...Pičim dalje, kroz selo.Moje selo zove se Mokrin,a može i Mojklin.Kako vam drago.Biraj ago što je tebi drago.
U njega živu životinje i ljudi.
Životinje:
Ovce,svinje,krave,bikovi,omice,
ždrebadi,jaganjci,kerovi,mačke,mišovi,
pacovi,puladi,tvorovi,rčkovi,koze,
štenci...
Ima Pekin magarac,Bokterova krava,Matejin jarac,Ćurke Bukurove...
Stara fela ljudi:
Ima Boža Šanćov-Šomođi, Frtajzlika, Veseli Tugoslav,Ljuštimir, Sotonajlika,Tajfli,Jani,Sakrnđalo.
Nova fela ljudi:
Ako se ne sruši škola, kroz koju će godinu nestati potpuno nas iz stare fele.Ostaće ovi školovani da mudruju.Mi škartirani i rovašni polako izumiremo.
Kuće su uglavnom staromodne,trskom pokrivene,na lakat šopljene.Red je krečiti i' bar četri puta godišnje. Ko neće ne mora.Al nek mu je jasno da će seorske torokuše za njim zvrckati kako nema novaca ni za džak kreča.Isto ko oće,može i ispridkuće posijati vrbu,il neko šangareno voće.Nema bojazni.Miloš dobošar je stao, augusta mesece lanjske godine, na ćosak,pet minuta paliro palicama po dobošu od kerećije kože,a onda izvadio iz gornjog džepa sakova prismotanu cedulu,odvijo je i svima pročito da će ubuduce sav životinjski rod bila to suprasna krmača,bio to šugavi ker,koji bude išo sokakom bez gazdine pratnje,javno biti opomenut da se skloni sa sokaka.ako je životinja zaguljena i neće da posluša sta naređuje vlast, sas dvocevkom na gotovs u odbor će je sprovesti Mile džendir, a gazda će dobiti natrag tek kad plati kaznu...
Oko sela je atar.Iz našog atara je tuđ atar.Iza tuđog atara je tuđe selo.Iza tuđog sela je tuđi atar.Iza jos tuđog atara je jos tuđi atar.Iza jos tuđog atara je jos tuđe selo.Seoski vilajet.... Na rakin bunar se snabdem vodom.Arterska,ide direkt iz zemlje.Ništa zdravije od nje.Ne pravi penu kad curi u kantu, nema mrmoljaka.Puškom me ne bi naterali da gutam onu vodovodnu.Mlogo dece oko lule, pirku se, prsku.Đaci prvaci.Sigurno su krenuli na izlet u šumicu kod šinternice da se nadišu vazduha da od pisanja sedenja i čitanja ne ostanu grbava.Glavna konkurencija kamilama.Valjaće se po travi, neki se izmeljati u ono što su otorile krave.Jos kad bi se našo Zoki padavičar.Alaj bi ih razmoto!On kad pljkune, do zemlje se otegli. Đura Đukanov rođen je 1956 u Mokrinu.Prozu objavljuje od 1976.Dobitnik je nekoliko nagrada, prva nagrada Novosadskog lista "Glas omladine" za priču smrt Pante paora, drugu nagradu za prozu na 15-tom festivalu mladih Srbije.Prozu i poeziju objavljuju mu listovi i časopisi: književna reč, glas omladine, polja,mladost, stav,oko, rukovet, omladinske novine,selo,naši dani, komuna. Objavio je sledeće knjige: Đavolska snevačina-roman-1979, zatim domaći sapun-pripovetke -1972,slatkoovodna neman-roman-1985.
Radio drame: krešti prica, bradato dete, kradljivac zdrastvenih knjižica.
Zastupljen je u nekoliko zbornika poezije i proze. Član je društva književnika Vojvodine. Đura Đukanov ispisuje zanimljivu prozu s puno samosvojnih osobina.On sigurno gradi svoj stil koji se u mnogome razlikuje od tradicionalnog.Jezik u njegovoj literaturi je težak i "pogan".Situacije i događaji u romanu sadrže izvesnu dozu morbidnosti ali je često i sam život takav, što njegovo stvaralaštvo čini još životnijim, vrednijim...
