Prica br.8
Ponedeljak, osam sati ujutro. Bio je to njen prvi radni dan u privatnoj muzickoj skoli gde je trebala da radi u racunovodstvu. Spremila se onako, kako je mislila da odgovora jednoj muzickoj skoli i krenula, vise nervozna nego sretna zobg dobre poslovne prilike, na taj prvi dan. Od samog pocetka je bila odusevljena. Nervoza joj je spala u tom trenutku kad ju je direktorka ove ustanove srdacno pozdravila i onda dalje uputila na njeno mesto, gde joj je sef racunovodstva sve pokazao, sto je smatrao vaznim da se objasni na prvi dan. Tako prodjose prvi dva , tri dana. Brzo se uklopila na radnom mestu, osecajuci, da je radna klima opustena, a koleginice prijatne. Jednoj malo bucmastoj Nadi je se izgleda narocita dopala, i ona ju je prvih par dana obavezno morala voditi svuda i pokazivati joj na radnim pauzama svu skolu. Bila je to prilicno velika skola, jedna stara, ali ogromna zgrada, dosta djaka i dosta smerova. Pored klasicnih instrumenata moglo se pohadjati i casove za dzez i jos neke druge moderne smerove muzike. Od jutro do rano vece, skola je bila ispunjena raznim, nekad i bucnim zvukovima. Nada ju je upoznavala otom potom sa ostalim sekretaricama i svim uciteljima i instruktorima. Tako i danas, na treci dan.
-Cekaj me samo malo Tanjo , nesto me Ljilja zove, sacu ja ! doviknula je Nada i otrcala, nju ostavivsi u hodniku. Bio je to onaj glavni, dug i sirok hodnik na prizemlju, gde su se odrzavali casovi piana i gitara i iza dosta odvojenih vrata mnogobrojnih ucionica, izvirali su priguseni zcuvi raznih instrumenata i raznih melodija, koji su se stapali u jedan cudan sum.Tanja je odsetala malo dalje, videci da se Nada bila odala je u jedan izgleda vrlo zanimljiv razgovor. Priblizi se jednoj sobi, iz kojoj su zvuci malo jace dopirali napolje, jer su vrata bila dosta odskrpljena. Zainteresovana stala je pored ta vrata i virila u sobu. Tu je jedna devojcica, mozda 13 godina, uporno i skoncentrisano cupala strune jedne gitare dok je pored nje sedeo, mirno i nekako odsutno, jedan mladi instruktor. Kad tad joj je davao znak sa rukom da prekine i rekao mirnim glasom: -Stani. To ponovi jos jednom. Tanja je zagledala i prisla je jos blize sobi, jer joj taj instruktor privukao paznju. Njegov cudan pogled joj nekako nije bio jasan. Izgledalo kao da se bio odao i sasvim zaneo u sviranju te mlade devojcice. Odjednom je zgrabi neko za ruku i odvuce je dalje.
-Samo polako, upoznaces se se ti jos sa svima ovde! veselo se smejala Nada, koja se upravo bila vratila od koleginice i vodila Tanju dalje. Mladic i devojcica iz ucaonice podignuse malo pogled , pa se ponovo dadose na vezbe.
-Znas da sam ti rekla, da hocu da ti pokazem ono divno mesto u basti gde inace volimo da sedimo kad je leto? pricala joj Nada.
- A ko je onaj mladi instruktor bio? Onaj u sobi? upitala je Tanja
- Ko? Onaj u sobi gde smo sad prosli bili? A, pa to je Goran. Njega bas ne znam dobro, malo je povucen covek, znas. Izasle su vani u bastu i stajali ispod nekog ogromnog kestena, okruzen belim klupicama i stolcicima.
- Je li on vec dugo tu ?
- Pa...dosao posle mene. Nekih 3 godina mislim.
- A sto je povucen? Steta. Bas simpa izgleda, nasmejala se Tanja. -A sigurno voli svoj posao, jer tako je odano slusao, sta je mala svirala na gitari.
Nada je pogleda malo zacudjeno. Na trenutak se uozbiljila i tiho pocela: -Pa, znas......Goran ne vidi, slep je. Ali naravno, kako to da primetis odmah kad ga jos nisi nikad videla. A znas, takvi imaju vrlo dobar sluh..
Tanja se malo trze.
-Ah, ozbiljno? Ne vidi? upita ona. Ali Nada je samo kratko potvrdela i vec bila pocela da cavrljala o nekoj drugoj temi.
