Dobro kaze moj komsija Crnja u svojoj knjizi Usreh "...Od kad je Mokrina uvek su nasi imali bar malo jaca jaja neg ostali svet..." pa ko bi se drugi pitam ja vas, naselio na obalama Djukosina okruzenim mocvarama i podzemnim vodama. Ko bi drugi neg' Mokrincani, stao da gradi nasipe u ta davna vremena da bi se hram Bozji poceo graditi vec 1762.Sam ikonostas crkve uradjen je 1782, kada je i crkva bila zavrsena. Ikonostas je uradio 1782 godine jedan od najvecih slikara toga vremena, Teodor Ilic Cesljar."..To je jedini dovrseni i potpuno sacuvani ikonostas ovog poznatog slikara, nezaobilazan ne samo u okviru njegovog slikarskog opusa nego i u sagledavanju celokupne evolucije srpskog ikonostasa iz XVIII veka. Mokrinskim ikonostasom Cesljar se predstavlja kao vodeci slikar srpskog rokokoa..."(M. Timotijevic).
Velelepna crkva i dan danas cvrsto stoji i krasi centar Mokrina kao da hoce da nam jos jednom potvrdi da za velike poduhvate i dostignuca nisu potrebne savremene dizalice i kojekakve burgije .... vec samo "malko jaca jaja"
Pa kako onda da ne volimo taj nas Mokrin, kad u nasim venama tece krv nasih predaka koji su dvadeset godina gradili tu istu crkvu u kojoj se mi danas molimo, odlucni da bas tu, u inat svemu, osnuju Mokrin. O nazivu mesta teorija ima svakojaki': kazu ljudi da kad su stigli prvi doseljenici u XVIII veku i ugledali mnogobrojna jezera sa prelepim lokvanjima svi su uglas povikali: "Gle sam mokri krin" i po tom cvetu odlucili da daju ime svom mestu - Mokrin.
Ubrzo posle izgradnje crkve izgradjena je i prva skola u Mokrinu godine 1785. Stara skolska zgrada se nalazila na mestu danasnje katolicke crkve. Medjutim i pre izgradnje prve skolske zgrade nas Mokrincanin i istoricar Vasa Stajic je pronasao dokument koji svedoci da je skola u Mokrinu postojala jos 1758 (tacnije 30 godina pre izgradnje prve skolske zgrade) i to samo 6 godina posle naseljavanja Velikokikindskog distrikta.
napomena:slika zvaničnog grba Okružja velikokikindskog (latinski distrikt) iz 1774.godine, kada su Srbi se izborili za povlastice, nezamislive za ostala mesta u blizini koja su bila podložnička. Okružje je činila Velika Kikinda i jos devet mesta, među kojima i Mokrin.
Informacije i grb dostavljeni od Profesora Dragoljuba P. Badrljice
U dokumetaciji sacinjenoj prilikom posete Arsenija Radivojevica Velikokikindskom distriktu nadjeno je sledece stanje te 1758: "... U sancu Mokrinu ima skola i u njoj magister sa 15 ucenika..."
Prolazeci kroz istoriju Mokrincani su uspesno prebrodili mnoge zivotne nedace: mnoge poplave, zarazne bolesti, gladne godine, ratove, politicke pritiske, raseljavanja ali nikada nisu prestali da sa istim zarom i odusevljenjem, koje su osetili i prvi doseljinici kada su ugledali predeo sa mnostvom jesera i lokvanja, vole svoje selo, da ga grade i vode gde to vec sudbina bude htela...
"Pa zasto se zovemo Mokrin?" pita se pesnik Miroslav Antic u svojoj zdravici hlebu, siru i vinu Mokrina?
"Zato sto smo mokra braca! Zato sto je to velika poplava u ljudima, poplava osecanja, poplava ljubavi i ludosti."
U listu "Mokrin Juce" iz 1994 nalazimo zanimljiv clanak profesora Dragoljuba Badrljice koji svedoci da je Mokrin imao status varosice i pre 1839 godine.
Naime u istorijskom arhivu u Kikindi nalazi se "kvita" od 20 avgusta 1838 godine na kojoj pise:"Sverhu 25 ft i slovom Dvadeset pet forintov valutnih, koih dolupisati za publikaciju Privilegija varosice Mokrina ot kasira Jeftimija Belosa ispravno primio jesam - Fil. Vajdic, Distr. senator."
Takodje na racunima iz 1836 redovno se opstina naziva "varoska kuca"
Opstinska kuca se kao "varoska" pominje i mnogo ranije. Tako je krajem 1831 majstor Gavra Suvajdzin za pokrivanje varoskog salasa dobio 10 forinti, a dimnicar Alojzije Cah 31. decembra iste godine 20 forinti na ime ciscenja dimnjaka na varoskoj kuci i dvema skolskim zgradama.
