- Fajl sistem -

    Fajlovi mogu biti: obični fajlovi, direktorijumi i specijalni fajlovi.
    Obični fajl je niz bajtova. Veličina fajla je jednaka ukupnom broju znakova koje fajl sadrži. Fajlu se može pristupiti (čitati ili pisati) počev od bilo kog bajta. Podaci unutar fajla nemaju nikakvu strukturu osim one koju sam korisnik definiše. U samom fajlu se ne nalaze nikakve informacije o tom fajlu, već su one u fajl sistemu.
    Fajl sistem čuva sledeće informacije o fajlovima: ime fajla, jedinstven broj fajla nazvan inode, velicinu u bajtovima, vreme kreiranja, vreme poslednje izmene, vreme poslednjeg pristupa, pristupne dozvole, vlasnika fajla i grupu kojoj pripada vlasnik fajla.
    Direktorijumi daju hijerarhijsku organizaciju celog fajl sistema. Direktorijum su obični fajlovi, ali poseduju strukturu. Direktorijum je lista imena fajlova i drugih direktorijuma koji se nalaze u njemu. Kernel ne dozvojava procesima da prepravljaju direktorijume.
    Specijalni fajlovi se nalaze u /dev direktorijumu i predstavljaju hardverske uređaje.
    Fajl sistem UNIX operativnog sistema je hijerarhijski struktuiran u vidu stabla. Na vrhu stabla je direktorijum koji se naziva korenom (root) i označava se kosom crtom (/).
    Procesi identifikuju fajlove po njihovoj putanji i imenu. Putanja (put) je niz imena direktorijuma na čijem se kraju nalazi ime ciljnog direktorijuma ili fajla. Sva imena u putanji su razdvojena kosom crtom. Ako putanja počinje kosom crtom znači da je formirana od korena, to jest od root direktorijuma, i tada se naziva potpunim ili apsolutnim putanjom. Putanja se takođe može kreirati relativno u odnosu na radni (working)-tekući direktorijum i tada se naziva relativna putanja i ne počinje kosom crtom. Svi direktorijumi i fajlovi, osim root direktorijuma, imaju neposrednog prethodnika (parent directorijum) koji je označen sa "..", dok je radni direktorijum označen sa ".".
    Iako postoji više fajl sistema, svi su smešteni pod root fajl sistemom. Root fajl sistem je uvek prisutan, dok se fajl sistemi sa drugih uređaja (diskova, cdrom-ova) montiraju pod neki direktorijum na root fajl sistemu. Montiranje se obavlja eksplicitno, bilo pri startovanju sistema, bilo na korisnikov zahtev. FreeBSD pruža korisnicima jednu olakšicu što se ovoga tiče - fajl sistem se može montirati dinamički svaki put kada mu korisnik pristupi.
    Sistemski poziv link stvara još jedno ime kojim se jednom fajlu može pristupiti. Fajl se može ukloniti sistemskim pozivom unlink. Fajl će biti izbrisan kada se ukloni i poslednje ime kojim se on može pristupiti i kada se zatvori poslednji deskriptor koji je neki proces koristio za pristupanje fajlu.
    Tipičan fajl sistem FreeBSD-a izgleda ovako:
    bin/      - programi
    boot/     - konfiguracioni fajlovi boot-manager-a
    cdrom/    - direktorijum pod kojim se montira cdrom
    compat/   - biblioteke koje omogućuju izvršavanje linux programa
    dev/      - specijalni fajlovi koji predstavljaju uređaje
    etc/      - konfiguracioni fajlovi sistema
    fat/      - direktorijum pod kojim se montira ms-dos particija
    home/     - direktorijumi korisnika
    mnt/      - za montiranje ostalih fajl sistema (floppy)
    modules/  - moduli koji se mogu dinamički učitati u kernel
    proc/     - virtualni fajl sistem koji prikazuje stanje procesa
    root/     - superuser-ov home direktorijum
    sbin/     - sistemski programi
    stand/    - instalaciona alatka (sysinstal)
    sys/      - izvorni kod kernela i programa
    tmp/      - privremeni fajlovi
    usr/      - korisnički programi, kolekcija portova
    var/      - razne informacije (o instaliranim portovima, logovi...)
kernel - kernel binarni fajl
    Direktorijum /usr sadrži sve korisničke programe, kolekciju portova, izvorni kod sistema i programa i dr:
    X11R6/    home/      libexec/   sbin/
    bin/      include/   local/     share/
    compat/   lib/       obj/       src/
    games/    libdata/   ports/     tmp/