THE MILLENIUM WEEKEND SPECIAL

Uglavnom sve je zavrseno kako dolikuje odraslim i ozbiljnim osobama.Reseno je da se cyber-poznanstvo pretvori u nesto vise, snaznije i emotivnije...prijateljstvo i uzajamno postovanje .

Evo kako je bilo

Pripreme za put su pocele nekoliko dana ranije. Prvo je kontaktiran spijun u redovima Toronto - Srba, DomarSoGoood, koji nas je obavestio o sadasnjem stanju na neprijateljskoj teritoriji i ujedno smo razradili plan kako da im oslabi imunoloski sistem i zdravo rasudjivanje time sto ce da provedu dane i noci zajedno ispijajuci alkoholne osvezavajuce napitke dok mi ne stignemo. Mi, sa druge strane, smo se pripremili da ostavimo dobar utisak na domacine, nase neprijatelje sa diskusije FILM. Telohranitelj, veteran iz nekoliko ratova u kojima je uvek vesto birao stranu pobednika, je u tu svrhu svoju drvenu nogu zamenio metalnom, hromiranom i sve delove tela koji su bili osteceni podmazao, da ne skripi kada hoda. Od svojih rodjaka, prijatelja i poznanika po Cikagu smo sakupili pristojnu gomilu zlata i garderobe za moju zenu, ne bi li neprijatelja fascinirali bogatstvom. Ja sam, naravno, za celavu glavu izabrao periku sa konjskim repom, ne bi li izgledao kao neki filmski producent, izabrao zeleno stakleno oko, stavio naocare da bi izgledao kao intelektualac...

Bili smo spremni.

Mesto sastanka je izabrano na neutralnoj teritoriji, vijetnamskom restoranu drustvene ishrane u centru Toronta, poznatom po tome sto cuvena verbalna teroristkinja Poison ivy dolazi tamo posle vezbi oblikovanja tela i duha na vegetarijansku, vijetnamsku supu uz koju najbolje razmislja kakvu ce pakost da smisli na kompjuterskom planu.

Prvo je usao Telohranitelj, osmotrio situaciju i diskretno klimnuo glavom kroz izlog mojoj zeni koja je da ne bi bila sumnjiva u "undercover" ulozi, glumila prodavacicu ljubicica. Za svaki slucaj, opreznosti nikada dovoljno, ja sam usao pretvarajuci se da sam Vijetnamac od metar i po.

Posle razmenjenih laznih - Drago nam je sto se vidimo i sto smo se upoznali - zavladao je muk, u tisini smo odmeravali snage. Sa njihove strane je bio Raskoljnikov, ruski spijun, cuven po svojoj nenormalnosti.Sa preke strane je sedela Charlotte Cordey, maskirana u francusku teroristkinju, inace nase gore list. Najopasnija od svih, sa teritorija bivse Jugoslavije, Smush, je od samog pocetka merila na koga ce da nasrne prvo - mene ili Telohranitelja.Posto nije bila sigurna u snagu jednog i drugog, izazvala je Telohranitelja na intelektualnu igru "Obaranje ruke" i pobedila ga u sekundi. Uvrede su pocele.

Nismo zeleli da pocnemo prvi, te smo lukavim provokacijama na temu - kvalitet hrane - iznervirali neprijateljski nastrojene domacine.