Iz Recenzije Milorada Milenkovića-Šuma
Dakle dragi moji Mokrincani, ma gde bili, trudimo se da
ocuvamo nasu tradiciju, nase vrednosti, trudimo se da dostojno praznujemo i na taj nacin i sami postanemo sugradjani svetih - istinski hriscani.
Tu, u Bukurov sokak su mi se uvek cinile najvece i najveselije Lazarice. Skupi se tu i staro i mlado... svi larmu, cuje se i harmonika, momci preskacu vatru - takmice se ko ce bolje i vislje, znaju da ih gledaju devojke iz prikrajka dok pomazu oko kokanja. Ceo sokak dovlaci s trakarama tulaja i cokanja da "naranu vatru" da njina bude najveca u selu...cini ti se gore nebo iznad Mokrina ... pucaju kokice, mirisi paljevina i prosuto vino, a noc zvezdana i topla... Preskacemo i mi mladji ali u kraj samo, pazimo da se ne oprljimo...i babe se polako dogegale sa svojim samlicama pa posedale oko vatre - griju stare kosti i razgovaradu ...a razgovru nikad kraja... ostane se tako i do jedanaest dvanaest.. ko da ne treba sutra ustajati da se namiriva...
Na inicijativu Mokrincanina, prof.dr. Radovana Popova, pokrenuta je 1985 edicija "Znamenitosti Mokrina i Mokrincana. Do sada je objavljeno sedam knjiga u kojima je posebna paznja posvecena proslosti naselja, obicajima, materijalnim i duhovnim dostignucima, manifestacijama koje su stekle veliku afirmaciju u zemlji i svetu a koje smo mi vec pomenuli na ovim stranicama.
Posebnu ulogu u ovom ravnicarskom selu, koje se nalazi u gornjem kutu banatske ravnice, na svega cetiri kilometra od drzavne granice prema Rumuniji i jedva dvadeset i pet kilometara od jugoslovensko-madjarsko-rumunske tromedje, imala su i imaju jos uvek, tri simbola trajanja mokincana, a to su: Hleb, Sir i Vino Mokrina.
Kult hleba je kod Mokincana posebno izrazen. Hleb se jede uz svako jelo, cak i uz supu. Postoji simpaticna izreka koja kaze da " Mokrincani jedu 'leba i kifle". Cuvene su Mokrinske lepinje. Secam se da sam jos kao dete jurila biciklom da tacno u sest poslepodne odem kod pekara da kupim friske lepinje, pa bez natrag dok se ne oladu. jurim, a najlon kesa se sve topi od vreline lepinja - samo sto se ne podere. Na kapiju me vec ceka baba Jelka, zuri s vanglicom da i' prispe i nosi u letnju kujnu da i' maze s mascom. U Mokrinu ce te cesce cuti da neko od Mokrincana okrka Boga, neg lebac.'Lebac je svetinja u Mokrinu.
O Mokrinskom Siru zna se nadaleko - cuvena je prica naseg Mike Antica kada je u nasoj kafani "Skadarlija" na Queens-u ugledao na jelovniku-"Mokrinski sir". Kaze Mika: Ukocio sam se.Kakav Mokrinski sir!? I to u sred Njujorka.Pozovem vlasnika kafane.On mi kaze:"Mi ovde imamo svoje ljude koji na stari,domaci nacin prave ono isto sto su pravili u domovini.Ako se ovaj sir ne lista, mozete mi ga nabiti na nos ili za vrat".
Ali ja sam kazem,iz Mokrina.Mene necete prevariti.Ja sam taj sir jeo jos od detinjih nogu.Probam sir:jeste! E pa moj Mokrinu,hvala ti za taj sir koji jede danas i drugi kontinent.
U davna vremena mokrincani sa ratista su pisali svojima u Mokrin trazeci da im posalju "'ladne vode s Kipanovog bunara i vruceg nasuva s makom". Kipanovog bunara vise nema, a nasuvo nije nikakvo kad se otibi, zato Mokrincani danas traze samo parce sira da im se spakuje pre neg sto krenu natrag za Kanadu, Ameriku, Nemacku...
Recept za Mokrinski sir se ljubomorno cuva. U kuci Palkucini u Mokrinu, tetka Verica neumorno savija sir - salje cerki i zetu u Toronto. nego zna zena zet vole i sunke, a to ne sme da se prenosi preko granice - Sta ce? Misli... - I doseti se - umotala zena u mokinski sir parce sunke i tako poslala nama ovde da se pocastimo.
