Ágoston András válasza Bahri Cani kérdéseire, 1995. XII. 5.
Bahri Cani, odgovori na pitanja
fax: 750 165
Beograd
1. Jos na pocetku ratnog konflikta u Jugoslaviji godine 1992 godine lord Carrington je rekao, da ce se problem resavati postepeno. Prvo ce se resiti problem Srba i Hrvata, pa dolazi Bosna i Hercegovina i onda tek manjine. Sada posle Daytona i pre Pariza ni prve dve faze nisu okoncane. Moramo znaci, cekati.
Postoji naravno politicka namera srpskih vlasti, da se o manjinama u Srbiji ne raspravl
ja na međunarodnoj sceni. Ova politika je do sada bila uspesna. No ja sam ubeđen,da je to samo prolazni uspeh. Situacija u Bosni je takva, da problem manjina, koji ce povratkom izbeglica biti sve izrazeniji, resavati bar u pocetku, uglavnom na međunarodnom planu. Samim tim ce problemi manjina u Srbiji prirodno doci u fokus interesovanja.Tim vise, jer su najbrojnije manjine uspele da ostanu izvan ratnog konflikta, a svojom politickom aktivnoscu su stekle de facto politicki subjektivitet i obezbedile prisutn
ost na međunarodnoj sceni.Smatram, da je polozaj brojnijih manjina razlicit. I u pogledu njihovog odnosa prema srpskoj vlasti, ali i s obzirom na njihove zahteve, i mogucnosti ostvarivnaja tih ciljeva. Na osnovu meni poznatih cinjenica ja bih rekao da su
politicki zahtevi kako Albanaca, tako i Muslimana i Mađara demokratski formulisani i kao izraz volje vecine unutar ovih majinskih kolektiviteta, imaju politicki legitimitet. Sanse za ostvarivanje ovih zahteva su drugo pitanje. Na osnovu dosadasnjih politickih aktivnosti na međunarodnoj sceni, za verovati je da su razliciti stepeni autonomije imaju sanse za ostvarivanje. Pre svega zbog toga, jer je doslo do velike promene stava i prihvatanja autonomije kod SAD, ali i kod drugih velikih sila. Nije nevazno, da je i rukovodstvo liberalisticke internacionale (asocijacija liberalistickih partija), na nedavnom sastanku u Rijeci prihvatilo kako kolektivna prava tako politicki institut autonomije.Sve sto je iznad autonomije, pripada jednoj drugoj sferi politickih interesa. Uslovi za realizaciju politickih zahteva u ovoj sferi, zbog realnih ratnih opasnosti su veoma strogi, i retko se sticu u koncentraciji, koja bi omogucila realne promene. Stvar je konkretne politicke procene, da li ce odgovorne politicke snage inicirati ove promene. To je njihovo pravo, ali i odgovornost.
Za konkretno razresenje otvorenog pitanja Albanaca, Muslimana i Mađara u Srbiji, pregovori su jedini put. Najbolje bi bilo da se resenje nađe u bilateralnim kontaktaktima, ali ako oni ne donose rezultat, ne treba da predstavlja problem ni ucesce međunarodnih medijatora. Znam da je u Makedoniji bas to posredovanje je dalo veoma dobre rezultate.
2. Kosovska autonomija bi bila etnicka autonomija. U Vojvodini ima negde 13 odsto Mađara. Po mom misljenju
Autonomiju Vojvodine sada forsiraju prosveceni srpski nacionalisti. U slucaju ako bi doslo do autonomije Kosova, autonomija Vojvodine sa srpskom dominacijom bi se pojavila kao protivteza u strukturi federacije, ali i Republike Srbije. Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara ima koncept autonomije, koji se moze ostvariti kako u republici tako i u pokrajini.Tesko je zamisliti neutralnu drzavu na Balkanu. Izuzetak od pravila ce mozda biti Makedonija. Cinjenica je ipak, da se radi o istorijskoj situaciji u kojoj se za duze vreme resava polozaj drzava i nacija. Pravo je, ali i odgovornost legitimnih politickih predstavnika kosovskih Albanaca da pokrecu pitanje svoje neutralne drzave.
3. Koncept autonomije Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara je sacinjen polazeci od cinjenice da je Mađara srazmerno malo u Vojvodini. Perszonalna autonomije kao dominantni deo koncepta cak ne trazi teritorijalno ograđivanje. Ali zato omogucava, da u njoj sa pravom glasa ucestvuju svi Mađari i obezbeđuje samostalno vrsenje pos
lova u oblasti prosvete kulture i informisanja. Pored toga organi personalne autonomije, zbog primene principa visepartijnosti, sposobni su da predstavljaju Mađare kao kolektivitet i prema Beogradu, ali i na međunarodnoj politickoj sceni. Ipak smatramo, da u opstinama sa mađarskom vecinom teba ostvariti i teritorijalnu autonomiju.4. Posto otvoreno i nereseno pitanje manjina u Srbiji treba demokratski na nacin resiti, ucesce međunarodnog faktora moze da se ocekuje samo, ako neposredni razgovori ne dovode do rezultata. Ili ako do njih u jednom doglednom vremenu nece ni doci. Ali onda prisustvo međunarodnog faktora ce biti neminovno.
5. Momentalno ne vidim konkretne znake koji bi ukazali na brzo i demokratsko resenje ne samo pitanje Albanaca, vec i ostalih manjina. U tom pogledu nisam optimista. Ali cvrsto verujem, da region (tu mislim i na srednju Evropu) mora polako da se smiri. To je interes Evrope. Do smirivanja mogu dovesti samo demokratska resenja. A mi nudimo demokratska resenja. Imam znaci razloga za optimizam.
05.12.95.
Andras Agoston