Te veceri, kad se Tanja vratila kuci, bila je nesto rasejana, a misli su joj se stalno vracali k onom mladim instruktorom.
-Koja steta, mislila je u sebi...tako fin mladic. -I tako topao glas...
***
Tako su prosli par nedelja. Ipak, taj Goran joj bio privlacan i nije mogla da odoli ,da ga ne upozna malo blize. Tako mu je jednog dana tek tako, posle casova, prisla ( jer Nada, posto ga stvarno nije znala, nije umela da je upozna bolje s njim).
-Cao, ja sam Tanja, nova sam ovde i htela bih da se pozdravim.
-Drago mi je, ja sam Goran. i on joj pruzi ruku.
Tanja se od jednom oseti jako smotano i zbunjeno. Prosto nije znala sta dalje da kaze. Uzela njegovu ispruzenu ruku i rukova se. Za to vreme imala je prvi put priliku da ga malo bolje osmotri. Pre toga ga je samo u prolazu mogla uociti ili izdaleka.Bio je srednje, obicne visine, vitko gradjen, ali sirokih pleca. Imao je tamnoplavu, gustu, ravnu kosu. Par siske su mu stalno visile na celu koje je, kako je to ona primetila, sa nekim uobicajenim pokretu sklanjao sa cela. Kosa je uokvirila jedno inace izrazito lepo , mlado lice. Obrve su bile tamne i za njen ukus savrseno oblikovane, tako da su davale celome licu jos lepsi izraz. Nos je bio pravilan i lepo secen. Usne su bile izrazene tako, da je gornja bila malo tanja a donja usna puna. Krasno su bile uvijene. A oci su njoj cinile najveci misterijum.Bile su to svetlo-smedje oci. Krasilo ih je oba po ujedan red kracih, ali dosta uvijenih, tamnih trepavica. Ali nisu sijale. Nekako odsutno su bile uperene u neku nevidljivu tacku pored Tanjine glave. Ocigledno zenice nisu trepetale ili drhtale, nego su se fiksirale uvek onde, odakle izvire zvuk, kad je neko sa njime pricao. Onako cvrsto je stegao Tanjinu ruku. Ona se trze iz posmatranja i bojala se trenutak da ga nije posmatrala suvise dugo. -Dakle rastegla je malo..
- Vi ovde dajete casove gitare? Da li jos jedan instrument znate?
- Pa, jos klavir. A vi cime se bavite ovde?
- Racunovodstvom. odgovorila je X ljubazno.
U podsvesti je mislela, ako sto ljubaznije i nasmejanije prica, onda ce on moci da zamisli da se stvarno nasmejala, i ako je ne vidi...
- Bas mi je drago bilo, mozda se vidimo jos po koji put. Ali sada zurim kuci, zao mi je. odgovorio ju je Goran i sagnu se, da da uzme jednu koznu tasnu koja je lezala pored njegovih nogu. Iz tasne izvadi beli tanki stap i rasklopi ga.
- Zelim jos ugodan fajront, otpozdravi se i uz jednako klackanje beloga stapa udalji se od nje prema izlaza. Tanja mu doviknu:
- Vama isto! Cao! i ostade jos malo na mestu. Onda se i ona spaku.
-Pa sta mu je , tako je bio hladan! jadala se to vece Tanja njezinoj najboljoj drugarici Miri. Mira je bila razborita devojka i uvek onako otvoreno pricala kako stvari jesu.
- Pa sta, samo ste se pozdravili , ne zna te , bre! Sta si ti ocekivala?
- Da ga mozda nisam uznemirila, ili mozda uopste ne zeli ikakav kontakt ? Ne vidjam ga cesto u kantini da je s nekim.
- Je li uopste lep? Kako izgleda? htela Mira da zna.
- Ma lep je kao slika, kao devojko. Ozbiljno, privlacan je, pa cak i tebi bi bio kad bi ga videla. odgovori Tanja.
-Polako , polako, znas ti da ja volim samo crne momke a ne plavuse! smejala se njena drugarica.- Eto, ti si se, kako se jasno vidi, sasvim zacopala. I to posle mesec dana na novom radnom mestu! Pa ti uopste ne gubis vreme! zadirkivala ju je Mira.