Nekada je u mokrinu bilo vise od hiljadu jutara vinograda - danas je sve manje vinograda, ali vina nam nikad nije falilo. U Mokirnu se vino pilo vise nego voda - pilo se nasat(prvi sat dva dinara, drugi sat dinar) - pa ko moz vise. Otuda i cuvena pesma ..."u Mokrinu kod Bangica tocilo se na sat pica..."
Kad odete u Mokrin cuvaj te se rampasa ili "ludog vina" to je vino koje tek pocinje da radi. Svako ko proba rampas - brzo ce se uveri zasto je "ludo".
I jos nesto - cuvajte se Mokrinske vode - kazu ljudi "ko god je probo ozenio se s mokincankom" Kako je to sve pocelo ne zna se, ali i dan danas se veruje da je velikog udela imao cuveni doktor Sedjak - da je on zapravo jos kao decak voleo guskove, pa i kasnije kao poznati lekar bi cesto zastao kraj nekog od arterskih bunara gde su se okupljale mokrinske guske i guskovi i posmatrao ih kako se tuku. Imao je doktor Sedjak i svog gusana kojeg je posebno voleo i trenirao za mec sa gusanom jednog financa iz Padeja, ali do meca na zalost nije doslo - zaratilo se pa su ljudi imali drugi briga..Ali Mokrincani ne bi bili Mokrincani da tu pricu nisu zapamtili, prenosili...i tako jednog dana odlucili da ozive doktorovu neostvarenu zelju i oprobaju snagu svojih gusana i zvanicno odrze prvu Gusanijadu u Mokrinu, na reci Djukosin leta 1986. Od tada pa do dana danasnjeg, poslednje nedelje u Februaru, odrzavale su se gusanijade u Mirkovaci, Zlatnoj Gredi, Jaukovu i na Bregu... Godine 1991 osnovano je i udruzenje "Belo Pero" koje okuplja oko 250 stalnih clanova.
O "naterivanju gusaka" u Mokrinu prica se nadaleko - a sa ovim nasim mokrinskim stranicama, cuce se i sire. Ko ce predstojeceg februara pobediti ostaje da se vidi.
Pa izvolte na gusanijadu - vremena jos uvek ima da se i vas omiljeni gusak pripremi za olimpijadu u Mokrinu.
Od davnina u Mokrinu, tu noc 'oci djurdjevdana momci krenu po selu da kitu prozore devojkama i to onim, koje ce sutra na sam djurdjevdan doci da poliju - Obicno usput pocupadu cvece iz seoski basta, pa se babe posle nedelju dana jedu i bogiru, al u dusi im milo - setidu se kad su one bile devojke pa kad su nji polivali momci...I tako cim se smrkne, a ja bez uprednju sobu napendzer pa kibicujem, cekam da vidim ko ce doci. A, ono ko za inat... nema cveca, necuje se serenada i vec odvisis nos - mislis, ta necedu ni doci, a onda cujes kako granje grebe roletne, a tebi srce zaigra pa bez iza firange da te nevididu. A, oni obesenjaci kikocu se - doneli i gitaru pa poceli i da sviru i da pevu, a tebi srce da pukne od srece, obrazi goru... mislis samo da tvoji necuju - bice odmak zabrane u varos bar nedelju dana posle sveca. Al znas... sutra se neces lako izvicu samo ako nos promolis kroz kapiju da vidis ko ide sokakom... bices ispolivona do gole koze - znas ti da oni ceku za rogalj, jel ne smu da dodju na kapiju, boju se od tvoji. A tebi opet djavo neda mira pa se bas onda sva usvrckas - te ko bas sad ti nesto treba iz ducana... trazis samo priliku da izidjes da te vididu...A ondak kad te ispolivu sve se ko toboz jedis...a molis boga da te neko sretne sokakom da te vidi tako mokru... Samo... to se lepo pre polivalo s parfinom, a ne ko ovi danas... balon vode pa naglavu... Nas zubar, doktor Ziva Ladicorbic ima recept za zalivanje jaja. Kako je do toga dosao - e, to je zalosna prica. Siroma Ziva pokusavao je sve i svasta kao mali samo da bi istucao cuvenog doktora Sedjaka.
