Ko je, zapravo, Katarina Manic?
Mnogi muzicari sa mnogo bogatijom muzickom biografijom, postavili su mnogo skromnije sajtove - ili ih uopste nemaju. S druge strane, muzicari koji se nikada nisu pojavili na sceni, i koje publika ne poznaje, sepure se na web stranicama i reklamiraju svoju muziku koja se nigde ne moze cuti - osim, mozda, u spletu njihovih zelja…
Pre, otprilike, godinu dana, pojavile su se dve devojcice i zamolile me da radimo kamernu muziku. Jedna od njih bila je Katarina Manic. Poceo sam, naravno, da radim sa njom i Slavenom Djordjevic (tako se zvala druga devojcica), a po nekoj inerciji, krenuli su da se pridruzuju i ostali ucenici smederevske Muzicke skole. Vrlo brzo, nastao je DAMS+. To bi vec mogao biti dovoljan razlog sto je Katarina Manic ovde zauzela svoje mesto, jer, konkretno, ona je jedan od osnivaca Kamernog ansambla mladih Smedereva, ali
drugi razlog je mnogo vazniji:
Prvi put, van redovnih ispita, na podijumu se pojavila sa Slavenom Djordjevic pre godinu dana. Kasnije, kao solistu, mogli smo je cuti na skolskom internom casu i na Koncertu fagotiste Nemanje Mihailovica - par dana, svega, pre svog prvog celovecernjeg solistickog koncerta - onog, najavljivanog u medijima, plakatiranog… na kome je planirano da gostuje (i svira) cuveni flautista Ljubomir Dimitrijevic - koji ce, nazalost (ili srecu?), tek tada, na samom koncertu, imati priliku da cuje nju, njeno izvodjenje, pa i za nju samu, jer Katarina se nije pojavljivala na takmicenjima…. Bila je, dakle, totalni muzicki anonimus - cak i za siru smederevsku publiku. To me je najvise plasilo
dok nije pocelo:
najpre iza scene, sa ljupkim Percel-ovim Menuetom. Klavirski saradnik Ana Bojicic, vec na podijumu, za klavirom, cuje je i "hvata na nevidjeno". Tihim koracima i jasnim tonovima izranja sve odjednom: Katarina, muzika, harmonija… Publika pocinje da oseca onaj softani, topli barokni ton u svakom kutku Koncertne sale. Tapsu oni, remete sklad, ali Purcel-ov Menuet ne gubi nista od svoje lepote. Katarina, scena i publika kao da su vec stari drugari. Sve se odvija onako kako se po sebi razume. Iznenadjen sam, izgleda, jedino ja.
I sve ono dalje: Vivaldi, Bozza, pa i Gluck… sve govori da se radi o dobro pripremljenom nastupu. Iz dela u delo sve je sigurnija. Scenski nastup bez trunke egzibiconizma. Skromna, introvertna pojava na sceni - i muzika koja svojim raskosnim tonom i jasnim, sigurnim i impulsivno razigranim detaljima sve demantuje. Muzika, dakle! Jedino muzika je te veceri bila sredstvo njene komunikacije sa publikom; sa muzicarima; sa muzama… Lice joj je bez mimike. Pokreta jedva da je i bilo. Jedino muzika. Svima je jasno da se radi o nesvakidasnjem daru.
Biografija je pocela.
Sa Purcelovim Menuetom, usla je na velika vrata. Meni ostaje da stopim svoje tek steceno iskustvo sa starim i da - za svaki slucaj - postavim naslov i odozdo:
Ko ce, zapravo, biti Katarina Manic?
