Problemi

Glavni problemi sa kojima se srecem od kada radim na obuci

• Profesionalni nivo kadrova
• Finansijski problemi
• Problemi sa tehnikom
• Problemi u koncepciji i organizaciji radio stanica

O RADIO STANICAMA U REPUBLICI SRPSKOJ

1. Problemi

Trenutno stanje u radio stanicama Republike Srpske je u visini minimuma egzistencije, kako u profesionalnom tako u kadrovskom i tehnickom nivou. Ipak, tehnicke probleme je najlakse resiti i u nemalom broju stanica se resavaju. Iako u savremenoj profilaciji radijske tehnike samo nekoliko radio stanica u RS zadovoljavaju minimum, na ovom nivou ima veoma mnogo mesta za podizanje kvaliteta programa i profesionalnog nivoa radio novinara da bi tehnicki kapaciteti bili iskoristeni do maksimuma. Problem radio stanica u RS treba posmatrati kroz:

1. finansijske probleme, (probleme fizickog opstanka radio stanica zbog loseg stanja u privredi i niskog nivoa marketinga. Da bi taj problem resili, vlasnici privatnih radio stanica pribegavaju emitovanju velikog broj zelja i pozdrava cime je u nekim stanicama zauzeta i polovina programa. Na opstinskim stanicama taj problem je konstantan jer zavise od fondova i ulaganja osnivaca)
2. koncepcijske probleme, (zbog takvog materijalnog stanja programska koncepcija je uglavnom nerazvijena. Dnevni deo programa je zamisljen kao muzicki uz elemente informativnog. Koristenjem novina ili "skidanjem" informacija sa drzavnog radija uz slucajeve koristenja agencijskih vesti (SRNA i Flash) finansijski trosak je sveden na najmanju meru a forma radija, kao informativnog glasila, je zadovoljena. To se moze reci i za edukativni program za cije osmisljavanje i realizaciju se uglavnom koriste casopisi i, redje, knjige. Retki su primeri autorskih emisija koji imaju vise od dva izvora za pripremu. To ne znaci da u RS ne egzistiraju radio stanice na kojima se zaposleni zaista trude da realizuju emisije edukativnog ili zabavnog programa ali, sasvim sigurno, broj takvih stanica je mali. Medjutim, moglo bi se redi da ni jedna od radio stanica ne poznaje ciljnu grupu kojoj se obraca vec generalizuje ili pretpostavlja nivo slusanosti i strukturu slusalaca. Da bi se "dodvorili" slusaocima, a samim tim otvorili prostor za sto vise novca od zelja i pozdrava, urednici i vlasnici radio stanica cesto koncipiraju muzicki program ispod svakog kulturoloskog minimuma (iako mi je sasvim jasno da niko nije propisao dokle ide "minimum" kulture)
3. organizacione probleme, (pri tome pre svega treba istaci fluidnost programske sheme ili njen izostanak. Osnova problema programske sheme predstavlja saznanje da zaposleni urednici ne poznaju zakonitost javnog komuniciranja niti imaju potrebu za promenom postojeceg stanja (ukoliko imaju sredstava od “komercijalnog” dela programa). Osnovna podela na jutarnji, prepodnevni, popodnevni, vecernji, nocni i ponocni program uglavnom nije napravljena sto zbog nepoznavanja ciljne grupe slusalaca, sto zbog potrebnog dodatnog ulaganja u osnovne emisije tih programa).
4. kadrovske probleme, (ovaj vid problema se moze posmatrati iz vise uglova. Veoma je prisutno neiskustvo zaposlenih radio novinara (manje je to slucaj sa tehnicarima)i urednika. Mali broj prijavljenih kandidata na audicijama govori o nezainteresovanosti ljudi za rad na radiju ali taj podatak govori i o strahu od medija koji ne poznaju. Bez obzira na profesionalno nizak nivo zaposlenih za obicnog slusaoca to je i dalje najbolje sto moze cuti jer uglavnom ne poznaju druge radio stanice. Kadrovski problemi nisu sudbonosni za egzistenciju radija ali su sudbonosni za kvalitet programa i ispunjavanje zahteva koji se postavljaju pred radio. Zbog toga je neophodno u sto skorije vreme otpoceti obuku kadrova na svim nivoima. Prvi korak je edukacija glavnih i odgovornih urednika. Drugi korak je obuka radio novinara. Treci korak je obuka tehnicara).
5. tehnicke probleme, (radio stanice na ovom tehnickom nivou mogu emitovati program ali su male tehnicke mogucnosti za intenziviranje programa, povezivanje radio stanica i razmenu materijala. Da bi postojao jedinstveni medijski prostor neophodna je saradnja. To je nemoguce za sada kako zbog losih telefonskih veza tako i zbog malog nivoa proizvodnje, nemogucnosti kvalitetnog montiranja i slabe motivisanosti.)

   Iako ne spada u ovu kategoriju, treba pomenuti nedostatak medijskog trzista. U RS niko sa sigurnoscu ne moze reci koliko kosta emisija, prilog ili bilo koji drugi radijski proizvod. Bez trzista radio se bavi potpuno usluznom delatnoscu dok proizvodja izostaje. Ako bi se salili, rekli bi da je to u trendu sa vremenom u kojem zivimo jer se otvara vise kafica, restorana i drugih objekata koji se bave uslugom nego sto ima novih proizvodjaca. Zanate smo proterali, logiku ulice preneli u medije pa je normalno da na radiju sve manje imamo zanata i vestine a sve vise usluga. Steta.....

Ovo su glavni problemi a o sitnim da ne pricamo. U svakom slucaju mozete ocekivati doradu i ove stranice. Javite se ako vam nesto od svega ovoga nije bilo po volji ili, ne daj Boze, ako se slazete sa ovim mojim "nebulozama".

Naslovna strana