CETVRTI DAN SUDJENJA - 15.02.2002. godine

OVK je na Kosovu, koje je bilo pod straviènim danonoænim bombardovanjem, dakle sve Albance koji ne izadju sa Kosova nazivali izdajnicima. Izdajnicima od te ratne koncepcije koja je trebalo da stvori privid bežanja stanovništva pred onim što vi nazivate srpske snage. Prosto tvrdnje Olbrajtove po srpskim deportacijama morale su da dobiju potvrdu. A na makedonskoj granici su èekale stotina kamera da ispitaju svedoke navodnih srpskih nedela i obave taj medijski deo rata. Pa ta ista teza je jedan od glavnih zadataka koji treba da obavi i ova lažna optužnica. Da ubedi svet da su srpske vlasti i srpske snage vršile deportaciju, što je notorna laž.

Medjutim, èak i pred kraj drugog meseca rata svi ti kombinovani zloèini - bombarderski i razarajuæi i medijski i teroristièki još uvek nisu davali zadovoljavajuæe rezultate. Tako je odluèeno da se nastavi i šalju neprekidno nove i nove krvave i ubistvene poruke Albancima da moraju da idu. Zato 13. maja 1999. taèno mesec dana od prethodnog masakra i uništavanja albanske kolone izbeglica o kojoj je javnost juèe obaveštena ponovo je izvršen masovni zloèin. Za jedan od tih zloèina ja ne bih precizno mogao da kažem, ali to æemo takodje ustanoviti 13. maja ili 14. aprila za jedan od tih zloèina bombardovanja albanskih kolona mi smo uhvatili i razgovor izmedju pilota i komandnog centra i emitovali ga na našoj televiziji. Pilot govori o tome da nije vojna kolona, da vidi traktore, da vidi seljake, da vidi civile a dobija od komandnog centra odgovor - izvrši naredjenje. I on raketira kolonu. Dakle 13. maja 1999. na magistralnom putu Prizren-Suva Reka na raskrsnici kod sela Koriša - to je opština Prizren NATO avijacija je bombardovala kolonu od više stotina - izmedju pet i šest stotina albanskih izbeglica koje su se vraæale svojim kuæama u selo Koriša. Dakle posle dva meseca rata oni se još uvek vraæaju kuæama iako vi tvrdite kako ih srpske snage isteruju a zato što se vraæaju kuæama bombarduje ih NATO avijacija. U tom masakru je poginulo više desetina lica. Tada u prvim izveštajima je poginulo 50-tak, a teško ranjeno i kasnije umrlo još više lica ali je to rekao bih, veoma ilustrativan i jako veoma tragièan i drastièan primer patnji ljudi da bi se nacrtala šema koju je agresor zadao kao zadatak i objašnjenje za svoje zloèine koje je izvešio u Jugoslaviji.

Ugljenisana tela, ostaci žrtava, traktori prevrnuti. Ovo je poluugljenisano telo pored uništenog traktora. Ostaci ugljenisanih tela žrtava. Ovo su ostaci ugljenisanih tela tri lica u traktorskoj prikolici, gotovo nema ništa od njih da se vidi. Ugljenisani ostaci ispod traktora. Vidite dete koje je ubijeno. Jedna od 10 nastradalih beba iz kolone izbeglica. Takodje nastradalo dete iz kolone izbeglica. Takodje nastradalo dete iz kolone izbeglica. To je jedno od 26-toro dece koje je nastradalo prilikom bombardovanja izbeglica. Jedno od 26-toro. Ovo su isto ugljenisana tela žrtava iz kolone, ugljenisana tela na traktorskoj prikolici. Ovo je poluugljenisano telo. Iste slike, ugljenisani leševi. To je muški leš nastradao prilikom bombardovanja kolone. Telo nastradale bebe iz kolone. Deèak, dete ponovo. @ena. Ovo je samo teren. Ovo je jedno od dece. Nije mogla da se pošalje straviènija poruka. Verovatno je dosadno tužiocu - vidim da zeva. Nije mogla da se pošalje straviènija poruka Albancima koji se vraæaju u svoje selo, da je to zabranjeno - ko se vraæa puca se na njega, on mora da plati glavom neposlušnost, on mora da napusti Kosovo, on mora da opravda prethodnu pretpostavku da svi beže pred srpskim snagama, a srpske snage su ih spasavale, pomagale, nosile u bolnice, èak i u najelitnije bolnice, èak i u Beograd, a ne po Prištini i drugim gradovima Kosova.

Sada hoæu da vam skrenem pažnju da je i dalje, u tom besu zbog neuspeha i fijaska napada na Jugoslaviju i upornom isterivanju svoje politike, putem zloèina posebna karakteristika nastavljenje sa bombardovanjem stambenih objekata u naseljenim mestima. Na jugu Srbije postoji jedno malo siromašno mesto Surdulica gde rade vrlo vredni ljudi poznati po svojoj vrednoæi i svojoj dobroti. 27. aprila 1999. godine to malo mesto Surdulica u kome baš nema nikakvog objekta koji bi mogao da pravda iako nema ništa što može da pravda gadjanje bilo kog objekta u jednoj nelegalnoj agresiji kojim je Povelja Ujedinjenih nacija prekršena, koji nije odobrio Savet bezbednosti, koji je pogazio sve norme medjunarodnog prava i sam NATO Statut - ne može biti opravdana, ali ovo je poseban zloèin.

U istoriji znamo za po jedan grad, znamo za selo u Èeškoj koje su nacisti uništili i jedino u toku Drugog svetskog rata i ono je ostalo simbol zloèina. Ovi novi uništili su toliko mnogo sela da bi svako od njih moglo da bude i za ona nacistièka vremena simbol zloèina, samo sada umnogostruèen. Ovo su ostaci Surdulice posle bombardovanja. Ovo je npr. srušena kuæa gde je izvadjeno 10 tela - to je jedna od slika. U samoj blizini pada projektila. Ovo su pogledi na objekte koji su manje ošteæeni, ali kao što vidite potpuno uništeni praktièno. Samo što nisu sravljeni sa zemljom. I naravno po stepenu uništenja vidi se da niko nije mogao preživeti unutra. Ovo su takodje srušene kuæe u Surdulici. Praktièno samo se vidi tlo sravljene sa zemljom. Isto to. Ovde se daje ulice brojevi itd. što za moje izlaganje nije u ovom trenutku relevantno radu se i nestu u celini. Evo kako izgledaju ostaci, kao da ih nije ni bilo. Ovo je deo leševa i tela žrtvi koji su tog prvog dana bili izvuèeni je dokumentacija iz tog vremena. 28. aprila takodje divljaèki napad na Prizren i Jablanicu, takodje na Kosovu i Metohiji.

Stari grad Prizren je srušeno 50-tak, kako kaže, kuæa uglavnom Romske nacionalnosti. Na tom mestu su poginula èetvorica, a teško povredjeno i teško ranjeno preko 20 ljudi. To je 28. april 1999. godine. Ovo je takodje jedan detalj to je mesto gde su poginuli Zuljfiri, Dreniš, gde su poginuli Zuljfiri, DJuja, Beæir, Zuljfilji Kasandra, Zuljfiri Maksum, piše ovde 24. aprila 1999. godine. U Prizrenu je bilo mešano stanovništvo - srpsko, tursko i albansko. U Prizrenu se živelo sasvim normalno i u slozi. Kad sam bio u Prizrenu svi su mi to govorili i predsednici stranaka i jednih i drugih i treæih i popovi i imami i fratri, to je i bila velika smetnja taj život u Jugoslaviji. Ovo je iznošenje leša iz ruševina. Ovo vire noge zatrpanog deteta starog tri godine - devojèice. Srušene kuæe takodje u Prizrenu. Takodje isto, Prizren i opet muslimanske kuæe. Ovo je bombardovano selo Jablanica 01. maja i potpuno srušeno 20-tak kuæa, ošteæeno preko 50 kuæa, poginuli ljudi. Ovde su potpuno srušene kuæe porodice Murati, jer su i poginuli njihovi stanovnici 01. maja 1999. godine. Vadjenje iz ruševina poginulog Ahmeta Muratija u selu Jablanica kod Prizrena. Ovo je ošteæena xamija 01. maja u istom bombardovanju. Ovo je bombardovano naselje Kula gde je poginulo sedam, teško povredjeno 15 ljudi veæinom Albanaca i srušeno je oko 50 kuæa 01. maja 1999. godine.

18. maja 1999. godine gadjana je Jasenica kod Valjeva o èemu takodje ima dovoljno dokaza i fotografija kao i ubijenih videæete Milku Kruniæ iz sela Jasenice koja je stradala u svojoj kuæi i razaranje sela.

21. maja u Somboru 50 kuæa Sombor u Vojvodini, o tome æete isto tako videti podatke.

26. maja u 08.30 selo Radoste opština Orahovac i to izmedju železnièke pruge i Reke Beli Drim. Opet su poginuli Albanci. Videæete i leš deteta Albanke rodjene 1988. godine iz sela Radoste kod Orahovca, izmedju ostalog.

Ovo je Jasenica kod Valjeva gde je poginula Milka Kruniæ. Ovo je srušena kuæa to je 18. maj 1999. u Jasenici kod Valjeva. Ovo je leš o kome govorim.

Ovo je novopazarska banja - 30-tak kuæa u novopazarskoj banji. Inaèe u tom novopazarskom kraju žive Srbi i Muslimani. Ovo je leš deteta Kajtumi Kastrati iz sela Radoste rodjenog 1988. dok je èuvao stoku sa drugovima ubijen je od NATO bombi. To je stoka.

Juèe sam vam govorio o uništenju malog rudarskog grada Aleksinca gde ljudi rade u rudnicima uglja, u jamama u velikom zloèinu koji je NATO izvršio 05. aprila. 28. maja dakle mesec ipo dana docnije, èak nešto više od mesec ipo dana docnije u 00.30 sati ponovo je izvršen vazdušni napad na Aleksinac, i to sa 14 projektila, sa sedam projektila pogodjeno uže gradsko jezgro Aleksinca, a jedan je pogodio i podruèje opštine Svrljig. I onda navodi šta je sve potpuno uništeno. Aleksinac treba pokazati posebno - izvolite.

Zašto Aleksinac na tako divljaèki naèin i po drugi put je besmisleno pitanje jer je uopšte ceo rat taj besmislen i predstavlja zloèin. Oni koji dodju da ubiju decu na spavanju teško da mogu da mirno spavaju ako su ljudi. Ako su osetljivi na moral.

Takodje srušene kuæe u Aleksincu, odakle su isto izvlaèeni mrtvi. Ovaj èovek je izvuèen iz kuæe koju ste videli maloèas, Branko Mitroviæ. Potpuno uništene kuæe u Užièkoj ulici u Aleksincu. To je 28. 05 dakle u Aleksincu, 80 kuæa uglavnom sve u toj Užièkoj i Niškoj ulici.

29. maja ponovo je bombardovana Æuprija pri èemu je ošteæeno, srušeno preko sto civilnih objekata, videæete neka mesta od udara, nekih od projektila.

31. maja izvršen je vrlo težak vazdušni napad na Novi Pazar. To je taj kraj gde zajedno žive srbi i muslimani, predominantno. I to je izvršen napad na stambeni deo Novog Pazara. Uprvom napadu je poginulo 11 ljudi a ogroman broj teško povredjenih. Ja ovde nemam podatke o broju onih koji su kasnije podlegli povredama. Ošteæeni su i osnovna škola i dom zdravlja Medicinskog centra "Jedinstvo", veliki broj porodiènih kuæa, zgrada autobuske stanice i tako dalje. To je najveæi zloèin koji se dogodio u Novom Pazaru otkad Novi Pazar postoji u novoj Jugoslaviji.

Ovo je Æuprija, bombardovanje 29. maja 1999. godine, stotinu civilnih objekata uništeno i ošteæeno u Æupriji toga dana, u jednom malom gradu stotinu civilnih objekata.

Ovo je što je ošteæeno 17 grobova na seoskom groblju u Brveniku u Raškoj. Dalje.

Ovo je isto u Ripnju, srušena kuæa i imena žrtava, izgled kratera u Ripnju, u selu kraj Beograda.

Ostaci Mirka Rogliæa rodjenog 1983. godine, takodje žrtve u Novom Pazaru.