Mesao je kojekakve spekcije i ulivo u jaje.
Nego - sta se desilo? Ziva tako zalio jaje - bio je tad sedmi razred osnovne skole i pravac otiso da se tuca sa doktorom Sedjakom, kad ne lezi vraze - zalivenac se raspao i beli griz je poceo da curi na njegove crne lagovane cipele. Siroma' Ziva bez u publiku, al' ga je zavrat sustigla palica doktora Sedjaka i pitanje "Ciji si?"... kaze doktor Ziva od tad mu se status u kuci znatno promenuo - od tada vise ni supu nije zadnji sipo. Zapravo doktor Sedjak je poceo da redovno dolazi u kucu Lacorbica. On mu je i objasnio da najbolje spekcije za zalivanje jaja imu zubari. Od tih prica i svih tih muckanja se i rodila ljubav prema stomatologiji kod Zive Ladicorbica. Pa eto sada posle toliko godina Dr. Ziva odaje tajnu kako napraviti Zalivenac.
Pribor, materijal za zalivanje jaja:
Tehnologija zalivanja:
Pazljivo odabrano kokosije jaje se najpre izmeri, a zatim probusi na bok. Velicina rupe ne sme biti veca od 1mm. Sadrzaj jajeta se isisa i unutrasnjost ispere benzinom. U staru serpu potopi se perje od luka u vodi i ostavi da prenoci. Sutradan se na ljusku od jajeta stavlja list od deteline i uvija u najlon carapu a onda kuva u lukovini. posto je farbanje uspelo - praznu ljusku treba ostaviti nekoliko dana da miruje kako bi se unutrasnjost osusila. Zapusac od paste za zube probusiti tako da vostani prah nesmetano prolazi i zatupljena cackalica. Ubacivanje praha je mukotrpan i pipav posao. od paljene zice napravi se prsten oko jajeta tako da jaje ne propadne kad ga zagrevate iznad petrolejske lampe. prvo se zagreva guz, a tek na kraju vrh. Ostatak praznog prostora popunjava se grizom. Rupica se pazljivo zatvara cementom i prekriva slicicom.
Uspeh u tucanju ovakvim jajetom je zagarantovan.
Ali ima jedan mali problem - nesme niko da te ukeba jel' si onda nagrebusio...
svinjari,bojtari,kravari,kišobrandžije,
pendžeraši,crna sirotinja,teska sirotinja,
gola sirotinja,siromasi ko crkveni miš,
četvrtari,napoličari,džendiri,
duduki,lagoši,gajdaši,slepci,
drotoši,gulamferi,udrijankeli,flenteri,
džigeričari,gazdići,gazdekanje,kulovi,
blatari,perjari,metlari,sarači,kovači,
obajdžije,odajdžije,pčelari,
grobljari,salašari...
Tekničari,agronomi,kuršmiti,
doktori,šloseri,limuzinaupravljči,
inžiliri,ćate,učitelji,vilozofi...
Odlomak iz romana "Đjavolska Snevačina" Mokrinčanina Đure Đukanova
Iz Biografije Đure Đukanova
Tragično preminuo godine 2000.
Iz Recenzije
Prozu Đure Đukanova čitao sam pre.Njegove priče su me oduševile i iskreno obradovale: Relativno mlad čovek koji diše ravnicom i koji uspeva autentično da progovori o zavičajnom pejzažu i ljudskim sudbinama na sasvim savremen način...
Iz Recenzije Milana Nenadića
Clanak Predat Septembra 14, leta 2000-tog
Autor: Gorana Milicev
Gde je Srbin tu je i Slava
Pripadajuci generaciji lisene mogucnosti da temeljnije upozna zivot i ucenje svoje crkve odlucila sam da potrazim knjigu u kojoj cu naci odgovore na sva moja pitanja o znacaju i sadrzaju slave, o obredu slave, o svemu sto je potrebno pripremiti za slavu, o zivotu i podvizima svetitelja kojeg slava slavi...
U Torontu u srpskoj knjizari "Srbika" uspela sam da pronadjem takvu jednu knjizicu pod nazivom "Moja Slava" koju je izvanredno uredio njegovo preosvestenstvo Episkop backi Dr. Irinej.
