Site hosted by Angelfire.com: Build your free website today!

ГЛАВНА СТРАНИЦА


ИЗГОВОР

[a] ако самогласката е подвлечена, тогаш таа се нагласува
[:]
означува долга самогласка
( )
звуците може да се изостават                                           = mp3 звук

a

[ä]
[a]

како во cat
open како во far (без r)

kan [kä'(n)] (can), mand [män'] (маж)
gammel [gaml] (стар)                                 

b

[b]

како во англ.

barn [ba'n] дете, bo [bo'] (живее)                 

c

[s]
[k]
[sh]

како во англ. пред e/i
пред останатите самогласки
како во shine, се пишува ch во данскиот

citron [sitro'n] (лимон)                              
cacao [käkäo]
chokolade [shokolä:ð]

d

[d]
[ð]
[ ]

како во day, на почетокот од зборот
како th во they по самогласка
немо по l, n, r и пред t, s

dreng [dræñ] (момче)                                  
gade [gä:ð(æ)] (улица)
holdt [hål't] (стоп), godt (gåt) (добро)

e

[e]
[æ]

[a]

затворено e како француското é
отворено e како во let или како во француското è, на крајот и во дифтонг
отворено како во far (без r) пред g и j

leve [le:væ] (живее), mene [me:næ] (значи, означува)   
spise [sbi:sæ] (јаде)
sjette [syæ:dæ] (шестти), halvfjers [halfyærs]  
jeg [yai] (Јас), meget [maiæð] (многу), vej [vai']

f

[f]

како во англ.

far [fa:] (понатаму)                                        

g

[g]
[u]
[ñ]
[i]
[ ]

како во girl, на почетокот на зборот
како во soon inside или на крајот на зборот
како ng in sing
како во live, по самогласка
sometines silent inside a збор

give [gi:væ] or [gi] (дава)                           
brag [bra'u] (пука), drage [dra:uæ] (змеј од хартија)  
synge [süñæ] (пее), sang [sañ'] (песна)        
jeg [yai] (јас), nøgle [nöilæ] (клуч)                 
tag [tä'] (покрив), tage [tä:æ] (покриви, зема)     

h

[h]
[h]

како во англ., in почетокот на зборот
немо во hv-зборовите и пред j

hat [häd] (капа)
hvem [væm'] (кој), hvad [vä(ð)] (што)   

i

[i]
[e]
 

како во feel
затворено e како во inn or како француското é
Забелешка: i не се изговара никогаш [ai]

liv [liu'] (живот), ville [vilæ] (би)                
vil [vel] (ќе (сегашно време))                      
како во англ. I am

j

[y]
[i]

како во yes
по самогласка

ja [yä] (да), jeg [yai] (јас)                           
vej [vai'] (насока/пат)

k

[k]

како во англ. can

kan [kä'(n)] (може)                                      

l

[l]

како во англ. (не американски) like

lille [lilæ] (мал)                                        

m

[m]

како во англ. meet

mor [moa] (мајка)                                   

n

[n]
[ñ]

како во англ. name
во ng како song, пред k/g

ni [ni'] (девет)
sang [sañ'] (песна), anker [añka] (сидро)   

o

[o]
[å]

затворено скоро како во november
понекогаш отворено скоро како во open

skole [sko:l(æ)] (школо)
bold [bål'd] (топка)                                      

p

[p]
[b]

аспиративно (придружено со издишна струја при изговорот) p како во британски англ. Peter
неаспиративно како во американски, по s

Peter [Pe'da]
spise [sbi:sæ] (јаде)                                    

q

[k]

невообичаено во данскиот

 

r

[r]


[a]

скоро како French r во rue:
1. на почетокот на зборот
2. по согласка
вокално r на крајот на зборот

rejse [raisæ] (патува)                                  
krise [kri:sæ] (криза)
går [gå'a] (оди), løber [lø'ba] (трча)          

s

[s]

ненагласено како во англ. see,
нагласеното s никогаш не се појавува во данскиот

se [se'] (гледа), siger [si:a] (вели)                  

t

[t]
[d]

аспиративно t како во британски англ.
не аспиративно t како во американски, по s

tage [tä:æ] (зема)                                      
stor [sdo'a] (голем)

u

[u]
[å]

како во soon, во збор
отворено o скоро како во open, пред n

gul [gu'l] (жолто), guld [gul] (злато)             
ung [åñ'] (млад), Ungarn [åñga:n]             

v

[v]
[u]

секогаш како во англ. very
брз u-звук, на крајот на зборот

vi [vi'] (ние), avis [ävi's] (весник)          
blev [bleu'] (постана), hav [hau] (море)        

w

[v]