20. maja, pet minuta posle ponoæi u Beogradu, odnosno nad Beogradom, izvršen je vazdušni napad na Klièko-bolnièki centar "doktor Dragiša Mišoviæ". To je veliki Klinièko-bolnièki centar, spada u najpoznatije u Jugoslaviji. Nalazi se u Beogradu dakle, u Bulevaru mira. Raketirana je neurološka klinika Klinièko-bolnièkog centra i poginuli su bolesnici naravno, ginuli su bolesnici i u odeljenju za intenzivnu negu. U ovom napadu su ošteæene sve zgrade u krugu Klinièko-bolnièkog centra ukljuèujuæi i porodilište, ginekologiju, akušerstvo i deèja bolnica za pluæne bolesti i tuberkulozu. Nepostoji niko u Jugoslaviji koji ne zna za Klinièko-bolnièki centar "doktor Dragiša Mišoviæ" a inaèe se nalazi u onom rezidencialnom delu Beograda u kome pretežno stanuju gotovo svi predstavnici diplomatskog kora, bar kada je reè o ambasadorima i višim diplomatskim službenicima. Pokazaæu vam nekoliko slika, samo nekoliko iz Klinièko-bolnièkog centra "dr Dragiša Mišoviæ".

Ovo je unutrašnjost centralnog dela razorene klinike za neurologiju i mesto pronalaska tela Branke Boškoviæ i Radosava Novakoviæa.

Ovo je institut za urologiju i nefrologiju i kakva je bolesnièka soba posle bombardovanja.

Pomenuo sam vam Surdulicu kao mali grad na jugu Srbije koji je bombardovan gde su ljudi ginuli a sravnjena gotovo sa zemljom 30. na 31. maj 1999. godine, ponovo je Surdulica, a ovoga puta gadjan je direktno sanatorijum u Surdulici. To je specijalna bolnica za pluæne bolesti, sanatorijum u jugoistoènom delu Srudulice. A projektili su pali ne samo na bolnicu za pluæne bolesti veæ i na paviljon staraèkog doma i praktièno sve što je bilo u blizini. Gadjanje sanatorijuma, ne mogu ni da rangiram više te ratne zloèine, vi ste pravnici koji se bave tim, verovatno imate neku svoju predstavu jer su svi ti zloèini teški, ali gadjanje sanatorijuma punog bolesnika verovatno treba da objasni onaj ko je to uradio i ja se nadam da æe i objasniti. Budite ljubazni, pokažite samo ovo evo, smanjio sam broj slika iz sanatorijuma.

Glava Dušana Manojloviæa rodjenog 1927. godine pronadjena ispred sanatorijuma.

Leševi majke i æerke Bosiljke Malobabiæ i Milene Malobabiæ, izbeglice iz Karlovca.

Bombe su padale ne samo na porodilište, ne samo na bolnicu za pluæne bolesti, veæ i na paviljon Staraèkog doma i praktièno sve što je bilo u blizini. Gadjanje sanatorijuma. Ne mogu ni da rangiram više te ratne zloèine. Vi ste pravnici, pa, koji se bave tim. Verovatno imate neku svoju predstavu, jer su svi ti zloèini teški. Ali, gadjanje sanatorijuma punog bolesnika, verovatno treba da objasni onaj ko je to uradio. I ja se nadam da æe i objasniti.

Ovo su leševi na terasi zgrade sanatorijuma. Ovo su slike neposredno posle udara, tako da veæina ljudi nije ni identifikovana. Glava Dušana Manojloviæa, rodjenog Ä27-me godine, pronadjena ispred sanatorijuma. Stamen Rangelov, iz Surdulice, iz sela Božice, nastradao u prostorijama laboratorije. Leševi izvuèeni iz zgrade sanatorijuma, kao što vidite puno dvorište leševa tog jutra. Leševi majke i æerke, Bosiljke Malobabiæ i Milene Malobabiæ, izbeglice iz Karlovca.

Ovo su, takodje, žrtve. I to su izbeglice iz Korenice. Takodje, žrtve iz Duge Rese. Ovo su leševi poginulih u Domu za starce, pri sanatorijumu. I navode se njihova imena. Oni su iz komšiluka, iz Vladièinog Hana, iz sela Plemance (Kremance???). Ovo je, takodje, telo žrtve izvuèene iz ruševina, Dragiæ Tapijalo. Ovo je, takodje, žrtva žena, Bogdanka Janjanin, rodjena Ä25-te, iz Vrginog Mosta. Slavko Popoviæ.

Ja imam mnogo dokumenata o bombardovanju objekata kulutre, ali ja æu ovo staviti na uvid javnosti, a i dostaviti vama na 20 stranica. Ne bih ovde da sad èitam svih tih 20 stranica dokumenata, ali se oni odnose na uništavanje objekata kulture u Beogradu i u Nišu, i u Novom Pazaru, i u Novopazarskoj banji, na Guèevu, Novi Sad, Vrdnik, u Vršcu, na Kopaoniku, u Kuršumliji, u Balajncu, u Smaili, u Zablaæu, Svetke, Prilike, Trstenik, DJunis, Krèmar, Panèevo, Graèanica, Draganac, Kragujevac, veliki broj objekata, kao, gotovo skoro kao u Beogradu. Deèani, Goraždevac, Èaèak, Valjevo, Kadinjaèa, Velika Hoèa, Sreækovac, Puštranje, Vinèa, Belo Brdo, Gornje Nerodimlje, @itoradja, Smederevo, Paliæ, Šabac, Gazimestan, Tekeriš, sela u okolini Kraljeva, u èijoj su blizini takvi kulturni spomenici. Æuprija, Trsnik, Mrsaæ.

SLOBODAN MILOŠEVIÆ:

Ovo je Prijepolje, 11. maja 1999-te, pa onda još jedan napad, pa nadvožnjak kod Horgoša, na samoj madjarskoj granici. Dakle, na krajnjem severu, pa most u Kokinom Brodu, most u Murinu, most u Vrbasu, nadvožnjak u Visokoj kod Kuršumlije, kod Trupalskih šuma, most u Vladièinom Hanu 18. maja, most preko reke Jesenice u Velikoj Plani, blizu Beograda. Cekavièki most na reci Jablanici, DJenovaèki most na reci Jablanici. U 13,05 i 13,15 u Varvarinu je gadjan most preko Velike Morave, na verski praznik, kada se u blizini mosta nalazilo nekoliko hiljada ljudi, a na mostu nekoliko stotina civila, koji su svakome lako bili vidljivi u 13 sati i 5 minuta u toku tog dana, ponastradalih.

Pogledajte ove leševe. Posle sat vremena od tog udara, ponovo su došli da gadjaju kad su znali da su na mostu spasilaèke ekipe da ukazuju pomoæ nastradalima, povredjenima, da bi pobili još više ljudi. Medju njima je bila i devojèica Sanja Milenkoviæ, matematièki genije, rodjena 1983. godine. Tu je èak i njeno svedoèanstvo školsko.

29. maja 1999. srušena je i zgrada Televizije Novi Sad. Potpuno uništena. Neæu da dajem snimke, pošto ste mi skratili vreme. Bombardovano je prvog na drugi maj postrojenje za snabdevanje vodom, bez koga je ostao veæi deo grada Prištine, odnosno bez vode je ostao veæi deo grada Prištine. Pa onda, bombardovana sva infrastruktura, objekti elektroenergetike na Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Bombardovana je fabrika "Cer" Èaèak. Nema vremena da pokazuje slike. Potpuno rušenja. To je jedno od najveæih preduzeæa u Srbiji od njega živi najveæi broj gradjana Èaèka. "Prva iskra" Bariè, kod Beograda bombardovana. Rudarsko-topionièarski basen Bor, jedini veliki proizvodjaè bakra u Evropi. Bombardovan kompleks fabrika Krušika u Valjevu, 18. maja ponovo. Ovde su fabrike koje su srušene i sravnjene sa zemljom. Binaèka Morava u Gnjilanu, to je 19. maja. Tu su i leševi, Šabije Æijana, na primer, iz Binaèke Morave; Ademi Xevata, iz Gnjilana, itd. Preduzeæe "Mladost" u Gnjilanu. Ponovo leševi, i muški i ženski, èak više ženski. Borovo Boreli, Sombor, 21.05. Termoelektrana "Veliki Crljani" kod Lazarevca. Slike neæu prikazivati.

Termoelektrana u Urovicama, kod Obrenovca. Slike, takodje, neæu prikazivati. Elektropostrojenja "Elektroistoka" u Nišu, transforfor stanica Novi Sad, Rimski šanèevi, to je èitavo polje kao nekoliko fudbalskih igrališta odakle se snabdeva veliki deo Vojvodine. Elektropostrojenja na Bežanijskoj Kosi, kljuèno za snabdevanje Beograda. Kad u Beogradu nestane struje, onda nema ni vode, onda nema ni grejanja, onda nema ništa što se pogoni na struju i što mora da, ponovo centri za snabdevanje vodom u Somboru. Sve objekti - od bolnica, porodilišta, vodoinstalacija, putnièkih autobusa, vozova, zabranjenih @enevskom konvencijom, protokolima i svim drugim normama medjunarodnog prava, odnosno ratni zloèini. Zloèini genocida i zloèini protiv èoveènosti. Skladišta nafte sva su bombardovana i uništavana. Veæi deo je napravio pravu ekološku katastrofu. Neuporedivo je veæa šteta nastala u ekološkom pogledu, nego sama instalacija, gorica itd, mada su i to ogromne materijalne štete.

Ja sam izložio, uglavnom, i veoma restriktivno i na brzinu, tok uništavanja civilnih objekata u NATO agresiji na Jugoslaviju u kojoj su poèinjeni svi ti zloèini koje sam pomenuo.

Ja sad pitam o kakvom vi sudu možete govoriti, ako odbijate da sudite za sve ove zloèine koje su izvršili lideri i vlade, i vojske NATO pakta, koje sam nabrojao, citirao, na teritoriji Jugoslavije, a zovete se Sud za ratne zloèine na teritoriji Jugoslavije. Èak ni u toj Rezoluciji Saveta bezbednosti kojom ste vi formirani, koju je on doneo, doduše, nenadležno, ali èak ni u toj Rezoluciji od zloèina na teritoriji Jugoslavije nisu izuzeti ni Amerikanci, ni Nemci, ni Francuzi, ni svi drugi i nigde nije napisano da je to za sudjenje za zloèine u Jugoslaviji samo one koje vi budete ustanovili da su izvršili Srbi.

Vi ste, dakle, sami svoju nadležnost tumaèili tako da sve izvršioce zloèina izuzmete od odgovornosti, pa da sudite samo onima koji su se branili od napadaèa u svojoj kuæi, a odbijate da smatrate odgovornim te napadaèe - stvarne zloèince. Pritom, neprestano ponavljate da je sudjenje strani koja se branila - pošteno sudjenje. Tim svojim stavom vi ste sami sebe definisali kao eksponente strane koja je izvršila zloèin i kao uèesnike u zloèinu nad stranom koja se branila na svojoj suverenoj teritoriji. Pri tome, opet, tvrdite i da ne sudite ni Jugoslaviji, ni Srbiji, veæ samo meni, a veæ sam vam naveo niz argumenata, koje ste sami ovde izneli, da sudite svima. Meni kažete, pa sam odgovoran po nekakvoj komandnoj odgovornosti, koja u stvari nigde ne postoji, ni u jednom pravu. To znaèi da su oružane snage Jugoslavije, kojima sam komandovao, izvršile zloèine braneæi svoju zemlju uz podršku celog naroda. Znaèi, sudite, dakle, državi i narodu zbog odbrane od napadaèa.

Uz to, istovremeno, ovde ste suoèeni sa oèiglednim falsifikatima. Videli ste, na primer, juèe, sve što je bilo na kaseti, a videli ste da se tužilac drži, na primer, Vokerovih laži koje su demantovane. A pošto tužilac zna istinu, jer videli ste i izjavu šefa sudsko-veštaèkih eksperata iz Finske, Arante, koja je ovde rekla, odnosno videli smo, da je dostavila izveštaj tužiocu. Znaèi, da namerno skriva istinu i montira lažnu optužnicu. I ne samo to. Tužilac je u toku ova dva dana prikazao javnosti snimke iz nekog logora u Bosni i Hercegovini koji su, inaèe, poznati, ali lažni. S obzirom da je on tek prikazao snimke, ja imam kasetu koja pokazuje kako je u funkciji antisrpske propagande ta laž napravljena i montirana. Ja time ne ulazim u pitanja zatvora u Bosni, jer o tome ne znam ništa, ali ulazim u pitanje upotrebe lažnih TV izveštaja u falsifikovanju srpske krivice.