Citajuci shvatila sam koliko toga mladi svecari ne znaju i koliko toga nase bake i ocevi rade pogresno prilikom proslavljanja slave. Otuda se i javila zelja da podelim svoje iskustvo sa drugima, u nadi da ce im ono pomoci da pravilno sagledaju i izvrse obred.
Sta je slava?
Slava bi bila porodicni, godisnji praznik gde se vrsi obred molitvenog proslavljanja jednog svetitelja kao zastitnika te porodice i njenog molitvenog zastupnika pred Bogom.
Poreklo Slave
O poreklu slave postoje razlicita misljenja ali prvi pisani pomen srpske slave datira iz 1018 iz okoline Ohrida zapisan od strane vizantijskog istoricara Kedrina. Ovo nam govori da se slava verovatno slavila i mnogo ranije, jos iz vremena pokrstavanja Srba krajem 8 veka.
Po recima Patrijarha Pavla slava je nastala kao "proslavljanje onog svetog na ciji se praznik krstio predak neke porodice, uzevsi ime tog svetog".
Kako treba slaviti slavu?
Prva greska nasih svecara je da slavu dozivljavaju kao potrebu za bogatim goscenjem (objedanjem i opijanjem) ispoljavanjem tastine i praznoslavljem.
Sustina slave je u slavljenju Boga, blagodarenje, molitva Gospodu i prizivanje molitvene zastite svetitelja kojeg slavimo.
Jos jedna tipicna zabluda oko "predaje slave" je zastupljena u nasem narodu. Zapravo postoji verovanje da deca "ne smeju" da slave slavu zbog toga sto su im roditelji jos uvek zivi. Takvo shvatanje je bilo razumljivo u proslosti u vreme postojanja porodicnih zadruga ili ako deca jos uvek zive u kuci roditelja.
Posto je slava praznik Male crkve, osnovne hriscanske celije, porodice - znaci da svaka,i najmanja porodica treba da slavi slavu.
Jos jedna zabluda postoji oko nacina slavljenja slave Svetog Arhandjela i za Ilindan. Naime postoji verovanje da
za te slave ne treba pripremati koljivo (slavsko zito) posto su to "zivi sveci". Treba znati da se koljivo ne prinosi "za dusu svetoga" nego se prinosi u "slavu Bozju".
Sta treba pripremiti za proslavljanje slave?
Osvecenje vodice
Nekoliko dana pred slavu u svecarevu kucu dolazi nadlezni paroh da osveti vodicu. Na stolu se pripremi posuda sa vodom okrenuta prema slavskoj ikoni, pripremi se sveca, buket bosiljka, kadionica sa zarom, tamjan i spisak svih ukucana. Pred slavskom ikonom koja treba da stoji na istocnom zidu pali se kandilo. Obredu osvecenja vodice
potrebno je da prisustvuju svi clanovi porodice da bi na kraju molitve celivajuci krst primili blagoslov Bozji i bili pokropljeni osvecenom vodom. Posle toga svi ukucani popiju malo osvecene vodice a ostatak se koristi za pripremanje slavskog kolaca.
Slavski Kolac
Slavski kolac se priprema na sledeci nacin: U psenicno brasno dodaje se Bogojavljenska voda, zatim vodica osvecena za slavu, so, kvasac i obicna voda. Testo se zamesi i ostavi da odstoji. Posebno zamesiti od belog brasna i hladne vode (sto tvrdje)drugo testo od kog se pravi pletenica koja sluzi da se njome ukrasi kolac.
Koljivo (slavsko zito)
Ociscena psenica se kuva oko deset minuta, a zatim se ta posuda dobro umota i ostavi da stoji otprilike sest sati. Posle toga zito se ispere, ocedi i stavi na platnenu salvetu da se prosusi. U prosuseno zito treba dodati secer, orahe i suvo grozdje, a zatim sve to oblikovati u ciniji ili tanjiru. Na tako pripremljeno koljivo stavlja se krsno znamenje od badema, oraha ili secera u prahu.
Na sam dan slave
Na sam dan slave svi ukucani odlaze u hram Bozji da se pomole noseci kolac, koljivo i crno vino kao i spisah svih ukucana kako zivih tako i upokojenih koji se preda svesteniku radi pominjanja.