- Pa valjda imam pravo i za to. Ne boj se, znas kako mi posao ide lako od ruke i kako se radujem radnom mestu.. a i valjda sam dovoljno dugo cekala na takvo nesto ponovo, znas sama.
Tanja se uozbilji. - Steta samo.. poce.
-Da steta ,stvarno. nadoveza se Mira. Tanja joj se okrete.
- Da te pitam Mira, je li bi ti pokusala sa ...znas vec, mislim...da ...?
-Mislis sa slepom covekom? Pa ne znam sta da ti kazem...Mira malo zastade. -Ne znam, valjda bih, valjda bih pokusala barem. Ako mi stvarno skrene paznju, da, sto da ne.
-Moram da pokusam, Mirice, jeste mi je skrenuo paznju. Nije samo njegov izgled, tu je nesto u njegovom drzanju, ophodanju..doduse, posmatrala sam ga samo izdaleka ili iz distance, ali primetila sam to. Htela bih barem da ga malo bolje upoznam.
Mira joj tapsa rame.
-Samo napred. Nego samo budi oprezna da to ne budi suvise ocito, da ne bi kruzile price, znas.
Tanja se nasmeja.
-Ma ne boj se, valjda cemo nekako uspeti da se bolje upoznamo, naravno ako on to zeli isto. rece ona veselo i zagrli drugaricu.
***
Tako su poceli da se upoznavaju. Tanja se bojala pomalo da ne izgleda njen pristup kao nabacivanje. Ali sve se odvijalo bez komplikacija. Kad bi bila pauza i kad bi zaposleni sedeli u kantini, ona bi Gorana pitala ljubazno , da li sme da sedne za isti sto i on bi uvek prijatno, ali uctivo odgovorio da je slobodno mesto. I onako je u vecini slucajeva bilo prazno. I tako su otom potom poceli da razgavaraju i da se upoznavaju. Vrlo brzo je Tanja primetila da Gorana njeno prisustvo nimalo ne smeta, naprotiv, i da voli da razgovara sa njom. Mada su vecini slucajeva pricali o generalnim temama, kao prvo poslu, vestima.. onda su presli na familiju, gde je ko rodjen, skolovanje. Koju muziku vole da slusaju? Sta vole da jedu? Sta ih nervira, sta vole...I sve tako dalje, dok se nisu dogovorili da se nadju negde u kaficu, posle posla ili vikendom.
-Bas se radujem da se vidimo danas uvece rece, Goran , kad su se oprastali posle radnog dana.
- I ja, ja cu te cekati i zovnuti , kad se pojavis na vrata. rece mu Tanja i tako se rastase.
Kako je ona bila to vece nervozna! Hodala gore dole , uzduz popreko kroz stan, i spremala se uzurbano. Srce joj vec odavno kucalo jace kad god bi ga ugledala, a danas uvece...danas kao da joj iskoci iz grudi. Nehotimice joj se ocrtavao osmeh na usnama i nije dao da se obrise. Doduse, ni on niti ona nisu nista ispoljevali, dok su se sretali u kantini, nesto drugo nego cisto prijateljstvo. Cak i nisu dospeli do teme: bivsi devojka/momak. Jedino, sto su ustanovili bili jednom, to je, da su oboje sami. Ali , primetila je u njegovoj boji glasa da mu je barem simpaticna. Niposto nije bio vise onako hladan ili distanciran kao na prvome susretu. Polako, s vremenom, imala je utisak , sve vise i vise se bio otopio prema njoj. Kad bi ga upitala da li sme da sedne, uvek bi se onako ljubazno nasmejao. Inace je bio ipak manje vise ozbiljan covek. Ili bolje receno: miran. Stalozen. Nije se mnogo smejao ovako, ali kad bi pricali ili kad bi bio u drustvu sa nekim drugim instruktorem, koji mu je bio izgleda jedan od boljih drugova, znao bi se tako slatko nasmejati. Ali, neka sena je uvek lezala preko svojih ociju. Naravno je Tanja mislila, da je taj izraz zbog njegove bolesti, ali bila je sklona da pomisli da ta sena nije samo zbog toga tu..
Kroz razgovora se ispostavio kao jako realan, inteligentan, obrazovan mladic. Isao je 5 godine u skolu da usavrsava klavir i gitaru i imao odlicno znanje tih instrumenata. Mada mesto kao instruktor za klince nije bio san snova jednog muzicara, ipak je bio veoma zadovoljan sa svojim poslom i uzivao je u njemu.