Ja bih tu kasetu pustio kad bih imao vremena, ali æu proceniti da li æe mi ostati vremena da pustim i tu kasetu, pa æete onda videti da se i ovde radi o snimcima koje smo videli uz izjavu tužioca o montiranim i lažnim snimcima koji su obišli èitav svet, da bi srpski narod bio satanizovan. Jer tu se radi o jednoj engleskoj, nazovi novinarki, koja je došla u jedan prihvatni centar za izbeglice koje su bile slobodne, koje su mogle da idu do susednih sela, kupuju hranu i svojom voljom došle tu da se sklone od ratnih razaranja, pa je onda ušla u skladište toga centra koje je ogradjeno žicom za kokošarnike, sa samo par redova bodljikave žice na vrhu, jer se èuvalo skladište, pa iz tog skladišta snimala unutra i razgovarala sa zatvorenicima da prikaže kako su oni iza bodljikave žice i sve se vidi na toj kaseti. Uostalom, to je u javnosti i pokretano i ja æu pustiti, ako mi vreme bude dozvolilo, ako mi vreme ne bude dozvolilo dostaviæu kasetu javnosti, pa neka se oni upoznaju sa ostalim falsifikatima. Da ne govorimo, dakle, i Raèku, i ovim falsfikatima o izbeglicama na Kosovu i Metohiji kojima smo naseljavali Kosovo i Metohiju, a videli ste da nije bilo dela Jugoslavije gde je bilo manje izbeglica, proporcionalno zanemarljiv broj, ispod 1%; nula koma nešto procenata itd. Da ne nabrajam sve te falsfikatije.

Ja pitam javnost - da li tužilac kad zna da je nešto falsifikovano i montirano u optužnici može dalje da obavlja svoj posao? Vi, gospodine Mej, svakako znate za presude Vrhovnog suda Engleske o obustavljanju postupaka, da tužilac ne vodi revnosno sluèaj. A svakako Vam je poznata doktrina o zloupotrebi postupka. Koliko neistina smo ovde na licu mesta uèinili oèiglednim. O nepristrasnosti i praviènosti koje propisuju Ujedinjene nacije kad je reè o funkciji tužioca da i ne govorimo, jer su te kategorije udaljene milione svetlosnih godina. Govorim, dakle, samo o falsfikatima.

Vi, naravno, znate i za presude o zloupotrebi postupka, ako se ne organizuje saslušanje povodom habeas corpusa. Ja se èudim da, na primer, kod habeas corpusa èak ni "prijatelji suda" nisu reagovali, a dužnost im je u opisu odluke kojim ste ih vi sami imenovali, da se žale. A i oni kao ugledni pravnici znaju kolika je težina tih pravnih èinjenica. Zato ja ovde, pošto govorim javnosti, pozivam profesionalni deo javnosti da reaguje prema svojoj profesionalnoj savesti. Pravnik nema pravo da æuti pred ovako drastiènim primerima zloupotrebe postupka i kršenja prava. Ja od vas oèekujem da se izjasnite o postupcima tužioca, a posebno falsifikatima koji se èine pred licem javnosti. A, inaèe, što se tièe ovih lažnih optužbi i mojih argumenata, a pre svega, što se tièe istine pred svetskom javnošæu, ja æu veoma koristiti svoje pravo da zahtevam i ispitam svedoke koji su direktni akteri ovih dogadjaja. S obzirom na sve okolnosti, s obzirom na mirovni proces, s obzirom na odluke, s obzirom na politiku i realizaciju te politike, a posebno s obzirom na zloèine, zahtevaæu da ovde pristupe svedoci i da mi se omoguæi da ispitam i Klintona, i Olbrajt, i Širaka, i Blera, i Šredera, i Kinkela, i Fišera, i Vedrina, i Kuka, i Ovena, i Stoltenberga, i Jasušija Akašija, i Dinija, i Kofi Anana, i Volebeka, i Šarpinga, i Dola, i amerièki tim na pregovorima u Dejtonu, i državnike prisutne na potpisivanju Sporazuma u Parizu. Dakle, sve, osim Blera i Šredera s kojima nisam razgovarao, s kojima sam lièno razgovarao, s kojima sam imalo liène kontakte. Naravno, oficijelne. I s kojima sam imao razmatranje pitanja o kojima je reè i koji su povezani sa svim ovim. Spisak stranih svedoka predaæu preko svojih saradnika kada ga budem konaèno saèinio, a spisak domaæih svedoka formiraæu i predati onda kada tužilac bude završio sve te svoje radnje.

Prema ovome kako ste vi, u Tužilaštvu, konstruisali ovu lažnu optužnicu ispada da je politièki cilj najbitniji element dela za koji vi optužujete. Pa, prema tome, pored izjašnjavanja uzroka i posledica zloèina poèinjenih nad mojom zemljom i mojim narodom, biæe važno da se razjasni i odgovor na pitanje kako to da sam ja imao opštu podršku, na primer, 1995-te, 1996-te, 1997-me itd, i sada posle èitave jedne decenije postajem predmet optužbe, ni manje ni više, nego za genocid 1991-ve, druge, treæe i ne znam veæ sve kada, ali svakako pre toga. A i na mnoge druge politièke i materijalne okolnosti od kojih još na neke æu da ukažem sada, na neke kasnije.

A sada æu da govorim o zloèinima genocida na Kosovu izvršenih posle dolaska bezbednosne misije Kfor i civilne UNMIK misije Ujedinjenih nacija, odnosno posle 10. juna 1999. godine. Tu su poèinjeni veliki zloèini protiv èoveènosti, zloèin genocida i drugi ratni zloèini. A tu su i dokazi o neposrednoj saradnji u izvršavanju tih zloèina izmedju okupacionih trupa, u šta su one prerasle kao zaštitne snage Ujedinjenih nacija i teroristièke OVK organizacije koja je nastavila da hara, pljaèka, ubija, kolje, pali i uništava sve što nije albansko na Kosovu, a ukljuèujuæi i deo Albanaca.

Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine, misija bezbednosnog prisustva Kfor obavezna je da obezbedi mir i sigurnost za sve stanovnike Kosova. Èinjenice pokazuju, na žalost, da Kfor nije izvršio svoju obavezu. Pored toga, države koje preko svojih vojnih kontingenata u Kforu vrše faktièku kontrolu pojedinih sektora na Kosmetu su po tom osnovu dužne da obezbede osnovnu zaštitu etnièkim i verskim zajednicama, koje predvidja Konvencija o spreèavanju i kažnjavanju zloèina genocida i drugim opšteprihvaæenim medjunarodnim ugovorima. One, izuzev malo èasnih uèesnica, to nisu uèinile. Umesto mira i bezbednosti, rezultat njihovog prisustva je 3.000, znaèi pod njihovom zaštitom, 3.000 ubijenih Srba pretežno i drugih nealbanskih, a i nekih albanskih gradjana; 2.500 otetih, od kojih se o 1.300 ništa ne zna i o kojima njihove porodice strepe da su i oni ubijeni, najveæim delom Srba; zgarišta više desetina hiljada, više desetina hiljada kuæa, pre svega srpskih kuæa i nasilno oduzeta privatna i društvena imovina; kriminal i proterivanje više od 360.000 Srba i nealbanskog stanovništva pod zaštitom Ujedinjenih nacija, 360.000, ukljuèujuæi, na primer, i 10.000 Hrvata iz Janjeva i Vitine gde su oni pretežno živeli. A onda srušene crkve i srpske svetinje.

Mi smo gledali bezbroj puta na CNN-u, ja to ne kritikujem, ali smo bezbroj puta gledali kako ruše talibani statuu Bude u Avganistanu, što je nesumnjiv vandalizam. A pod zaštitom Ujedinjenih nacija, u prisustvu njihovih trupa, srušeno je 107 crkava na Kosovu i Metohiju, ni jednu nisam video, a da ne govorim da se upotrebi kako se onaj tamo dogadjaj upotrebljavao. Ali na to æu doæi kasnije.

Teroristièki najteži kriminalni akti izvršeni od strane albanskih terorista dogadjali su se uz blagonaklonost Kfora i UNMIK-a, pa do danas gotovo da nema otkrivenih uèinioca najtežih kriviènih dela nad Srbima i nealbanskim etnièkim grupama. U pojedinima sluèajevima, kao na primer u Ugljarima, Kfor je mesecima skrivao masakrirana tela Srba, sauèestvujuæi tako u zloèinima. Ili je, kao na primer, rušenjem repetitora na Mokroj Gori direktno vršio kriminalne akte. Svi zloèini od 10. juna su izvršeni u prisustvu snaga Ujedinjenih nacija. Kakva je tu odgovornost i da li se na njih primenjuje da su znali ili su morali znati koga æe neko da ubedi da neko ne zna ono što se dešava 100 metara od njegove baze? Ali i na to æu doæi kasnije.

Gotovo ni jedna odredba Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti nije sprovedena. Broj ubijenih Srba je svakim danom poveæava, zloèin i dalje traje. Prekjuèe su bacane bombe u jednom selu u Kosovskoj Kamenici, imam zabeležno gde, pa æu vam reæi kad dotle dodjem. To potvrdjuje da zloèin još nije prekinut, a danas je 2002-ga, februar. Oni su tamo od 10. juna 1999. godine. Paljevine, pljaèka, teror, odnošenje imovine u Albaniju se nastavljaju i umesto da zaštiti granice Kfor je dozvolio da na Kosmet dodje nekoliko stotina hiljada državljana Albanije i Albanaca iz Makedonije.

Posle svega, sasvim je jasno da je cilj, ja moram da govorim sporije zbog prevodilaca, a opet imam kratko vreme, pokušaæu da napravim neku ravnotežu izmedju toga, posle svega sasvim je jasno da je cilj agresije NATO na SR Jugoslaviju - ostvarivanje strateških ciljeva pojedinih država koju nemaju veze sa zaštitom ljudskih prava, veæ se ostvaruju na raèun upravo najtežeg kršenja ljudskih prava. Ove države su formirale, finansirale, koordinirale i podržavale, i danas podržavaju albanske teroristièke grupe, a poèeli su i pre 1998. godine, kako bi stvorile razlog za agresiju. I umesto da popune verifikacionu misiju OEBS-a na Kosmetu, ustanovljenu na osnovu Sporazuma i OEBS-a od 16. oktobra, do punog broja do dve hiljade, to je bila najveæa verifikaciona misija, da izvršavaju svoje obaveze, da uticajem na predstavnike kosovskih albanskih partija u Rambujeu i Kleberu omoguæe postizanje razumnog dogovora o autonomiji, a juèe sam vam govorio u èemu je jedina razlika bila. U tome što smo mi instistirali da bude napravljeno i na principu ravnopravnosti gradjana i na principu ravnopravnosti nacionalnih zajednica, što je, èini mi se, i poznato u èitavom svetu najbolje rešenje za takvu nacionalnu strukturu.

Za vreme agresije one su tokom sukoba Vojske Jugoslavije sa teroristièkim grupama vojno intervenisale u tim sukobima na strani teroristièkih grupa, bombardujuæi jedinice Vojske Jugoslavije dok su bile u sukobu sa takvim grupama. One su ove teroristièke grupe promovisale u nekakve nove snage reda na Kosmetu. I konaèno, ne preduzimaju ništa da spreèe i te iste grupe u vršenju novih zloèina.

Ništa od ovoga nije moglo da se dogadja sa 50 hiljada UN trupa, dogadjaju se najteži zloèini. Dakle, zloèin nad Srbima nije prekinut, a poslednji dogadjaj za koji znam je prekjuèe 13. februara kad su baèene bombe na Srbe u selu Koloteè u Kosovskoj Kamenici. Veæ 12. juna, znaèi podatak sledeæi dan od preuzimanja odgovornosti za bezbednost kako piše u Rezoluciji svih gradjana Kosova i Metohije poèela je otvaranje vatre iz automatskog oružja na radnike površinskog kopa "Belaæevac". 12. juna albanski teroristi su napali na Dojnice i Novo selo u opštini Prizren. 13. juna su napali na srpske kuæe u starom Kaèaniku, 13. juna otvorili vatru na pripadnike policije koji su se nalazili u selu LJubiš, opština Orahovac i selu Studenèane, opština Suva Reka. 13. juna u selima Gotovuša i Drajkovac, u opštini Šrpce su otvorili vatru iz automatskog oružja i minobacaèa na meštane ovog sela. 14. juna u selu Zaskok u opštini Uroševac su pucali na kolonu izbeglica. Ja æu samo kratko o tome da govorim da bih uštedeo svoje vreme koje ste mi skratili, ali se nadam da æu izneti sve one momente koji su dovoljni da se ilustruje šta se dogadja pod zaštitom UN na Kosovu i Metohiji. 15. juna u Uroševcu, nasilno upali u fabrike i druge javne institucije, 17. u Prištini izvršili oružani napad na izbeglièki kamp, 20. sa teritorije Albanije napali pogranièna sela Kruševo i Orèuš, opština Dragaš. Inaèe, Dragaš i taj deo, tu žive Muslimani i Goranci. Ali albanski teroristi ne trpe nikoga ko nije Albanac. 28.06. u selu Miloševe, opština Priština, opet oružani napad na srpske kuæe, ukljuèujuæi i bacanje bombi iz vatrenog oružja. U junu i julu 1999. na podruèju opština Gnjilane, Vitina i Kosovska Kamenica, veæ sad formirane velike formacije OVK sa po oko 1 000 terorista koji su došli iz Albanije, svakodnevno su iz automatskog oružja i minobacaèa i ruènih bacaèa otvarali vatru svakodnevno u toku juna i jula na srpska sela Raniluk, Pasjane, Odovce, Rajanovce i Bosce kako bi ubrzali iseljavanje nealbanskog stanovništva, i sve to permanentno iz dana u dan u prisustvu trupa UN. 13. jula u selu Mogila su bombama, minobacaèima i monotovljenih koktela napali srpske kuæe, ne mogu da èitam podatke, jer mi oduzima vreme, ali æu reæi prilikom napada na kuæu Bociæa, npr. 6 èlanova njegovog domaæinstva su vezali i zakljuèali kuæu, a zatim kuæu zapalili Molotovljevim koktelom.