невообичаено во данскиот

 

x

[ks]

невообичаено во данскиот

 

y

[ü]


[ø]

се изговара како [i] со заоблени усни,
1. како германското ü или
2. како француското u in sur
specially in почетокот на зборот

lyve [lü:væ] (лаже), lys [lü's] (светлина),                
lyst [lü'sd] (осветлен)

yngre [øñræ] (помлад), lyst [løst] (сака)     

z

[s]

невообичаено во данскиот

 

æ

[æ]
[a]

отворено e како во let
отворено a како во far (без r), по r

mælk [mælk] (млеко)                                   
græde [gra:ðæ] (плаче)

ø

[ø]


[ö]

се изговара како [e] со заоблени усни:
1. како германското ö или
2. како во францускиот heureaux
поотворено than ø, како во францускиот cæur

øl [øl] (пиво), møde [mø:ð(æ)] (собира, состанок)


gøre [gö:a] (прави), nøgle [nöilæ] (клуч)          

å

[å]

отворено o како во open

på [på'] (на), åben [å:bæn] (отворено)             

 

[']

глотална пауза

 

 

ГЛАВНА СТРАНИЦА

ГЛОТАЛНА ПАУЗА

Глоталната пауза е многу важна и  специфична за данскиот јазик, бидејќи не се сретнува во многу јазици. Тоа е фонема која што може да им даде сосема различно значење на зборовите. Се среќава делумно во "not" [nå't] во лондонскиот англиски. За странците употребата на глоталната пауза претставува проблем, но дури и самите данци не секогаш ја користат исправно, особено ако зборуваат на некој од дијалектите..

Глоталната пауза се однесува само на нагласени звуцисогласки и  самогласки,  но никогаш долга самогласка.
Глоталната пауза се означува со: [']
 

Примери:

Без глотална пауза               Со глотална пауза
 
løber   [lø:ba]  (трчач)               løber  [lø'ba]   (трча)          
tager   [tä:a]   (зема)                tag    [tä']     (земи!, покрив)   
anden   [ä:nn]   (друг)                anden  [än'n]    (патката)      
boret   [bo:að]  (избушен)             bordet [bo'að]   (масата)     
bæst    [bæsd]   (најдобар)            bæst   [bæ'sd]   (будала)          
bønner  [böna]   (грав, молитвеници)   bønder [bön'a]   (фармери)       
hun     [hun]    (таа)                 hund   [hun']    (пес)           
møller  [møla]   (воденичар)           Møller [møl'a]   (Miller, име)  
skal    [sgä(l)] (ќе)                  skal   [sgä'l]   (школка)         
skærende[sgærænæ](сечечки)             skærene[sgæ'rænæ](зраците)    
såret   [såað]   (повреден)            såret  [så'að]   (рана)         
tal     [täl]    (број)                tal    [tä'l]    (зборувај!)        
ved     [veð]    (на, покрај)          ved    [veð']    (знае)         
ender   [æna]    (завршува)            ænder  [æn'a]    (патки)         
 
Забелешка: Данските самогласки можат да бидат отворено или затворени
           и долги или кратки.
 
 
 
 
 

ГЛАВНА СТРАНИЦА

ПРЕДГОВОР

Разгледувајќи го интернет не успеав да најдам данска граматика напишана на англиски јазик, и решив да ја напишам.
Данскиот е официјален јазик во Данска, Фароанските острови и Гренланд (заедно со гренландскиот ескимски) , и нормално, данскиот јазик се разбира во Шведска и Норвешка. Норвешкиот "bokmål" јазик е заснован на данскиот и затоа данците лесно го читаат и разбираат. Данскиот јазик истотака го разбираат и луѓето што говорат шведски, во Финска, и од некои исланѓани.
Во денешно време, многу мештани од одмаралиштата во јужниот дел од Европаи Северна Африка говорат помалку дански, бидејќи се или бивши емигранти,  или работеле некое време во Данска. Попатно, данскиот јазик е еден од официјалните во Европската Заедница(EU).
 

 

ГЛАВНА СТРАНИЦА  


ЈАЗИЧНО ДРВО

      Германски јазици
      ----------|------------
                |------Англиски
                |------Германски
                |------Нордиски
                          |                  
                          |----Западни   
                          |       |------Исландски  
                          |       |------Фароански  
                          |       |------Норвешки (nynorsk)
                          |
                          |----Источни
                                  |------Шведски
                                  |------Норвешки (bokmål)
                                  |------Дански