- Ipak, ovo je dobra skola sa dobrim zvanjem, i sta mi fali? A djaci su vecinom dobro i zainteresovani, naravno. To cenim. Nista gore nego nekome pokusati nesto da objasnis sto on ili ona u sustini mrzi. objasnio je Y.
Sta se tice sleposti, rekao je , da je bio izgubio vid tu negde sa 11, 12. Bila je to jedna bolest, koja se prenasa od generacije do generacije. Njegov deda je ustvari isto bio oslepio, ali kasnijim godinama, i nije se znalo tada da je to bas ta bolest koja je i njega strefila.
-Secam se jos dobro kako svet oko mene izgleda... A dok sam bio jos mali, dosta su matori putovali sa mnom, tako da sam dosta video. Zahvalan sam jako, sto nisam rodjen slep kao neki. Jer to zapravo ne bi mogao da zamislim, takav zivot. A ima i dosta takvih ljudi.
Pricao je X dalje da se odavno bio pomirio s time da ne vidi vise nista, jedino samo neke sene u jarko svetlom svetlu. Jer bio je dete i to je za njega tada bilo nesto, o cemu nije mogao kao klinac da razmislja razumom kao neki odrasli covek.
-Da me je strefila kasnije, mozda bi se suvise ogorcio. Ovako je to za mene manje vise normala.
Medjutim, sve u svemu voleo da daje ponekad jako cinicne komentare i bio sklon sarkazmu, mada to Tanju nije smetalo. I ona volela nekad slatko-gorko da okomentarise svet.
Tanji je bio njegov hendikep na pocektu neizmerno zao i sazaljevala ga je, kao skoro svaki ko ga ovako samo povrsno video. Ali pokazao se veoma samostalan i nije ovisio ni od koga. Roditelji su mu ziveli u drugom gradu i rano je morao da ih napusti da ide u specijalnu skolu i tamo se naucio dosta samostalnosti. Jedino, sto je delio svoj stan zajedno sa svojom sestrom, ali posto je ona imala momka, cesto je bila odsutna ,a on se savrseno sam u svemu snalazio.
-Jedino sto ne volim su promene u koje ja nisam upozoren, nasmejao se Y jednom.
- Na primer, mrzim kad ta moja sestra premesti sofu ili fotelju a ne kaze mi, pa ja prvo ujutro udarim u to, pa onda mi se tek javi da je morala sinoc da pogura namestaj malo tamo vamo.
Sve to je Tanji prolazilo kroz glavu dok se spremala i kad je primetila da nema vise onog karmina kojeg obicno koristi, uzviknula je ljutito, kako se nije setila da ga kupi danas. Ali odjednom ustuknu. Dize pogled i posmatrala prazan karmin i sebe u ogledalu. Okrete se i videla dzumbus kojeg bila stvorila oko sebe, hrpu majica i haljina, koje je bila razbacala da bi nasla odgovarajucu kombinaciju.
-Pa sta se spremam ...k'o budala, mislela je u sebi. -I onako ne moze da me vidi, sevnulo joj kroz glavu.
Duboko u mislima, odabra jednu drugu boju i malo nacrta usne. Onda izvadi njen omiljen parfem iz fioke i naprska se.
-Ipak, ako ne moze da me vidi , barem da mirisem dobro...
A ovako je preslatko izgledala. Bila je niza, tanka osoba. Kosa joj bila kestenasta, malo talasata, i poduga. Sad ju je bila spustila preko ramena i sakacila pramene koji je inace smetali, sa par lepih snalica. Imala je lepe obrvice, crne trepavice i krupne oci boje kestena. Usne su joj bile popune, a nos ne bas kratak, a ni poducak. Imala sasvim nezne crte lica i blagi pogled. Posto je bila ponosna na njene noge, bila je za danas ipak odabrala jednu suknju, do malo ispod kolena i neku belu majicu. A najvise je bila zapazena od ljudi zbog sitne, jako lepo oblikovane ruke, koje su nju licno smetale ,posto su joj se cinile suvise sitne.
-Valjda valja ovako, rekla je kratko poluglasno sebi, bas me zanima kako ce ispasti ovo vece...
i sa skakucim srcem izadje iz stana i uputi se ka zakazanom mestu.
***
-I kako je bilo? Kako je bilo? Pricaj mi sve , ne izustavljaj detalje! nestrpljivo je Mira svoju drugaricu napadala da joj isprica kako se odvilo vece u kaficu. Sedele su na sofi i pijuckale bambus.