Nemaèka tajna služba je pokupila na brzinu kriminalce iz èitave Evrope, gurnula ih na Kosovo, to neæe ni on poreæi, ne bojte se, jer suviše ljudi to dobro zna, i poslala ih na Kosovo da poènu da ubijaju. Tada su eksplodirale teroristièke aktivnosti. Vi æete videti kako je to izgledalo, ali pre nego što predjem na to kako je to izgledalo proèitaæu vam samo nekoliko citata Nemca, dakle ne Srbina nego Nemca, Jergena Elzecera, pisca knjige "Ratni zloèin, smrtonosne laži nemaèke vlade i njene žrtve u kosovskom konfliktu". Samo kraæe izvode. Elzecer kaže: "Obrazac svih ratova koji su se desili u bivšoj SFRJ bio je istovetan". To sam i ja juèe rekao. "Glavni ratni piromat, potpaljivaè ratova u Jugoslaviji bila je Nemaèka, a Amerikanci su požar gasili benzinom". Upravo su Nemci forsirali priznavanje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 91. godine što nije nikakva tajna, Miteran se gorko žalio da su ga Nemci i pod nemaèkim pritiskom pristao da Evropska unija prizna Sloveniju i Hrvatsku prevremeno. I to protivno volji njenog NATO partnera. Nemci su naoružavali Hrvatsku sve do 994. godine za osvajanje u Bosni i Hercegovini i u Krajini, èak i ratnim avionima tipa MIG koji su saèinjavali vojnu ostavšinu bivšeg DDR-a. Nemci su bili ti koji su tadašnjeg glavnog uma OVK-a, UÈK, ....... pomogli još poèetkom 90.-tih, kada su mu slali svoje instruktore iz redova BND-a, to je Nemaèka tajna služba, BND, odnosno kada su odobrili sakupljanje novca na teritoriji Nemaèke u više milionskom iznosu, i to su radili dok je SAD sve do marta, aprila 998. godine OVK tretirao kao teroristièku organizaciju. U trenutku kada su se promenile snage uz nemaèku finansijsku pomoæ, postala je realan faktor moæi koji je mogao da menja geografsku kartu regiona, SAD iz korena menjaju svoju politiku preuzimajuæi vodjstvo, nakon što se Hrvatska uz nemaèku pomoæ uspešno pripremala i naoružavala za napad na Krajinu, Pentagon je zazvonio na alarm preuzimajuæi odjednom èitavu operaciju na sebe. Tako je bilo i sa OVK. Inaèe juèerašnji "Vašington Tajms" piše, ima izjava Dejvida Kina, predsednika Asocijacije amerièkih konzervativaca, koji tvrdi da je Klinton bio umešan u operaciju Oloja kada su isterani Srbi iz Hrvatske i da je to uradila amerièka administracija. A o tome piše ovaj opserver, doduše, a o tome postoje i mnogi drugi dokazi, a o tome je èak i Holbruk bio neoprezan da napiše u svojoj knjizi.

Da nastavim sa citatom Elzecera. "Tako je bilo i sa OVK. Nakon što je ona uz podršku Irana i Nemaèke u leto 98. došla u situaciju da osvoji treæinu Kosova, Amerikanci ubacuju svoje ljude medju albanske teroriste. U èitavom nizu krvavih dogadjaja medju samim albanskim teroristima SAD uspevaju da na prelazu 98. u 99. godinu preusmere uticaj u vrhovima OVK." Ne stižu prevodioci, imam uticaj. "Tako je uz njihovu pomoæ veæ februara 99. godine pobedila Taèijeva trakcija. A što se Amerike tièe veæ dovoljno rano", kaže Elzecer, citiram: "Veæ dovoljno rano postojao je jedan albanski lobi o amerièkoj spoljnoj politici okupljen oko senatora Dola koji je još tada kolaborirao sa OVK dok je istovremeno amerièka vlada govorila o jednoj teroristièkoj organizaciji. Tako je bilo svojevremeno i u Nemaèkoj, u vreme dok je savezni kancelar bio Vili Brant, BND, nemaèka tajna služba je davala podršku njenom jugoslovenskom partneru u progonu ustaških terorista dok je istovremeno", kako on kaže, "bavarsko krilo BND-a pod patronacom Franca Jožefa Štrausa i sve te ustaše protežirao konspirirajuæi, još u to vreme, protiv SFRJ". Elzecer kaže.......

Ako je vreme da se zaustavimo možemo to uraditi, pretpostavljam da nastavljamo za sat i pola.

Vaša visosti, pre nego što optuženi nastavi svoje izlaganje, želimo da pokrenemo jedno pitanje u njegovo ime. A to se tièe dužine vremena koje mu je dozvoljeno u otvaranju. On se oèito oseæa ošteæenim i napravio je brojne primedbe u svom obraæanju. Molili bi smo sud, mada mu je odredjen krajnji rok, u ponedeljak ujutru, da možda razmisli o tome kako napreduje optuženi sa svojim izlaganjem i da možda nastavi i u ponedeljak pre nego što donesete konaènu odluku o dozvoljenom vremenu. To je za njega važno pitanje u predstavljanju sopstvene odbrane. On nema štab koji mu pomaže što bi svakako imalo uticaja na dužinu njegovog obraæanja.

Dalje u ovom intervjuu Elzecera, rekao sam i to, pisac knjige "Ratni zloèini i smrtonosne laži nemaèke vlade i njene žrtve u kosovskom konfliktu", on kaže sam Kinkel je u februaru 98. izjavio da je Savezna vlada Nemaèka, pa ga citiram: "Albaniju podržala sa finasijskom pomoæi od okruglo jedne milijarde maraka, niti jedna zemlja nije po glavi stanovnika dobila toliku pomoæ za razvoj. Izvor je FAZ od9.2. 98. godine". Inaèe poznato je, to ne citiram sada njega, poznato je da je .... poslanik .... u Saveznom parlamentu Nemaèke rekao krajem marta: "Još nikada pojedinci nisu tako puno i temeljno lagali kao što to bio sluèaj u vreme Kosovskog rata". Zbog toga su ljudi ginuli, a èak i po pisanju Špigla mi bismo histeriju u Saveznoj Republici Nemaèkoj forsirao je BND, odnosno nemaèka tajna služba. Krajem marta nemaèki ministar spoljnih poslova izjavio je da je albansko pitanje otvoreno". To je njegov citat. Ova formulacija je repriza iz horor kabinet svetske istorije. Nemaèko pitanje je otvoreno, ponavljali su decenijama svi oni koji su pozivani na bitke zbog toga što im na srcu nisu ležale reforme u bivšem DDR-u. Nemaèko pitanje je tako dugo otvoreno jer se Branderbuška kapija zatvorena, bila je parola koja je zahtevala brisanje DDR-a i koja je dovela do tzv. ujedinjenja Nemaca. Da li sada, prema tome, preti brisanje Makedonije i ujedinjenje Albanaca, dakle jedne Velike Albanije nakon što je upravo Fišer albanski revanšizam naèinio salonski. Samo notorno optimisti mogu da se umire jednom dodatnom reèenicom Ministar spoljnih poslova, koja glasi: "Nasilno prolom granica medjunarodna granica neæe dozvoliti". Medjutim, ako preciziramo i analiziramo ovu reèenicu videæemo da Fišer ne odbija reviziju granica, veæ samo upotrebu sile. Šta ako se revizija granica ne realizuje kroz manifestaciju sile veæ upravo kroz pretnju silom, kao što je bio sluèaj 1938. sa Èehoslovaèkom nakon Minhetskog sporazuma. Sa Fišer Albancima preporuèuje Kolove metode. Opet njegov citat: "Medjunarodna zajednica nalazi se na Kosovu i Balkanu kako bi pokazalo da se albansko pitanje prema uzoru nemaèkog pitanja u godini 990. ne može rešavati bez sporazuma i dozvole suseda". U svakom sluèaju, ono što Fišer preporuèuje Albancima, nemaèkim uzorom iz 90. nije ništa drugo do brisanje jedne suverene države. U Skoplju bi ovo odgovornim politièarima trebalo da zaledi krv u žilama. Otprilike nedelju dana pre toga makedonski premijer Georgijevski održao je govor naciji i tom prilikom otvoreno rekao da Makedonci ne mogu da zatvaraju oèi pred èinjenicom da upravo zapadna demokratija stvara nove Talibane u Evorpi, i da niko u Makedoniji ne može da bude ubedjen kako amerièka i nemaèka vlada ne poznaju šefove bandi.

Medjutim, nije samo Makedonija u opasnosti. Veæ 30. marta Fišer otvoreno kaže da se mora razmišljati o jednom opštem rešenju balkanskog problema jer još nije definitivno rešeno pitanje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Preševske doline, to je ustvari jug Srbije, u južnoj Srbiji i Makedoniji. Ovo pominjem zato što je povezano sa istorijskim èinjenicama na koje æu vam ukazati. U stvaranju Velike Albanije, vidim da je Makedonija na redu, a kao sledeæi dolaze Crna Gora i Sanxak, a docnije èak i Grèka. Svi oni nalaze se na planskoj listi albanskih teroristi, iako je veæ jednu stvar funkcionisala uz NATO pomoæ, zašto onda ne bi funkcionisala još èešæe. To što govori Elzecer samo potvrdjuje da je Nemaèka posle ujedinjenja pogotovo na pitanjima Jugoslavije ubrzano nastavila upravo tamo gde je zaustavljena porazom u Drugom svetskom ratu. A tada je, u Drugom svetskom ratu stvorena Velika Albanija kao nacististièko fašistièka tvorevina što, nadam se, niko ne može da ospori. Treba potsetiti upravo one koji su se nekada borili protiv nacizma i fašizma na istorijske èinjenice. Od 1939. godine trajala je veoma dugo organizovana aktivnost fašistièke Italije uperene prema Grèkoj i Jugoslaviji. Italija je, kao što je poznato izvršila okupaciju i aneksiju Albanije 7. aprila 39. godine. Ministar spoljnih poslova Italije Æano je veæ julu 39. da instrukcije albanskim emigrantima za akciju u Epiru i na Kosovu i Metohiji. On je èesto ponavljao da je kosovsko-albanski,citiram ga: "Nož uperen u kièmu Jugoslavije". Iste godine u Rimu je otvoren biro za organizovanje albanskog iredentistièkog pokreta. U Albaniji je stvorena albanska fašistièka stranka, a prilikom posete Tiraniji ministar obeæava brzo ostvarenje projekta Velike Albanije. Veæ poèetkom 40. godine sekretar Albanske fašistièke stranke je izjavio u Skadru da æe Italija uskoro anektirati krajeve Jugoslavije i Grèke naseljene Albancima. U Tiraniji iste godine je formiran novi Kosovski komitet.