"Za Mokrin se moze tvrditi, ne samo hvalisanja radi, vec na diku i "polzu" narodnu, da je Srpska pravoslavna crkvena opstina jos 1816 godine imala svoju knjiznicu. Poredjenja radi: Pesta je imala 1812, Velika Kikinda 1816, Zemun 1825, Sentandreja - 1827, Irig i Sremska Mitrovica - 1829, a Vrsac tek 1840. godine.
... U okviru skole stvorena je knjiznica kada je o Svetom Savi 1871 godine osvecen srpski skolski barjak i priredjeno poselo.
... Na podsticaj ratara Mite Knezeva i Milana Suvajdzina i krojaca Milana Badrljice u nedelju 27. marta 1887 uz ucesce preko sto ratara "udaren je temelj srpskoj ratarskoj citaonici".
...
Odmah je upisano 70 ili po drugima 94 clana, koji su placali po 3 do pet forinti clanarinu.
... U vreme kada je knez varosice bio Milan Srbljin odluceno je da se 24.oktobra 1898 osnuje i narodna knjiznica "kako bi posednici i radnici dobili besplatno knjige na citanje".
... Male knjiznice imali su i CD "Delije" i Sokolsko Drustvo.
... Danas u Mokrinu pored crkvene knjiznice postoji i mesna biblioteka koja nosi ime Miroslava Mike Antica.
rodjen u Mokrinu 27. marta 1780.
Zavrsio studije filozofije i prava u Pesti.
Postaje veliki beleznik Okruzja Velikokikindskog
saradnik Mihaila Vitkovica i Lukijana Mussickog (znameniti Srbi 19 veka) u prikupljanju narodnih pesama.
Umire 1810 godine ne napunivsi trideset godina.
Sin Mokrinskog kneza Gligoria.
Stefan zavrsava za "inzinira" zemljomera u Pesti.
Radio kao zemljomer okruzja velikokikindskog gde je premeravao atare i pravio planove za gradjenje dolmi da se sto vise zemlje otme od voda. Pravio je i planove mesta - sacuvan je njegov plan Velike Kikinde iz 1847. Takodje su sacuvani i njegovi planovi vodenica i vetrenjaca pored tise kod Franjeva (Vranjeva) i Novog Beceja
Njegov sin Jovan je zavrsio farmacije u Pesti.
Sluzbovao je u vise mesta Srpske Vojvodine
osnovao je u Beogradu 1879 prvo Srpsko Apotekarsko Drustvo.
U kuci mokrinskog ucitelja trifona rodio se sin Arsenije 1804 na mestu gde je danasnja rimokatolicka crkva, a gde nekada bese skola.
Arsenije zavrsava uciteljsku skolu u Somboru
Bogosloviju je slusao u Vrscu.
Filosofiju je zavrsio u Segedinu.
Pravne nauke je izucavao na Pestanskom Univerzitetu sa vanrednim uspehom.
U kaludjerski cin je stupio 1830.
Profesor Bogoslovije je od 1830 do 1842.
1852 je izabran za vladiku Budimskog sa sedistem u Sb. Andreji, gde je ostao sve do svoje smrti.
Od 1853 clan je Matice srpske, kao treci Mokrincanin (prvi je Pavle, a drugi Svetozar Ridjicki).
Od 1870 je administrator Karlovacke mitropolije.
Za patrijarha srpskog izabran je 1874, a 1881 velikom vecinom glasova i potvrdjen. Medjutim vladar Ugarske ga nije hteo potvrditi jer nije dovoljno postovao protokol Ugarski.
Clan je Srpskog Ucenog Drustva (buduce Srpske akademije nauka i umetnosti) od 1873.
Rodjen 1804 u jednoj od naslavnijih Mokrinskih familija, u kuci trgovca zitom Simeona.
Preci su mu bili oficiri i vojnici Potiske vojne granice.
Prilikom naseljavanja Mokrina, sredinom 18. veka prvi su bili Ridjicki i Badrljicki...
Pravne nauke zavrsio je u Bratislavi.
Staratelj je maloletnom grofu Jovanu Nako koji ce kasnije pomagati delatnosti Matice srpske pod uticajem svog staratelja Pavla Ridjickog.
U becu 1850 se starao o naukovanju Kornelija Stankovica u izucavanju muzike.
Krug njegovih prijatelja je bio ogroman - pomenucemo samo neke od poznatijih licnosti kao sto su Njegos, knez Mihailo. Vuk Karadzic...
Simeon sin svestenika Velimira rodjen je 21 avgusta 1819 u Mokrinu.
u Bratislavi je zavrsio filosofiju.
Posle bune Simeon postaje knez Mokrina 1851
ponovo je izabran za kneza mokrinskog 1853-1856 godine.
Umro je u 39-oj godini od tuberkuloze.
Dusan sin kozuhara Sofronija, rodjen je u Mokrinu 1859.