Prvi napad je dosao iznenada, Smush je predlozila Telohranitelju da mu pruzi revans i da obaraju levu ruku, uhvatili su se i u tom trenutku je sevnuo desni krose i zaljuljao inace krupnog Telohranitelja.Iskusan u tim stvarima, Telohranitelj se odvukao do vrata i izasao na ulicu ne bi li malo razbistrio glavu hladnim kanadskim vazduhom i poceo da baca bombe po ulici kako bi sprecio mesanje policije, vojske i ostalih negativnih elemenata u sukob koji je bio samo nas. Moja zena je skinula bundu, koja i nije bila bunda nego dresirana zivotinja nepoznatog porekla, i napujdala istu na Smush. Jos uvek mi iz usiju ne izlazi jezivo zavijanje. Sa Smushkove strane naravno. Raskoljnikov je naslonio ledja uza zid i osmatrao da li ce Vijetnamci da se umesaju u sukob i cijem ce se prikloniti carstvu. Charlotte je u medjuvremenu sa podmuklim osmehom na licu, viljuskom bola ucesnike tuce i goste restorana u debelo meso. To je bio presudni momenat.Uz bojne poklice Vijetnamci su krenuli da se obracunaju i sa nama i sa njima.Naoruzani trulim povrcem nasrnuli su na nas.Telohranitelj se vratio nazad i bacacem plamena maskiranim u upaljac spalio sav inventar da bi imali vise prostora za manevrisanje. Moja zena je pocela da skida cipele, koje kada se izuju nisu bile cipele nego nervni bojni otrov. Ja sam za svo to vreme hrabro upravljao borbom sa strateski najboljeg mesta - sanka - gde se nalazilo dosta pica. Tamo sam bio savladan od Smush i Charlotte koji su u horu, oborivsi me na zemlju, vikale:"Ko je sada kreten, ha, ko je sada kreten"? Pretrpeo sam teske fizicke, mentalne povrede i uvrede casti, pogotovo sto me je Charlotte izbola viljuskom u mesto koje mi sluzi za sedenje ispred kompjutera. Uz neljudski krik, Raskoljnikov je skocio na jedini preostali sto, iz jednog dzepa izvukao dirigentsku palicu a iz drugog klavir i zapretio mojoj zeni da ce da je ubije dirigentskom palicom ako ne pocne da svira "Paranoid".Uplasena od grozne smrti, odjeknuli su prvi nepoznati zvuci poznate pesme, na sta se pola Vijetnamaca srusilo u samrtnom ropcu.Videvsi da su snage Vijetnamaca prepolovljene, Raskoljnikov je sa ludackim sjajem u ocima zubima otkinuo parce mesa sa sopstvene ruke, ispljunuo ga na patos i kriknuo:"Videli ste sta sam sebi uradio, zamislite sta cu tek vama da radim..."? To je bio drugi presudni momenat, sada u nasu korist, vijetnamci su poceli, neki da povracaju, neki da se histericno smeju a neki su u strahu i soku samo stajali i cekali da vide svoju sudbinu. Razmenili smo brze poglede izmedju sebe i uz pesmu:"Ne daj Boze da se Srbi sloze...", dotukli brojno nadmocnijeg neprijatelja i seli po starom srpskom obicaju da popijemo i hvalimo se podvizima.Vidali smo rane jedni drugima, iz postovanja necu da kazem ko se starao o mojim povredama nanesenim viljuskom u...znam samo da je bilo lepo.Jedini gubitak sa nase strane je bila neindetifikovana zivotinja maskirana u bundu koja je slavno poginula posle bitke, od smrada u klozetu.

Neka joj je laka crna zemlja i slava joj.

Posto su se duhovi smirili analizirali smo situaciju i dosli do zakljucka da je najveci krivac u stvari Web Gazda, opasan podrivac srpskog zivlja u inostranstvu, tajanstveni i misteriozni vlasnik Serbian Cafea koji zivi i svoju zlocinacku delatnost zapocinje bas tu, u Torontu.

Brzo smo skocili na noge, i zapoceli pretrazivanje prostorija.Posle izvesnog vremena trud se isplatio, pronasli smo Hauzmajstorku sakrivenu u zalihe hrane maskiranu u pecurku. To je bila najtvrdja zena koju sam video u svom zivotu.Nije htela da oda svog Web Gazdu ni pod mukama.Telohranitelj je tukao lap-topom po glavi, Charlote bola viljuskom u...Smush joj je zabadala zive racice pod nokte, Raskoljnikov je pojeo ruku do pola uz nepodnosljivu larmu klavira na kome je svirala moja zena. Shvatio sam da mora da se uradi nesto drasticno! Celerom sam zapusio usi svojoj ekipi i zapevao jedan od hitova novokomponovane muzike. Umiruci u najstrasnijim mukama odala nam je adresu gde se krije Web Gazda, neki bar na College ulici koji drzi njegov jatak i pomagac.

Otisli smo tamo, po prvi put ujedinjeni, sa jednim ciljem - Da nadjemo tog groznog neprijatelja, poznatog i u Beogradu i u Holandiji kao nemilosrdni profesionalac i covek koji ne zna za ustupke. Na zalost nije bio tamo.Sreca njegova, jer bi prosao kao i neki tamo Arkan iz Beograda.Tri metka u glavu, za svako oko po jedan...hm, nema ni veze, mi smo pobedu proslavili i vratili se nase jedinice da sakupimo snagu, saberemo misli, uocimo sve vrste naseg nejedinstva, shvatimo uzroke i posledice ponasanja i razloge koji nas teraju da ratujemo izmedju sebe.

I kada to budemo shvatili, pobeda ce biti nasa.

Do sledeceg susreta u Torontu, lezeci na stomaku, pozdrav, Kresa