Sa poèetkom Drugog svetskog rata i nešto kasnije, napadom fašistièkih sila na Jugoslaviju predvodjenih Nemaèkom i Italijom, zapoèelo je krvavo ostvarenje projekta Velike Albanije. Veæi deo Kosova, osim Podujevskog, Vuèitrnskog i Kosovsko-mitrovaèkog sreza, i cela Metohija pripojeni su fašistièkoj Velikoj Albaniji. Oblasti Zapadne Makedonije sa Tetovom, Gostivarom, Debrom, Kièevom, Strugom i Svetim Naumom, takodje su pripali Velikoj Albaniji. Beèkim sporazumom iz aprila 41. utvrdjena je granišna linija izmedju Velike Bugarske i Velike Albanije. Predsednik marionetske vlade Albanije održao je 30. maja 41. godine u kraljevskoj italijanskoj akademiji predavanje o prirodnim i istorijskim korenima Velike Albanije. On je u junu 42. posetio Kosovo i Metohiju i na sastanku sa albanskim prvacima javno govorio da treba nastojati da se srpski živalj na Kosovu što pre smeni. Sve starosedeoce Srbe oglasiti kolonistima i kao takve preko albanskih i italijanskih vlasti poslati ih u koncentracione logore u Albaniju. Naseljenike Srbe treba ubijati. To je istorijska gradja koju citiram. Pokazalo se još jednom da u velikom albanskom nacionalnom programu nema mesta ni za jedan drugi narod osim albanskog. To ste, uostalom, mogli videti iz realnosti koju sam opisao koja se sada dogadja na Kosovu i Metohiji. Za èetiri godine okupacije vlasti uèinjeno je veoma mnogo na ostvarenju velikog albanskog projekta na Kosovu i Metohiji. Lokalni Albanci uz pomoæ svojih sunarodnika iz Albanije pod zaštitom okupacionih sila, poèinili su masovne zloèine nad Srbima. U evropskoj javnosti nisu poznate razmere ovih zloèina, ali prema podacima amerièkih specijalnih službi, "Ofis of Stratexik Servis" Albanci su od aprila 41. do avgusta 1942. godine ubili oko 10 hiljada Srba. Sa okupacijom ovih oblasti od strane Italije zapoèeto je, ne samo etnièko èišæenje veæ i sistematsko sprovodjenje veliko albanskog politièkog i kulturnog programa u svim sferama života. Neznatan broj srpske dece koja su pohadjala škole pod italijanskom okupacijom bio je prinudjen da uèi i na albanskom jeziku. Tako je bilo i sa decom u Zapadnoj Makedoniji. Došlo je do masovnog proterivanja Srba sa Kosova i Metohije i do naseljavanja više desetina hiljada Albanaca iz Albanije. Neki istorièari smatraju da taj broj iznosi oko 100 hiljada. Do aprila 42. na južnim granicama okupirane Srbnije pod nemèkom vlašæu nalazilo se oko 60 hiljada izbeglica iz Metohije i delova Kosova koji su ušli u sastav Velike Albanije. Nemci su, posle kapitulacije fašistièke Italije, radili na osnivanju tzv. druge prizrenske lige, krajem 43. godine u Prizrenu. Liga je organizovana pod pokroviteljstvom Abvera, nemaèke vojne službe. Vidimo da je BND ovih godina preuzeo istu ulogu. Teror nad Srbima, sa mnoštvom pojedinaènih i masovnih zloèina, trajao je sve do marta 44. kada poèinje da jenjava. O razmerama etnièkog èišæenja Srba iz ovih oblasti, pored mnoštva drugih svedoèanstava govori Herman Nojbaher, specijalni politièki opunomoæenih Treæeg rajha na jugoistoku Evrope od jeseni 43. godine. Ima njegov citat koji kaže: "Albanci su požurili da proteraju što je moguæe više Srba iz zemlje. Pri tome su lokalni silnici èesto proterivani za dozvolu iseljenja uzimali dar u zlatu. Kada se general Nediæ", to je predsednik Kvinsliške srpske vlade u onoj maloj okupiranoj Srbiji pod Nemcima, "sa gorkim tužbama obratio na mene, preporuèio sam hitno arbanaškoj vladi da se progonima uèini kraj. Kada sam video da je moja intervencija ostala bez uspeha zatražio sam davanje ostavke na moju misiju u Albaniji". To kaže Nojbaher opunomoæenik Treæeg rajha. Posle kapitulacije fašistièke Italije pod nemaèkom okupacijom upravom formirana je po zlu poznata Skenderbegeses divizija, sastavljena od Albanaca koja je do konaènog oslobodjenja ovih oblasti od nacistièkih i fašistièkih trupa i njihovih krislinga istrajavala na projektu Velike Albanije. Sada ove trupe koje se nalaze, a i ta nula esez divizija koju su nazvali kosovski zaštitni korpus formirana od teroristièke organizacije UÈK radi potpuno isto. Sve to je bitno izmenilo etnièku strukturu ovog dela Srbije odnosno Jugoslavije i u suštinu, ima jedna od najvažnijih pretpostavki za uspešno postavljanje velikog albanskog programa.

Da se vratimo, dakle, kraju 97. i uspešnom samitu zemalja jugoistoka Evrope, koji je najavio mir, saradnju i stabilizaciju, a posebno uspešan susret i kontakt izmedju albanskog premijera i mene i njegova izjava da je Kosovo unutrašnje pitanje Jugoslavije, dakle taj alarm je pokrenuo aktivnost i od onda je krenula, rekao bih, eksplozija terorizma na Kosovu i Metohiji. Tokom èitave prethodne decenije napadi su bili vrlo retki, možda jednom u mesec dana, a od poèetka 98. pa do pred agresiju NATO, samo je na gradjane izvršeno 1 068 napada. Reklo bi se, otprilike, sto puta više, sto puta više nego u svakoj prethodnoj godini, i jasno se vidi preseèena prekretnica koja je nastupila. Predmet napada bili su svi, ukljuèujuæi i Kosovske Albance, pogotovo one koji su bili zaposleni u državnim službama, šumari, poštari, policajci, službenici, u raznim javnim službama. U tom periodu pripadnici teroristièke organizacije OVK ubili su na brutalan naèin 387 gradjana. Od toga 75 gradjana, 75, ne 75% nego 75 gradjana pripadnika srpske i crnogorske nacionalnosti. A 196 pripadnika albanske nacionalnosti, dakle, dva i po puta više Albanaca su albanski teroristi pobili, nego što su pobili Srba, da bi ih disciplinovali, naterali na pokornost, da bi ih naterali da slede njihovu politiku i da se ponašaju onako kako oni to budu tražili. Ubijeno je i 15 pripadnika drugih manjina, uglavnom Roma, a u 101 sluèaju nije se mogao utvrditi ni identitet ubijenih lica. U istom tom periodu, na Kosovu je oteto i nestalo oko 200 gradjana, od toga polovima Srba i Crnogoraca, a druga polovina Albanaca, odnosno 77 Albanaca i 12 ostalih nacionalnosti. Pored tih pojedinaènih ubistava bilo je i raznih diverzija, podmetanja bombi, kao što je to bilo u Podujevu i Kosovskoj Mitrovici, gde su podmetali eksplozivne naprave na pijace, pijaèni dan, ubijeno 6, a povredjeno 60 ljudi, uglavnom opet Albanaca, itd. Paralelno izvršen je ogroman broj teroristièkih napada na objekte i pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova. 1 642 napada. Kada se i oni uzmu u obzir onda prosek prethodne godine više nije sto prema jedan, nego i manje od toga, prethodnih godina. Medju ovim napadim najviše je bilo pokušaja ubistava pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, i to 1 163 pokušaja ubistva, a ubijeno je 241 pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, a takodje, uz njih 28 gradjana je ranjeno 23. Teško su ranjeni još 478 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i povredjeno još 363. Tada je uhapšeno u tom periodu 246 terorista, povredjeno je 8, a ubijeno 238 terorista u obraèunima sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Preskoèiæu mesta izvršenja da bih racionalno koristio vreme.

Paralelno su poèeli, ali sa jednim, rekao bih, zakašnjenjem i teroristièki napadi na pripadnike Vojske Jugoslavije. Od 309 registrovanih napada na Vojsku Jugoslavije veliki broj je imao za posledicu smrt vojnika ili njihovo teško ranjavanje. Spiskove ubijenih gradjana, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, otetih i nestalih gradjana i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ubijenih i nestalih pripadnika Vojske Jugoslavije dostaviæu vam i prezentirati javnosti. Samo od 1. januara 98. godine do 24. marta 99. kada je poèela NATO invazija, evidentirano je 40 ubijenih i nestalih pripadnika Vojske Jugoslavije. Opis dogadjaja u kojima su navedena lica stradala odnosno nestala, nedvosmisleno ukazuje na teroristièke aktivnosti kao pripremne aktivnosti agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju koja je kasnije usledila. Ovde ima niz poternica za osudjenim ubicama, ali njih nemam vremena da gledam. Na prvom mestu je Haši Taèi, osudjen na robiju zbog velikog broja ubistava i Srba i Albanaca, onda mnogi drugi na poternicama koji su izvršili višestruka i svirep ubistva, ukljuèujuæi i Osmani Bujara koji je uèestvovao u formiranju teroristièke jedinice tzv. Èeta Muxahedina na Kosmetu Abu Bekir Šadi, u kojoj su angažovani strani plaæenici. Kao pripadnik ove teroristièke jedinice, u više navrata je uèestvovao u napadima na pograniène jedinice Vojske Jugoslavije i policijske patrole na podruèju Metohije. Verovatno i ta muxahedinska jedinica Abu Bekir Sadik, i ona se na nekakav naèin legitimizuje u ovo vreme u koje je ceo svet i celom svetu se objašnjava da nema preèeg posla od borbe protiv terorizma. Sve se to dešavalo i dok je Rugova tvrdio da OVK, ta znaèi teroristièka OVK predstavlja uobrazilju srpske propagande. Broj žrtava terorizma u prvoj polovini 98. godine naglo se poveæavao. I samo za prvih pet meseci, februar - juni, teroristi su izveli 409 akcija preko 80 meseèno ili u proseku tri dnevno. To u proteklih deset godina nisu izveli. Pri tome su 260 igrom sluèaja mete bili gradjani ili civilini objekti, i u tom samo periodu je ubijeno 35 ljudi i 29 teško i 21 lakše ranjeno. A organi policije bili su meta 148 teroristièkih napada. Nijedna vlada na svetu, gospodo, nijedna vlada na svetu i ja ne verujem da u javnosti postoji iko koji to može osporiti ne bi ostala pasivna prema takvoj aktivnosti naoružanih bandi koje su za nešto više od dve godine oružane pobune ubile 152 osobe. Razume se da je policija, ne samo umela da uzvraæa na sve uèestalije napade terorista, veæ je preduzimala i aktivna dejstva sa ciljem razbijanja teroristièkih grupa i uspostavljanjem kontrole na teritoriji. A pogotovo kontrole na putevima regionalno i nacionalnog znaèaja koje su oni na odredjenim mestima pokušavali da zatvore i parališu život gradjana, javnih službi i, uopšte, svih koji koriste komunikaciju.

U februaru 98. amerièki ambasador u Makedoniji je OVK nazvao teroristièkom organizacijom i sve bi bilo u redu da nešto kasnije nije usledila korekcija od strane Stejt Departmenta, a Rièard Holbruk dolazi u Beograd sa zadatkom da spase OVK od potpunog razbijanja i nametne rešenje koje bi odgovaralo interesima SAD i albanskim separatistima. I umesto da osudi teroristièku organizaciju, što smo mi oèekivali, i onda nismo razumeli njegov ovakav prilaz, on u razgovorima kandiduje OVK kao autonoman politièki faktor bez koga se ne mogu voditi bilo kakvi politièki razgovori o sudbini Kosmeta. Na toj liniji Holbruk se u društvu drugog amerièkog predstavnika Gelbarda navodno, sluèajno sreæe sa grupom terorista OVK na Kosovu i sa njima pred TV kamerama vodi razgoror. To je bila ta operacija preuzimanja ove zloèinaèke organizacije od Nemaca ka Amerikancima.

U isto vreme Amerikanci su sistematski onemoguæavali da se u Savetu bezbednosti donese makar i formalno saopštenje kojim bi se osudio terorizam OVK na Kosovu i Metohiji, pa ipak pri tom vi æete u 3 Rezolucije Saveta bezbednosti naæi pominjanje terorizma na Kosovu i Metohiji. U toku avgusta i septembra 1998. godine vojno-policijske snage su praktièno neutralisale teroriste OVK i njihova uporišta. I kada je u jesen 1998. terorizam neutralisan, kada su traktorima vraæali oružje, predavali ga u policijske stanice, kada je bila uspostavljena lokalna policija posebna u stotinama albanskih sela pod našim pokroviteljstvom, a tako smo to postavili da sami Albanci, seljaci svakog sela, sami izaberu lokalne policajce koje æe od države dobiti uniformu, pištolj i sve što policajcu pripada da brine o redu i miru u svom selu. Oni su birali sami svoje policajce. U stotinama sela je uspostavljena lokalna policija. Terorizam je bio praktièno potpuno poražen. Vraæeno oružje, uspostavljena lokalna policija, stvari su poèele da se kreæu sasvim normalno. Onda je došla ponovo Holbruk i delegacija, dugi pregovori, 12 dana ja mislim da su trajali, jer je tražio posmatraèe, vojno prisustvo itd. Ja sam mu rekao tada: vas uopšte ne interesuju Albanci, vi imate drugih ciljeva. On me pitao kojih. Rekao sam mu: da potvrdite vodeæu ulogu Amerike u Evropi i da potvrdite vodeæu ulogu Amerike u NATO. On je rekao: da, to je naš interes. Sad ja pitam javnost, šta znaèi naš interes. Pa interes, interes ubice na ulici koji preseèe vrat žrtvi da bi mu uzo novèanik, to èini iz interesa, ali gde su tu neki drugi principi na kojima poèivaju odnosi medju ljudima. Ako æemo svaki potez i svaki zloèin objasnite, pa eto to je naš interes. Pa interes je Amerike sa daljine od 10 hiljada kilometara nacionalni, veæi u našoj zemlji od našeg nacionalnog interesa u pogledu naše sopstvene zemlje. I ko to molim vas, može da odobri osim u strahu koji je sad izgleda prilièno rasprostranjen i svako klima glavom da je sve u redu što se sa te strane kaže.