Kao trinaestogodisnji decak Dusan je poceo izucavati berberski zanat.
Od 1874 zivi i radi u Temisvaru.
U Becu je od 1876 gde radi kao berberin i pohadja kurseve drame.
Iz Beca odlazi za London gde i dalje radi kao berberin gde se druzi sa mladim politicarim Engleske.
Pocinje da pise drame - najpoznatija mu je drama pod nazivom "Gavranov Krik" koja je premijerno izvedena u pozoristu Strend u Londonu 29 marta 1910 - reziser je bio Edvard O'Nil, a glumci: Dzon Votson, Fred Vilson, Filip Kaningem, Marija Polini i drugi.
Dusan janic se bavi i prevodom poznatih srpskih knjizevnika kao sto su Bora Stankovic, Nusic...
Cuveni "pop Glissa" rodjen je u Mokrinu 11. aprila 1869.
Bogosloviju je zavrsio u Sremskim Karlovcima
bio je clan Temisvarske eparhijske skupstine i clan Eparhijske konzistorije.
Biran je za svestenickog zastupnika u srpski narodni crkveni sabor u Sremskim Karlovcima 1906 godine, a 1910 je izabran ponov kada postaje i i clan Skolskog Saveta.
1921 imenovan je za redovnog clana Velikog Suda na tri godine.
Iste godine proizveden je za protojereja.
Clan je Matice srpske.
Dobitnik je ordena svetog Save i ordena Belog Orla.
1923 izabran je za predsednika Upravnog Odbora Drustva Crvenog krsta Kraljevine SHS.
Najveci poliglota Mokrina (govorio je 17 jezika)
Fakultet tehnickih nauka uci u Pesti, a zavrsava u Pragu.
Za vreme prvog svetskog rata emigrirao je u Argentinu, odakle par puta putuje u Peru sa ekspedicijom koja je tragala za blagom plemena Inka.
Blago Inka ga je okupiralo do smrti.
Gradio je pruge po Juznoj Americi, a tom prilikom je iskoristio Mokrinski korov (zubaccu) da bi sprecio da vetrovi sa juznog pola rasipaju novoizgradjene nasipe.
Zubacu mu je poslao brat Mladen direktno iz Mokrina, koja se "zacas raspoganila" i tako spasla pruge Juzne Amerike.
Posle osnivanja nove Jugoslavije Rada se vraca u zemlju.
Kuca Rade Ubavica se nalazila na mestu danasnjeg skolskog parka gde je u pordumu nadjeno zakopano nekoliko unikatnih zlatnika, nadjeni su njegovi recnici i kjnige koje je proucavao.
Umro je u Mokrinu 1964 godine.
Miroslav Antic rodio se u Mokrinu 14. Marta 1932.Osnovnu skolu ucio je u rodnom selu, a gimnaziju je pohadjao u Kikindi, a zavrsio u Pancevu gde se porodica preselila.
Mika Antic je pisao od rane mladosti pisao je pesme, drame, prozu, clanke, recenzije, scenarija za filmove i televizijske emisije, rezirao je dokumentarce i igrane filmove, glumio u filmovima, slikao...
Napisao je nekoliko desetina zbirki pesama.Najpoznatija mu je poema "Vojvodina" koja ujedno predstavlja i himnu zavicaju.
Zbirka "Plavi Cuperak" ga je uvela u evropsku poeziju - dozivela je preko 60 izdanja na nasem i stranim jezicima, kao jedinstvena knjiga ljubavne poezije za decu.
Za svoje selo je bio duboko vezan. Ostavio je mnoge lepe stihove iza sebe. Umro je prerano 24.Juna 1986 u Novom Sadu, gde je i sahranjen.
Svake godine Mokrincani se okupe na trgu sela, da odrze pomen svom najvecem pesniku.
Bibliografski podaci izdvojeni iz Knjige "Duhovna i Materijalan Dostignuca Mokrina"Jos tada, od 2000 do 1600 godina pre hirsta, ondasnji Mokrincani su preduzimali hiruske zahvate na lobanji. Tragovi ovog impresivnog otkrica nadjeni su u nekropoli na 200 metara od zeleznicke stanice u Mokrinu. Tadasnji zitelji vesto su pravili zdele, pehare i amfore od keramike, a orudja i oruzja od glacanog kamena, ali i bronze, koje su lili od bakra i kalaja i tome dodavali srebro i druge metale.
Podaci ovog znacajnog otkrica izdvojeni su iz studija arheologa Milorada Girica koji je pripremio, uz pomoc eminentnih domacih i stranih arheologa, dve izuzetno vazne knjige o Mokrinskoj nekropoli iz ranog bronzanog doba. Zbog izuzetnog znacaja ovog pronalaska , u nauci je prihvaceno da se ovaj kompleks svrsta u posebnu kulturnu grupu pod nazivom "Mokrinska Kultura."