Ukoliko svestenik vrsi blagosiljanje u kuci svecara, potrebno je na stolu da se pripremi pored slavskog kolaca, koljiva i crnog vina, i slavska sveca (od cistog voska)koja se pali pred sam cin blagosiljanja i gasi se po zavrsetku slave. Zatim kadionica, tamjan i noz za rezanje kolaca.
Posle blagosiljanja koljivom se prvo posluze ukucani a potom i svi gosti.
Koljivo se uzima pre svakog posluzenja, stojeci.
Tom prilikom domacinu se cestita slava.
Kolac se sece na manje delove i stavlja u tanjire za svakog gosta posebno, kako bi se mogao uzimati takodje pre svakog posluzenja. Kolac moze rezati svesteno lice ili domacin.
Za vreme slave izgovaraju se zdravice, vrsi se molitva i citaju se svestenske knjige.
Dakle za vreme slave klonimo se od pirovanja, mnogo jela i pica, i trudimo se da unesemo sto vise ljubavi u nase domove, trudimo se da dan nase slave protekne u duhu poboznosti, ozbiljnosti i duhovne radosti u slavu Boga.
Mokrinske kafanske svecanosti-orkestar "MOKAS"
"Neko je rekao: porodica je divna stvar, ali ne kad se od nje zivi, nego kad se ona stvara. Grupa"Mokas" sa mnogo ljubavi i zavicajnog postenja, pokusava da sacuva na zicama dva-tri posljednja stoleca i od njih nacini doba buducnosti kroz tambure, kroz vec zdremali melos, kroz ono sto u mokrinu jos uvek tinja u veceri kao dobra serenada, kao pesma na roglju i kao, sto i samo ime ansambla kaze: Mokrinske Kafanske Svecanosti. To je "Mokas" vreme proslo, sadasnje i buduce.
Vreme svih generacija i svih vremena."
Posveta Miroslava Antica na uspesno izdatom albumu "MOKAS-Aj ne volem te..."
Clanak Predat Septembra 23,leta 2000-tog
Autor:Gorana Milicev
Lazarica
Nestrpljivi u iscekivanju prvog sumraka i Lazarice jos od ranog jutra, mi deca pocnemo da se motamo oko nogu stariji... "Kad cemo krenuti?"... "Kad ce se smrci vec jednom?" - pitamo mamu po ko zna koji put, a ona sirota vise ne zna kako da nas skine s vrata da bi poradila to sto jos ima pa nas na kraju posalje jos u podne, same kod babe i dede da im pomognemo da spreme tulaj za vatru i da nakrunimo kukuruza za kokanje za dovece.
Clanak Predat Septembra 20-tog,leta 2000-tog
Uredila Gorana Milicev
Hleb, Sir i Vino Mokrina
Clanak Predat Septembra 14, leta 2000-tog
Uredila Gorana Milicev
Gusanijada u Mokrinu
Clanak Predat Septembra 22,leta 2000-tog
Autor:Gorana Milicev
Djurdjevdan u Mokrinu
E, a oni stariji momci se ceo dan pratidu sokakom, svira im Cema na fijaker.. vidi se da su malo nabareni.. samo sto nepoispadu s kola.. a i kod ovi stariji devojaka puscu i' unutra u avliju... ponudu i' s vinom il' rakijom - vec zacim su...otpevu koju pesmu ... pa okrenu fijaker u sred avlije - pokrju i simsir i muskatle, pa natrag nasokak... kod druge devojke...
... A ti gledas priko kapije...i mislis se... ej, kad kod mene budu tako dosli za koju godinu... pa tako sva rumena bez skapije, a tvoji ... gledu te, a pravu se da nevidu kako si se sva uzvrpoljila...
Clanak predat Septembra 22,leta 2000-tog
Autor:Gorana Milicev
Zalivenac
-potrebno je jedno jako, pravilno oblikovano jaje
-sitno samleveni pecatni vosak
-petrolejska lampa
-zapusac od paste za zube
-dve cackalice
-suvo perje od crnog luka
-nekoliko mladih listova od deteline ili gugute
-jedna stara najlon carapa
-jedan stari spric za injekcije
-1 dl benzina
-0.5 m paljene zice 0 1 mm
-jedna rakijska casica
-jedna stara serpa
-jedna solja griza
-jedna slicica za jaje
-precizna vaga