-Ma strava je bilo! Super! Evo, ovako...sreli smo se u kaficu, on je malo kasnije dosao. Bio je super obucen i frizura..uff! I tako sedosmo, narucismo pice i podjosmo da pricamo...caskali i zafrkavali smo se celo vece! Videlo se da je bio bas dobro raspolozen. Ja sam se odusevila bila nacisto. Onda je bilo vreme da idemo kuci, jer znas sama, danas smo morali da radimo i ja i on. I tako stajasmo pred kaficu i on cekao na taksi da ga odveze. I kako tako stojimo, on odjednom poce da trazi moju ruku. Ja mu je pruzi i on je uze. Okrenuo se prema meni i rekao, bas ozbiljno..mada smo bili popili par pica...dakle rekao mi je: Tanjo, ti mi se stvarno jako dopdas i zeleo bih da se cesce ovako sretamo, i privuce me prema sebi i poljubi me! Jao, ja u zivotu nisam poljubila meksije i toplije usne! Ja nisam smela da disem...kad sam ga opet pogledala, rekla sam mu samo :
-i ti si meni vise nego drag. A pa joj, ne mogu da verujem da sam to izustila, bas sam sama sebi kasnije bila smesna. Kao neka mala siparica, uzas zivi! I onda smo se dogovorili za sledeci put..a danas, znas, to je uvek tako, skoro se uopste nismo mogli videti, jer ga neki djak bio zadrzao za vreme pauze i nista...a ja blistala na poslu kao nikad do sada! Ali sad malo pre , pre nego sto si ti dosla, zvao me je i rekao mi je kako mu je bilo zanimljivo juce sa mnom i jedva ceka ponovo da me vidi!
-A, pa to je romantika nevidjena!! ciknu Mira i skoci uvis, smeseci se. -Pa stvarno ste kao dva tinejdzeri, Boze! Ali bas bih cenila da i ja upoznam tog carobnog gospodina. Gle samo sta je od tebe uradio! Oci ti divlje sijaju, obrazi rumena, ubrzano dises... pa ti kao da imas groznicu! zadirkirala ju je Mira kao sto je ona to volela da radi.
-Haha, ma pusti me..odavno nisam bila u takvom stanju.
-Nego ti si vozila pijana kuci, pa bre, opasno ti je to stanje! dalje se smejala Mira i zgrabi Tanju za ruke.
-Ma cuti, ja sam samo 2 spricera i limunsok pila, cuti de, tamo... Mira je prekide:
-Bas vam od srca zelim da bude nesto izmedju vama, znas. Cini mi se da taj momak tebi bas odgovara. Ti si odvec se lozila na takve misterijozne osobe.
Tanja se samo nasmeja i dalje su nastavile to cavrljanje do rano ujutro. Cinjenicu, da je Goran ustvari slep, nisu dalje ni spominjali. I Miri je preslo to vec u normalu.
-Pa Boze, i to su ljudi, a ima i goreg na svetu, bila je njena konstatacija.
***
Led je sad bio do zadnje kapi potpuno istopljen. Goran je ovaj put Tanju vodio kod sebe u svoj stan. Vec dok su se druzili samo u muzickoj skoli bila mu je veoma draga i privlacna. Svidela mu se njena boja glasa, njen bezazlen pristup i vesela narav. Bila je ljubazna ne samo prema njemu , njego ubrzo cenjena koleginica u celoj skoli. Pored svega, bila je pametna i snalazila se u mnoge teme, pa cak i u njegovoj omiljenoj, muzici. A najvise volela je knjizevnost i slikarstvo. Takva mu se osoba dopadala. Otkad je bio u skoli, nije tezio da se mnogo druzi sa ostalima. Imao je par odabranih prijatelja tamo, a inace se cuo sa drugovima iz ranijih dana. Istina je bio vise povucen covek, koji volio duboko i dugo u noc da razmislja. Ali ovo zadnje vreme mu misli obuzela sasvim ova mlada devojka, koja je ocigledno gajila velika simpatije prema njemu. Nije da je ona prva ili jedan retki slucaj...ali do sada nije imao veliki interes sa doticnim osobama da stupi u neku dugostaznu vezu. Nisu mu odgovarale kao osobe. I mnoge su imale onaj isti problem: da su se ustrucavale i nisu tacno znale kako da se ophadaju prema cinjenici da ne vidi. Mnogo brzo mu sve postalo dosadno i raskidao ubrzo veze. Ali Tanja mu se ucinila drugacije. Takav je imao osecaj.