Kada je preduzeto podkroviteljstvo nad teroristima i formirana verifikaciona misija, u koju smo mi s obzirom da se radilo o OEBS-u imali poverenja, a koja je oèigledno imala zadatak da proizvede opravdanje, da udje direktno u rat protiv Jugoslavije, jer njihovi štiæenici teroristi pokazali su se nemoænim da obave taj posao. Oni su bili potpuno poražen, pa èak široko osudjeni od strane albanskih masa, albanske mase ih nisu prihvatale. Formiranjem te misije i oèigledno ohrabreni tim razvojem, albanski teroristi su krajem 98-me još masovije i još brutalnije nastavili da èine zloèine. Kao rezultat takve aktivnosti, broj teroristièkih akcija je u selu u 98-oj godini iznosio 1 854. Neæu da èitam koliko je ljudi ubijeno, ubijeno je mnogo ljudi tada, 284 ranjeno, 556 podmetali su eksploziv na pijace, u kafiæima, npr. u tom kafiæu "Panda" u Peæi, bomba je eksplodirala, 6 mladiæa je poginulo, tu se deèaci skupljaju slušaju muziku kao svuda na svetu u kafiæu.

Upravo smo razmatrali poziciju, Amikus Kurije o tome da dobijete više vremena i da bi vam pomogli danas i u toku vaše pripreme, produžiæemo vreme koje vam je na raspolaganju, biæe do ruèka u ponedeljak.

SLOBODAN MILOŠEVIÆ:

Hoæu, u Bosni oprobanom scenariju, poznat je sluèaj Merkale, aranžiran je i taj navodni masakr u selu Raèak koji je u ovakvim stvarima iskusnih iz Latinsko Amerike iskusnih šef misije OEPS-a Vilijem Voker nazvao do tada nevidjenim nedelom srpskih snaga bezbednosti. To je bio vrhunac pripreme koje je misija OEPS-a i posebno njen šef sprovelo za agresiju NATO. Kao što je poznato, mi smo prihvatili iz više zemalja korensièke eksperte da to ustanove. Došla je ekipa beloruskih eksperata koji su u svetu poznati, bila je ekipa naših eksperata koji su takodje u svetu poznati, univezitetski profesori. Oni su svi podneli izveštaje koji su pokazivali da je jasno, da je reè bila o teroristièkoj jedinici, jer je ustanovljeno da je svaki od tih ubijenih pucao iz vatrenog oružja. Pucao na policiju. Voker je insistirao na finskim ekspertima, mi smo prihvatili i finske eksperte i èuli smo uostalom juèe i finske eksperte. Na žalost, bi znate da ta cela uidurma je poslužila da se napravi velika optužba protiv srpskih snaga koja je bila neosnovana, jer se tu radilo o sukobu policijske jedinice, ne nikakve para-vojne formacije kao što sam èuo da je ovde reèeno, nego regularne policijske jedinice sa teroristièkom grupom. I to je sve, a èak je ja ne mogu taèno da citiram datum, ali æu i to pronaæi. Èak je albanski komandant tog podruèja tu nedavno u nekom govoru rekao kako su njegovi borci hrabro poginuli u Raèku. Jer smatra da je tu stvar koja je upotrebljena, na kraju krajeva što bi on više krio herioizam svojih boraca, kako ga on vidi i sa njegovog stanovišta.

Veliki je broj ljudi za vreme verifikacione misije ubijen i za jedno više od 500 teroristièkih napada OVK koju su njeni spoljni sponzori ponovo obnovili i svestrano naoružavali. U tom periodu dakle, etnièki je oèišæeno 35 sela od Srba i Crnogoraca. I samo u toku prvih 11 dana tokom 99-te pripadnici OVK su izvršili 80 teroristièkih napada na policiju i vojsku Jugoslavije i civilna lica u kojima je ubijeno 6 civila, 4 policajaca, a 10 policajaca je teže i lakše ranjeno. U stvari ovo pokazuje kakvo je Kosovo i Metohija upotrebljena kao sredstvo za izazivanje kriza i upravljanje krizom. Reè je o direktnom osloncu i upotrebi terorizma za ostvarivanje strateških ciljeva SAD i NATO na jugoistoku Evrope. Npr. Kosova i Metohije, Klintonova administracija je pokazala da prema terorizmu imaju dvostruke aršine, zavisno od svojih interesa. Za njih upotreba naziv terorista, ali i oni su ga promenioli. Prvo su bili teroristi posle nisu više bili teroristi. Teroristi i borci za slobodu zavisi od profila žrtve i njihovih interesa. Kad su žrtve Amerikanci ili njihovi štiæenici, ubice su teroristi koji zaslužuju najgore pa i masovne odmazde. I tako dok se SAD u Avganistanu i drugim delovima sveta vrlo radikalno obraèunavaju sa terorizmom na Kosovu i Metohiji i drugim regionima sveta koriste se terorizmom kao efikasnim sredstvom te strategije dominacije.

Kada su pak Srbi žrtve kao što je sluèaj na Kosovu, onda su najgorem sluèaju te ubice samo naoružani Albanci i ništa više od toga i dok amerièki teroristi prevoze teroriste Al-Kaide, iz Avganistana u Gvantanamo okovane u lancima istovremeno od marionetskog režima u Beogradu, oni zahtevaju da iz svojih zatvora bezuslovno oslobodi sve albanske teroriste uz objašnjenje da se radi o politièkim zatvorenicima. Da li neko i uopšte ne mora da bude pravnik, i uopšte ne mora da bude sudija, može ljude koji su sabljama sekli glave, ženama, deci, starcima, ubijali poštare, policajce, Albance, Srbe sve da nazove politièkim zatvorenicima. Bez obzira koliko oni svoje zloèine pravdali politièkim razlozima, a upravo primer Amerike je najbolje pokazuao svu pogubnost sponzorisanog terorizma koji predstavlja najveæu opasnost savremenog èoveèanstva. Amerika veæ dugo godina primenjuje tu politiku dvostružirnih? standarda koja, se eto kao što su pokazali napadi na NJujork i Vašington okrenula protiv nje same. Ukljuèivanje islamskih fundamentalista, muxahedina u obugu terorista UÈK u Albaniji, doprinelo je radikalizovanju njihovih teroristièkih akcija i primeni najsurovijih metoda u obraèunu sa pripadnicima organa policije i vojske, ali i sa civilnim stanovništvom ukljuèujuæi i Albance. O prisustvu i ukljuèivanju u obuku terorista OVK vrhovnih vodja islamskih fundamentalista, uljkuèujuæi Osamu Bin Ladena, pisano je izmedju ostalog i nemaèki Diprese u decembru 98-me i Sand i Tajms iste godine. A uopšte nije bilo sporno posle onih rušenja ambasada amerièkih poznatih, ja sam sa amerièkim timom komentarisao i oni su znali isto tako te èinjenice prisustvo Bin Ladena u Albaniji. U Albaniji je tada bio veliki haos.

U podršci albanskom separatizmu i terorizmu na Kosovu i Metohiji, posebno se angažovala albanska emigracija u zemljama Zapadne Evrope i SAD. U Americi je 86-te godine osnovano još albansko-amerièka civilna liga pod predsedništvom uticajnog kongresmena Xozefa Dijogardija, èiji je zadatak bio da aktivno lobira na kapital hilu za zahteve i ciljeve kosovskih albanaca. Aktivnim lobiranjem liga je otvorila put kosovsko-metohijskim separatistima za zvaniène kontakte u amerièkom senatu i kongresu. Glavni njeni promoteri su Robert Dol, i kongresmen Damato iz NJujorka gde je albanska zajednica najbrojnija. U svakom sluèaju, albansko-amerièka civilna liga je u mnogome doprinela sistematskom širenju antisrpskog raspoloženja i satanizaciji srpskog naroda u amerièkoj javnosti. Na tom poslu je bila posebno angažovana amerièka firma "Ruder Tini" koja je otkrila navodno, a videli smo i juèe, ali to više niko ni ne tvrdi naravno, koja je otkrila navodno, srpske koncentracione logore na Kosmetu kojih nikada i nigde nije bilo. I smislila drugi niz propagandnih laži. Albanska narko-mafija je za taj projekt prikupila ogroman novac i po svemu sudeæi kako oni to danas cene, dobro ga investirala, jer danas je Kosovo glavni centar u Evropi za drogu, belo roblje, oružje i sve to u prisustvu snaga koje takvu vrstu delatnosti sigurno nemaju nikakve šanse da kontrolišu ako ne mogu da kontrolišu èak i one zloèine kao što su spaljivanja 10-etina hiljada kuæa, ubijanja hiljada civila, isterivanja stotina hiljada ljudi, rušenja stotina crkava itd. A zna se kako mafija radi, i kako mafija potplati koga treba, i kad je reè o onima koji treba da je suzbijaju. I veoma dugo æe ta nesreæa eskalirati i bojim se kad se Evropa osvesti šta se tamo stvara i radi biti prekasno da se stvari isprave. Albanska narko-mafija prema analizi francusko "opservatoar zeo politik de la drog" posebno se specijalizovala u trgovini koja se naziva "draksforanè" i tako dobijeno oružje daje teroristima OVK, to je bio jedan od razradjenih puteva koje su teroristi OVK dolazili do oružja, tj. putem prljavih i kriminalnih aktivnosti širom sveta uz pomoæ obaveštajnih službi i zapadnih i nekih islamskih zemalja.

... Bin Laden i njegova alkaida, su imali uporište u Albaniji koje je služilo kao odskoèna daska za operacije u Bosni na Kosovu i Metohiji pa i u Zapadnoj Evropi. I dam Bin Laden je kao je svojevremeno izjavio šef albanske službe "Fatos klasi" lièno bio u Albaniji i pokazivanju Klasija, Bin Ladenova grupa je jedna od fundamentalistièkih organizacija koje su slale svoje jedinice za borbu na Kosovu i Metohiji. Bin Ladenu je direktna angažovanost u teroristièkim aktivnostima postala obelodanjena hapšenjem nekih njegovih èlanova koji su izjavili da su njihovi saradnici još na slobodi i šta su radili, kako regrutovali i naoružavali borce za Kosovo i Metohiju. Medju njima ima i onih koji su sada odvedeni u gvantanamo pa je ispalo da teroristi koje su uhapsile jugoslovenske vlasti su ustvari bili sreæni, a da oni koje nisu uhapsile jugoslovenske vlasti nego su posle otišle sa Bin Ladenom u Avganistan idu u lancima u Ingvantanamo a ovi sreænici koje su uhapsile jugoslovenske vlasti sada se puštaju iz zatvora kao politièki zatvorenici. Na zahtev onih istih što one njihove kolege koje su zaista sluèajno eto došle u situaciju da odu tamo a oni sasvim sluèajno da ostanu ovde jer su bili pohapšeni tako podelili. A razlike nema nikakve. Apsolutno nikakve. Medjutim, zbog intenzivne propagande albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, ali zbog intenzivnog medijskog rata koji je trajao 10 godina protiv Jugoslavije u svetskoj javnosti je stvorena lažna predstava o tome ko u ovoj južnoj pokrajini Srbije vrši nasilje i nad kim se vrši nasilje.

Tako su klasiènom zamenom teza i bez navodjenja konkretnih dokaza Srbi optuženi da vrše teror i nasilje nad navodno nedužnim Albancima da ugrožavaju njihova ljudska i gradjanska prava. Medjutim, mislim da je sasvim drukèija, brojni dokumenti i èinjenice koje svedoèe o korenima i kontinuitetu nasilja i terora Albanaca nad autohtonim Srpskim i Crnogorskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, još od vremena kada su Albanci, njihove militantne strukture verno kroz istoriju služili i Tuske i Austrougarske i Nemaèke i Italijanske i sve druge osvajaèe i okupatore nad tim vekovnim srpskim prostorima pa sve do današnjeg dana kada služe ovom sadašnjem okupatoru.

Prema tome da se vratimo na rad te verifikacione misije nikakvih deportovanja niti diskriminacija ona nije mogla da zabeleži. Zaboravlja se da o svakom incidentu koji se dogodio za vreme verifikacione misije je pravljen zapisnik, jer je postojala državna komisija Savezne vlade za saradnju sa misijom OEBS-a, i ta državna komisija Savezne vlade za saradnju sa misijom OEBS-a o svakom incidentu je pravila zapisnik, ne postoji nijedan koji govori o tome, a poznato mi je da postoje èak i odluke nemaèkih sudova koje su odbijale tužbe albanskih emigranata koji su tražili azil obrazložen politièkim progonima na Kosovu da nemaju dokaza da se na Kosovu vrše bilo kakvi progoni Albanaca i da zato te tužbe ne mogu da budu prihvaæene.

