblasti klime i vremenske prognoze. Olga Pavlovna Hrnčić živi od avgusta 2009-te godine u Tuzli, Bosna i Hercegovina. Pored profesionilnih zanimanja njeni interesi su: literatura, filozofija, istorija i kulture naroda.


back to CONTENTS
















    CACA     – interrpreter to Hebrejski    


    Daniela Vujinović Addady je rodjena u gradu Mostaru, nekadašnjoj zemlji Jugoslaviji. Školovala se u Mostaru, Pragu i Tel Avivu gdje trenutno i ž ivi sa suprugom i dvoje djece.  Govori, čita i piše srpsko-hrvatski, česki, engleski i hebrejski jezik. Priča Danila Marića „Daj pope ruku“ joj je prvi prevod sa srpsko-hrvatskog jezika na hebrejski ikada javno objavljen. Profesionalno se bavi izgradnjom kompjuterskog softvera, a u slobodno vrijeme čita i izučava istoriju Izraela.