Kad su usli u stan seli su prvo malo i poceli da pricaju. Stan je inace bio dovoljno velik i s ukusom namesten, svetao i uredan.
-A kako si me ti uopste zapazila? upita je Goran.
-Pa...to je bilo kad sam pocela da radim, i jednom sam te videla kroz jedna vrata kako dajes casove jednoj devojcici. Tad si mi se jednostavno dopao, odgovorila mu je smeskajuci se.
U stanu je videla par gitara naslonjenih uza zid, a jedan stari klavir je bio smesten u spavacoj.
-A sta je tebe nateralo da se dalje druzis sa mnom i van skolice?
-Slatka si mi, rece Goran, i predje rukom joj preko koleno.
-Hm, pa znas ti valjda sam, da si jako zgodan i mogu da zamislim da si mnogim ribama privlacan..ali sta si video u meni?
-Eto, pricali su mi da nisam bas ispao ruzan...nego ti se pitas sta ja vidim u tebi? Pa valjda sam pitao moje prijatelje na sta licis, da li si debela, mrsava, niska, visoka, plava ili crna..da nisi debela sam sam primetio po tvom koraku, naceri se Goran, a oni mi rekli da si bas bas slatka.
Tu Tanja malo zasta.
- Dakle tebi je ipak bitno kako neko izgleda? malo zacudjeno pita, a onda - Auuu, koje glupo pitanje, izvini.
-Sta ja znam, i nije tako glupo. Mislim, da si neka manje atraktivna zenska, sta bi to izmenilo na cinjenici da si veoma dobra i draga kao osoba? Naravno, nista. Ali nije svakako na odmetu da si zgodna, pa cak ni meni, znas. Imam ja u svojoj predstavi sliku od tipa zene koja mi se najvise svidja. A mislim po opisima drugih da si blizu tome, odgovori joj Goran.
-Ali mislim da je vreme da se sam uverim u to, dodade nezno i tiho i priblize joj se sasvim. Uze njeno lice prvo u obe ruke i onda poce da ga gladi. Tanja mu gledala u oci ali one su, kao sto su uvek tako gledale, bile kao pogubljene uperene u jednu tacku iza njezinog lica. Kao da je kroz nju gledao, a mislila je u ovom trenutku da joj upravu gleda u samu dusu i jarka vrucina joj se penjala k obrazima. Onda je zaklopio oci. Vrhovima svojih prstiju polako i nezno otkrivao svaki detalj , svaku malenkost njezinog lica. Prelazio preko celo, obrve, kapke, trepavice, obraze, usne.
-Odakle ti taj oziljak? upita je.
- Taj mali? Kao klinka sam se srusila sa bicikle...
Onda je presao sakom kroz njezinu kosu i opipao stiskajuci njenu lobanju i vratio se licu, gladuci ga celom sakom.
- Kako neznu kozu imas, promrmljao je.
Tanja nije ni pomisljala da ga poljubi, jer je bila zanesena i sva uzivala u svom otkricu svog tela.Nije htela da ga ometa a sama imala utisak da je stavio prste u njenu dusu i srce, tako da joj se cinilo da su tragovi njegovog dodira ostavljali sitne, vrele brazde po njezinoj kozi. Sad je prelazio preka vrat, ramena, ruke..
-Imas najlepse ruke na svetu, znas? rece i poljubi joj ruku.
Premestise se u spavacu. Iznutra ,Tanja je drhtala od napetosti, jer to je bilo nesto sto je zadnjih nedelja, meseca najvise zelela. Goran ugasi svetlo i baci se pored nje na krevet Skidao je on nju, a njega ona.
-Kad je svetlo ugaseno, onda i ti ne vidis nista vise, saptao joj Y zustro. -Sad smo isti, i ti i ja. Sad samo postoje dodir, miris, ukus...osecaj.
-Hocu da te osetim, samo da te osetim i nista vise, prosaptala je X i ludo ga milovala. Spojili su usne i kao nikada vise da ih odvoje, jezici su odlutali, sokovi su se pomesali. On je nju sve jace i jace stezao u svom zagrljaju , sa svojim snaznim rukama obgrlio ju je i obasipavao svaki delic njezine koze svojim vrelim poljupcima.