To je bila najveæa verifikaciona misija od kada postoji OEBS-a predvidjeno 2000 ljudi. Pored njih, tu je bio ogroman personal Medjunarodnog komesarijata za izbeglice. Plus Kosova posmatraèka diplomatska misija, plus celo osoblje Crvenog krsta i stotine novinara koji su bili akreditovani, te hiljade ljudi su išli Kosovom i uzduž i popreko, i ništa se ne bi moglo sakriti i da je bilo nekog takvog èina i povoda ne bi im bilo potrebno da izmisle Raèak, veæ bi upotrebili takvo neko nedelo da bude povod za dalje postupke. Ali toga nije bilo, pa je zatoo zloupotrebljen taj sukob, jedinice policije sa teroristièkom bandom u Raèku da se on proglasi za masakr Srpskih snaga bezbednosti nad civilima.

I to je naravno bio povod za tzv. pregovore u Rambujeu, a Rambuje je povod za rat protiv Jugoslavije, za zloèinaèku agresiju. Ja želim da javnosti ovde kažem sasvim jasno, nikakvih pregovora u Rambujeu nije bilo. Nikada se Srpska i Albanska delegacija u Rambujeu nisu ni sastale. Amerièki tim je svoj program realizovao, a oni su odvojeno nekakve izjave davalii, a ceo sporazum navodni sporazum iz Rambujea koji je što bi svaki normalan gradjanin širom planete mogao da zakljuèi trebalo da bude rezultat pregovora u Rambujeu, objavljen je u Albanskom listu "Koha ditore" dva dana pre nego što je Rambuje uopšte i poèeo. I to je takodje èinjenica koju ni najmanje nije teško proveriti, i ja sam lièno imao taj list u rukama i svi smo mislili da to Albanska propaganda separatistièka piše neke budalaštine koje je nemoguæe predpostaviti, a Rambuje je bio povodom za invaziju na Jugoslaviju, a dok se razgovaralo to su ljudi videli tamo, Klark je sa Hašimom Taèijem po kafanama se sretao i pravio dogovore, pre sve znalo medju njima naravno ne medju nama šta oni spramaju da urade.

I danas Amerikanci traže da se po svetu hapse svi koji imaju veze sa teroristima po tom osnovu trebalo bi odmah da uhapse Klarka i Olbrajtovu i ostale svoje funkcionere. Za njih uopšte nije sporno da su imali i to, duboke veze sa teroristima. Ustvari ono što nijedan njegov prethodnik nije uèinio, uèinio je demokrata Klinton. On je proglasio genocid za državnu politiku, rekao je da na njihovoj strani neæe biti žrtava, proglasio je uništenje nezavisne i suverene države, 676 puta slabije, 10 hiljada kilometara daleko od Amerike za cilj u ratu bez žrtava. Pri tom, da bi apsurd bio veæi Jugoslavija nije imala nikakvih sporova ni sa jednom od tih država ni teritorijalnih ni bilo kakvih drugih, niti je napala na bilo, niti je bila pretnja, bilo kojoj susednoj državi.

Amerika bi mogla da ostvaruje svoju vodeæu ulogu u širenju blagostanja novih tehnologija, slobodne trgovine, kulturnih vrednosti, a ne širenjem krvoproliæa i patnjama stotina miliona ljudi. Vodeæa svetska uloga se ostvarivala maèem u vreme Rimskog carstva. Ja sam zato i rekao javno da je Klinton promašio milenijum. 2000 godina unazad je to bio naèin za ostvarenje vodeæe uloge. Valjda ne u treæem milenijumu. Niko neæe moæi da sakrije ili opravda monstruozne zloèine koje je NATO poèinio na jugoslovenskom delu evropskog kontinenta, na pragu novog milenijuma. Uprkos desetogodišnjoj medijskoj satanizaciji Srbije i srpskog naroda u intenzivnoj proizvodnji fabrika laži u medijskom ratu u kome su zloupotrebljene globalne svetske mreže pa i sada pred ovo sudjenje bilo je niz storija kada su mi rekli šta sve ima, rekao sam pa moraju mnogo da rade da zatrpaju istinu. Ne može se istina zatrpati sa malo rada, moraju mnogo da rade, ali opet neæe zatrpati istinu.

Medjutim, obmanjivanjem sopstvene javnosti sistematskom proizvodnjom laži oni su ustvari toj sopstvenoj javnosti ukinuli demokratiju upravo u meri u kojoj su joj ukinuli pravo za istinito informisanje. Možete da imate najbolji demokratski mehanizam na svetu, ali ako ga nahranite lažima, on ne može da proizvede rezultate koji su humani, pošteni, napredni, civilizacijski opravdani. To su sredstva rata, to što su uradili mediji, što danas rade iz zloèina uništavanja država i naroda koje žele da stave pod svoju kontrolu.

Zato je zadatak ove farse koja treba da se odvija u vidu sudjenja upravo taj, da se legalizuje zloèin èije sam dimenzije delimièno samo izneo.

Èuli ste, ja sam juèe ukazao na mnoge elemente tih izlaganja koji vrve od neistina i samo dokazuju da je u pitanju obièna montaža obaveštajnih službi, zaboravio sam juèe da pomenem, na primer ovde sam èuo da je 89. bilo 100 mrtvih na nekim demonstracijama, pa posle toga 27 mrtvih, pa da je to tako bilo, pa ko bi to mogao da sakrije u Srbiji. Za to nikad niko nije èuo. I zašto se uopšte iznose takve laži koje jednostavno niko ne bi mogao da poveruje tamo. A cela Jugoslavija je znala, mi smo mala zemlja kada se desi najmanja saobraæajna nesreæa, a ne da mislite 100 mrtvih na demonstracijama, 27 mrtvih, to je nemoguæe, to niko ne bi mogao sakriti. A inaèe oni su poèeli svoje izlaganje na jedan krajnje zlonameran naèin primerima tragedija koje su se dogodile u zloèinima u Hrvatskoj i Bosni. Neznam da li su se dogodile, možda i jesu, i sigurno su velike tragedije u pitanju, i to sve izgleda tragièno što niko ne može osporiti, ali molim vas zar u vašim zemljama nema straviènih zloèina, zar vaši sudovi nemaju kome da sude. Zar u Engleskoj kada neko poèini svirepo ubistvo ili zapali celu porodicu u kuæi, to pripišete Britanskom premijeru da je znao ili je morao znati.

A ja ne verujem da i predsednik opštine u tom mestu gde je neki ludak uradio na primer neki takav stravièan zloèin, kakvih je sigurno bilo, da li je taj ili ne. Pa to može da kaže samo neko ko ne zna šta je gradjanski rat, ko ne zna da u gradjanskom ratu svak ima oružje i da svaka pijana budala može svakoga da izrešeta ako ima mašinsku pušku i da svako ima mašinsku pušku i da se to ne rešava uopšte pojedinaènim rešenjima, nego samo nastojanjima da stane rat, da stane ludilo da se uvede red, da stane oružje i da poène da deluje normalan život, a mi smo samo to i èinili upravo svim snagama se borili da stane rat.

Zato su te optužbe samo dokaz, vi ustvari nemate nikakve dokaze za vaše stvarne ciljeve. I na poèetku ste govorili da neæete o politici, a samo ste o politici govorili ceo dan. S druge strane, to su takvi zloèini izvršeni, ja sam o njima govorio, a izvršeni su širom nekadašnje Jugoslavije, da svaka èas onima koji stoje iza toga, ako mogu mirno da spavaju. A što se mene tièe, moja je prednost što svakog mogu da pogledam u oèi. Branio sam svoju zemlju èasno i viteški i mogu da kažem da je Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska policija, takodje svoju zemlju branila èasno i viteški i da nije okaljala obraz nikakvih prljavim zloèinima niti bi to bilo kada bilo moguæe u Srbiji. Ja neæu sada da dajem detalje, ali æu prezentirati dokumenta. Medjutim, sasvim je jasno o èemu se radi. Postoje naredbe, naredbe koje dokazuju naredbe o postupanju sa zarobljenim teroristima, pa se postupa u skladu sa zahtevima i odredbama pravila Medjunarodnog humanitarnog ratnog prava iz @enevske konfencije, naredba o zabrani paljenja albanskih kuæa, o zabrani oduzimanja liène imovine gradjana iz napuštenih kuæa, postupanje po odredbama uputstava o primeni pravila Medjunarodnog ratnog prava o Vojsci Jugoslavije. Ove naredbe su na primer, prva 28.6.98. godine, pola godine pred rat, kada su poèeli teroristi, naredbe koje su se poštovale i koje su svi sprovodili. Šta drugo izvinite da uradi Vrhovna komanda nego da naredi da se radi tako, da se radi ispravno, da se poštuju propisi i da se poèinioci hapse i privode pravdi.

Postupak sa zarobljenim neprijateljskim licima, naredba o humanom postupanju. Poèinioci kriviènih dela misli se na naše gradjane ili pripadnike Vojske, pojedinca ili grupu, odmah privoditi pred Vojni sud. Regulisanja pitanja ratnog prava, prikupljanja èinjenica i materijalnih dokaza vezanih za uèinjene zloèine protiv èoveènosti i Medjunarodnog ratnog prava, itd. to je za vreme rata 1999. godine. Sve te naredbe postoje. Naredjenja o prihvatu i prijemu i rasporedjivanju dobrovoljaca i njihovu psihološku obradu koje je bilo izdato zato što je postojalo naredjenje o zabrani i nedopuštanju paravojnih formacija. Svaka jedinica je imala naredbu i sve su ovo naredbe Vrhovne komande koje postoje, da svaku paravojnu formaciju uhapsi i razoruža, a ako neko, neki gradjanin koji je u njoj svoje prisustvo u toj formaciji pravda nekakvim patriotizmom i željom da pomogne odbrani zemlje, on je ukoliko je nije izvršio, krivièno delo, u kom sluèaju bi bio poslat u zatvor, on je slat da se prijavi kao dobrovoljac i da bude rasporedjen u neku jedinicu, ali nikako zajedno sa svima.

Mi nismo dozvolili formiranje nikakvih paravojnih formacija. Paravojne formacije obièno se sastoje od pljaèkaša, a ne od patriota, od onih koji idu i pljaèkaju, pale i ubijaju nejake. Naredjenja se izvršavaju linijom operativni, dežurni, i po komandama, naredba o potpunoj primeni odredaba Medjunarodnog ratnog prava o svemu, naredjenje o istražnom postupku itd. Naredjenje o striktnom poštovanju odredbi @enevske konvencije osnova ratnog prava, pa su pravljeni rezimei za starešine i u naredjenjima svima piše da se sve komande i jedinice moraju s njim upoznati i po njima postupati.

Evo ima i posebna naredba, ja sam pomenuo, ali naredba o zabrani postojanja i aktivnosti paravojnih formacija u zonama odgovornosti, Prve, Druge i Treæe armije, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane i Ratne mornarice. To su sve oružane snage Jugoslavije. Ne postoji kvadratni milimetar teritorije Jugoslavije koji nije u zoni odgovornosti ili Prve armije ili Druge armije ili Treæe ili Ratne mornarice ili Ratnog vazduhoplovstva, ali se po vertikali Vrhovne komande svakoj od tih strategijskih grupacija prosledjuje takva naredba da je ona odgovorna da u zoni odgovornosti ne sme biti paravojnih formacija i naravno sve ove druge naredbe. Sve te naredbe postoje.

I šta vi uopšte možete onda da oèekujete da vrhovni komandant ili šef države više uradi od toga. Neæu da èitam, ima ovde o pridržavanju pravila i propisa Medjunarodnog ratnog prava itd., obilazak, .pružanje struène pomoæi jedinicama u vezi s tim. Znaèi ne samo naredba nego i da odu visoke starešine da pomognu u vezi sa tim. Preduzete mere štaba Vrhovne komande itd. upozorenje o punom poštovanju odredbe Medjunarodnog ratnog prava itd., direktive o angažovanju, dopune direktive, preduzete mere da se vojno pravosudni organi stave u funkciju i njihove aktivnosti, unose u borbene izveštaje, znaèi dnevne itd., ja ne mogu da ovo sve ovde proèitam jer je malo vremena, ali predpostavljate da sve to postoji i sve æe to dobiti i javnost i vi. A to što sam èuo kako vlast u Jugoslaviji kaže kako neæe da odaje vojne tajne, jer naredbe su vojna tajna, neka slobodno oda svaku vojnu tajnu koja neme tereti, ja sam spreman svakoga da pogledam u lice, i koja tereti Vojsku Jugoslavije, i policiju i policijske snage Jugoslavije, svaku naredbu, svako uputstvo, svaku direktivu, svaku sugestiju. Zato je ovo sramota. A da nisu mrtvo slovo na papiru bile te naredbe, postoje dokazi o tome da su upravo po tim naredbama za vreme ratnih dejstava i agresije NATO gde je bilo i pljaèki i silovanja i ubistava koje su izvršili po neki vojnik, èak i poneki oficir nižeg ranga, neki policajac ili neki civil. Da se to hapsilo i kažnjavalo i to po sledeæem prioritetu koji je bio dat da bi bili ažurni organi koji na tome rade. Ratni zloèini, znaèi prvo ratni zloèini protiv civilnog stanovništva, èlan 142, stav 1. Kriviènog zakonika SRJ.

Teški sluèajevi razbojnièke kradje i razbojništva sa lišavanjem života, pa teški sluèajevi razbojnièke kradje i razbojništva, pa razbojništvo, pa teška kradja, pa kradja, pa oduzimanje vozila. Po svim tim osnovama hapšeni su ljudi. Nisu naredbe bile mrtvo slovo na papiru, šta vi drugo oèekujete nego ako se naravno zna da takvih posledica mora biti u haosu, u haosu rata i bombardovanja i sve ovo preduzme. Šta vi drugo oèekujete da jedna vlast, da jedna vrhovna komanda i da sve strukture preduzmu nego upravo to i da po tome postupaju, i postoje dokazi da je po tome postupano.

Zato je sve ovo jedna obièna besmislica. I zato smatram i ova farsa zamišljena sa nekakvim svedocima koji dolaze iz sredine u kojoj je laganje na štetu neprijatelja èin dostojan divljenja, sa svedocima koji dolaze iz sredine u kojoj su njihovi životi i smrt u rukama onih koji su ubijali i njih odnosno njihove sunarodnike i druge ljude na Kosovu i Metohiji.

Zato je mislim ta koncepcija koju sam ovde èuo zaista i rekao sam vredja inteligenciju proseènog stanovnika planete. Vi ovde ustvari se spremate da dokazujete da su patnje u ratu ogromne, da se u ratu gine, da se strada, da su patnje žrtava velike. Pa to svak zna, to mi najbolje znamo koji smo najviše ratova u Evropi imali. Ali sve to da se ovde dokazuje kako su patnje žrtava velike, je da se ne bi odgovorilo na pitanje, a otkuda rat, zašto rat? Zašto zloèin nad Jugoslavijom? Ustvari cela ideja koju sam ovde èuo je zamena teze, zamena krivca za patnju i pogibije nedužnih ljudi koji su sigurno tragiène.

Pisali su pisma da se zahvaljuju onima koji su o njima brinuli. I èast mi je što nisu mogli nogom da kroèe za sve vreme agresije na Jugoslovensku teritoriju, što su pretpeli fijasko. Ali su oni posle rata došli sakriveni iza imena zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija zloupotrebom Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i pretvorili se u okupacione trupe koje su u saradnji sa svojim saveznicima albanskim kriminalcima nastavile uništavanje Srba na Kosovu i Metohiji, a sa svojom marionetskom pronatovskom vladom u Beogradu nastavili sa rasprodajom Jugoslavije. I Hitler je morao da prvo okupira Jugoslaviju da bi krenuo na Rusiju, i onda su albnaski balisti bili njegovi saveznici. Ali mi smo se vratili i opet æemo se vratiti, i neka se ti poslodavci zato ne nadaju da æe uspeti sa ovom farsom, ona æe samo poveæati sramotu zloèina.

Ovde smo kada je tužba u pitanju, mislim moja strana preko puta mnogo èuli teza o tzv. planu o velikoj Srbiji u jednom vatrenom obrazloženju tužioca za spajanje optužnice slušali smo ceo dan, beskrajnu optužbu o zloèinaèkoj nameri da se stvori velika Srbija. Èuli smo da je namera, ta namera i taj plan ustvari crvena nit zloèina koji se meni pripisuju.

U tome oni tvrde da jugosloveni u te crvene niti i stvaranje velike Srbije naš cilj bio da pobijemo Hrvate, Muslimane i Albance i ne samo interamo, nego da pobijemo dakle pa na toj ideji velike srpske opasnosti i velikih srpskih pretenzija ili centralizovane srpske države, sve su to izrazi koje sam èuo od njih ili plan, èiji je cilj stvaranje takve države, moram da ih razoèaram, na toj ideji najgore stoje.

Prvo zato što ta ideja nikada nije postojala, a drugo zato što je velika Albanija postojala ne samo kao ideja, veæ kao realizacija, kao tvorevina nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu koja se povampirila ovih godina sa istim ili malo promenjenim nosiocima i na promenjenom sadržinom. Da znate istoriju Balkana u poslednja dva veka, onda nebiste mogli da udjete u takvu grešku. Zato i kažemo tu najgore stojite. Naime, Velika Srbija, uopšte nije srpski program, veæ izraz Austrougarske politike osvajanja Balkana i propagande koja je služila toj politici kojoj su Srbi bili prepreka. Austrougarska diplomatija je posle Berlinskog kongresa 1878 godine neprestano ponavljala citiram: "Da neæe nikada dozvoliti stvaranje jedne države izmedju Dunava i Jadranskog mora, da neæe nikada dozvoliti stvaranje jedne velike Srbije ili velike Crne Gore". Završen citat. To je Gluhovski ministar inostranih poslova Austrougarske.

Stvaranje bilo kakve samostalne Srbije, Austrougarska je smatrala kao veliku prepreku na svom glavnom strateškom pravcu prema južnom Balkanu i prema Istoku. Smatrali su da se Austrija mora uèvrstiti u Srbiji, biti, kako su oni govorili, gospodar Srbije da bi mogla dalje napredovati na jugoistok. Pravac Austrijskih stratega je bio put princa Eugena sa vojskom preko Beograda. Postoji èak i pesma koju su pevali austrougarski vojnici. Princ Eugen, plemeniti vitez zauzeo tvrdjavu Beograd. Pa onda niz moravski pravac prema Vardaru i na Istok prema Bosforu i Dardanelima. Dimenzija Austrougarske politike i propagande naroèito u Bosni i Hercegovini, koju je Austrija okupirala posle Berlinskog kongresa, kao što dobro znate, išle su tako daleko, da je sve što je Srpsko, nazivamo velikosrpsko, ukljuèujuæi i kulturne ustanove, ukljuèujuæi i knjige. Austrijski diplomata Benjamin Kalaj koji je bio okupacioni upravnik Bosne i Hercegovine od 1883 do 1903. godine, od 1882 do 1903. je napisao u svom delu o istoènim zadacimam Austrougarske koja je deponovano u Madjarskoj Akademiji nauka da mesto Otomanskog carstva na Balkanu treba da zauzme Austrougarska, a da bi to ostvarila mora postiæi dominaciju u podunavlju i na Jadranu i od Dunava do Jadrana što æe biti u stanju samo ukoliko izgradi dva kljuèna elementa svoje strategije, prvi je stvaranje sistema malih i medjusobno neprijateljskih država lišenih moguænosti da se suprotstave Austriji, i drugi sužavanje svim sredstvima sfere Ruskog uticaja u Jugoistoènoj Evropi.

Dakle temelj o mitu, o velikoj Srbiji i srpskoj opasnosti i jugoistoènoj Evropi u celini udarila je Austrougarska politièka propaganda. Kasnije interpretacije izmedju dva svetska rata, za vreme rata Hitlera i Musolinija, kao i tokom celog 20-tog veka, gotovo u potpuno se nadovezuju na ta politièka gledišta Austrougarske. Srpske oslobodilaèke težnje bile su glavna prepreka uspostavljanju Austrougarske a kasnije nacistièke i fašistièke dominacije na Balkanu. Od vremana kada je Austrija potisnuta iz borbe za Nemaèko ujedinjenje i nakon gubitaka u Italiji. Gubici u Nemaèkoj i Italiji morali su biti nadoknadjeni na Balkanu, a srpski pokret je bio glavna prepreka na tom putu. Od tada, a naroèito posle okupacije Bosne i Hercegovine poèeli su sistematski da grade teoriju o agresivnim i osvajaèkim težnjama Srbije i o velikosrpskoj opasnosti na Balkanu. Sve su to istorijske èinjenice.

Sopstvena osvajanja pravdala su se tobožnjim osvajaèkim težnjama Srbije i Srba u celini. Posle oslobodilaèkih balkanskih ratova 1912 i 13-te oslobodilaèkih od Turaka, kada smo se mi oslobodili od Turaka u Beèu je procenjeno da je zapoèelo stvaranje velike Srbije. Zamislite taj interes naše oslobodjenje od Turaka zapoèelo je stvaranje velike Srbije i da se taj proces mora zaustaviti èak i po cenu jednog velikog rata. Austrougarska politika je postepeno pod vidom suzbijanja navodne velikosrpske opasnosti stezala obruè oko Srbije, od ukidanja srpske Vojvodine 1860 godine preko rasturanja ujedinjene omladine srpske 1871. Zatvaranja Svetozara Miletiæa 1886 godine, okupacije Bosne i Hercegovine 1888 godine, Austrija je pažljivo gradila strategiju potpune neutralizacije srpskog èinioca na Balkanu. Ova politika bila je kasnije osnov za genocid nad Srbima i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskog ratu i danas.

To nije postojalo. Austrijski ambasador u Berlinu, Gotfrid Hoenloe, medju da citiram: "Noseæe stubove spoljne politike habzburške monarhije ubrojao razvijanje i jaèanje Albanije kao protivteže slovenima na Balkanu". U jednom elaboratu iz 1907 godine istièe se potreba stvaranja sigurnih granica monarhije misli se na Austrougarsku, jer oni su o sebi govorili monarhija, druge nisu ni postojale. Sigurnih granica monarhije prema jugu, uz naglasak da te sigurne granice mi neæemo dobiti ako ne uèinimo kraj velikosrpskim snovima buduænosti. Stvaranje bilo kakve samostalne Srbije predstavlja opasnost. Sigurne granice znaèilo je uspostavljanje samostalne ujedinjene Albanije, održavanje prijateljskih odnosa sa Crnom Gorom, i stvaranje velike Bugarske. Sada citiram: "Koja nam je obavezna na zahvalnost".

Tu je objašnjenje. Zašto je onda sve što je srpsko proglašavamo za velikosrpsko. Zašto je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu izvršen genocid nad Srbima, ali i zašto sada? Zašto su nacisti stvorili veliku Albaniju? Zašto se sada nastoji da stvori isti koncept? Bosna, Hrvatska, Vojvodina, Kosovo, velika Albanija? A tu je i dokaz da ovo što se ovde pokušava da uèini sa ove strane ovog nelegalnog suda, predstavlja samo orudje ostvarenja te politike koja ima dugi kontinuitet zloèina nad Srbijom i srpskim narodom. Za sve o èemu ja govorim postoji ogromna istoriografska gradja, a ono što vi tvrdite u ovoj jadnoj optužnici je pokupljeno iz najobiènijih novinskih pamfleta koji ne mogu, koje æe vetar oduvati. U funkciji propagande napisanih i u funkciji zloèina nad srpskim narodom. S druge strane, pojam velika Srbija nikada se kod Srba nije pojavio kao bilo kakav odgovoran program Vlade ili bilo koje relevantne politièke snage. A veæ sam jednom i ovde rekao demantujuæi èinjenicu, èinjenicom tu tezu o velikoj Srbiji da u najnovijim dogadjajima poslednje decenije 20-tog veka da je na dan formiranja Savezne Republike Jugoslavije 28. aprila 1992. godine na istoj sednici na kojoj je donet Ustav Jugoslavije obznanjeno da Savezna Republika Jugoslavija, Srbija i Crna Gora nema teritorijalne pretenzije ni prema jednoj od bivših jugoslovenskih republika.

A što se Kosova tièe, paradoksalnost cele situacije krije se i u tome da Albanci na Kosovu i Metohiji koji tvrde da su vekovima sistematski ugnjetavani i proganjani upravo su u Srbiji dostigli takav stepen razvoja, da danas Priština umesto Tirane želi da igra ulogu glavnog kreatora velike Albanije. A meni je Kristofer Hil koji je bio šef amerièke misije u Albaniji govorio, kada predjemo kolima na jugoslovensku teritoriju na podruèje Kosova iz Albanije imamo utisak da smo ušli u Diznilend. Imali su svoju državu samostalnu. Vidite našta lièi, njih je privuklo bogatstvo na Kosovu i Metohiji, veliki razvoj koji su oni doživeli.

Zato taj velikodržavni projekt velike Albanije predstavlja ogromnu opasnost i dovodi u pitanje stabilnost cele jugoistoène Evrope, a još veæi anahronizam predstavlja težnja da se po svaku cenu stvori etnièki èista velika Albanija. Reè je o velikom deficitu evropske logike kod albanske politièke intelektualne elite, ali oèigledno i o napuštanju ili bar zanemarivanju te evropske logike od strane evropskih politièara koji æe uhvatili u kolo novog kolonijalizma, novog svetskog poretka koji je u funkciji svojih ciljeva stavlja danas ne samo programe nekadašnjih kolonijalnih sila veæ i teroriste pa i najobiènije kriminalce.