***
Tanja se polako rasani. Prvi zraci jutarnjog sunca su bljestali kroz zategnute savese. Pored nje je lezao Goran i tiho i mirno spavao. Prameni njegove jogunaste, plave kose su mu se bili zalepili za celo. Tanja ga posmatra nezno. Kad ga ugleda, kako ovako mirno spava , odjednom oseti da joj se srce napuni i preli osecajem srece i uzbudjenosti. Sada je licio na sasvim normalnog decka... Neznim pokretom sklonila mu je kosu sa cela, od cega se poceo mrdati i okretati. Konaco, otvori i on oci. Potrazi Tanjinu ruku, zagrli je i nemo poljubi.
Ovo jutro su nesto doruckali i sedeli jos malo, pa se Tanja od njega oprosti i krenula kuci. Iako je protekle noce uzivala i plovila u moru nevidjenje neznosti i ljubavi, vratila se malo zbunjeno kuci. Goran je bio nesto veoma cutljiv, nije mnogo govorio. Mozda zato sto je bio mramuran? Za oprostaj ju je ipak cvrsto zagrlio i poljubio i dogovorili se kad ponovo da se sretnu. Uvece je opet sedela zajedno sa Mirom.
-Ti nemas pojma kakav je to senzualan covek, divila se X odsutnim pogledom, kako je nasrtljiv, snazan a i beskrajno nezan. Sasvim se u drugog coveka pretvori i sva ustezanja i cinicnosti mu spadaju.
-Lepo, lepo. Ali kazes da ujutro niste mnogo govorili. Je li, da se nije mozda stidio zbog neceg? upita Mira.
-E, ne znam, nemam pojma, nije imao zbog cega da se stidi? Kao sto sam ti rekla, malo me to bio bacilo iz takta danas, znas. Ja sam mislila, bolje ja da krenem kuci. A vidimo se sutra u ponedeljku ponovo, na poslu. Hm!
Tanja je drmala nogom.
-Pa ne znam ni ja sta da ti kazem, nekad su muskarci cudni, pogotovo ti je taj tvoji izabranik malo specijalan covek, kao sto si mi nekad govorila? A i mi zenskice volimo nekad da fantaziramo, napravila je Mira rezime.
Tanja je bila naslonila bila glavu na ruku i topli osecaj strujio je kroz celo njeno telo kad god bi u svojoj masti povratila slike i uzbudjenja proteklih par sata. Vrlo vrlo tesko se bila zaljubila.
***
Ipak, sledeci dan bilo je sve u redu i tako, kako je Tanja ocekivala da treba da bude. Tako i ostade. I Goran joj priznade, kako je jako u nju zaljubljen i da ne moze da zamisli biti bez nje ni minut.
-Volim te, pticice, sapnuo bi joj u uvo, kad bi ona naisla, noseci neka pisma ili racuna, kod ucionice, kad bi bila prazna, i upala malo da ga zagrli. Ili bi joj stegao rukao kad bi seli zajedno da rucaju u kantinu. Nisu hteli preterano u javnosti da ispoljevaju svoju ljubav, jer su bili ubedjeni , da to nije pristojno da se radi na radnim mestu, i ako su skoro svi znali da su bili par. Visak koleginica i kolega je to smatrali normalnim i nista velikim, ali ipak ucinilo se Tanji da su saptali neke od njih kad bi usla u sobu , pa bi onda pri njezinim ulasku naglo prestali. Tanjini roditelji i porodica na pocetku nisu bas znali sta da misle tome svemu, ali zeleli su svojoj kcerci i sestri sve najbolje. Mada su medjusobno pricali da ta veza valjda nece dugo trajati, ali to Tanji nisu govorili. Ali za sve to, ona nije i ne bi marila. Cinjenicu da je Goran slep, dozivljala je kao nesto najnormalnije na svetu, kao neku vrstu alergiju ili astmu, sto se njoj cinilo nekad cak i gore od sleposti. Jer Goran je savrseno vladao svojim zivotu sam.
- Jedino sto mi treba Tamara kad hocu nesto za obuc da kupim, smejao se Y, ko zna kako bih se setao po ulicama da nema nje. Cuo sam da ima dobar ukus.
Tamara mu je bila sestra, od njegove tetke, sa kojom je delio stan. Goran sa svoje strane se rascvetao i uzivao kao retko do sad,pored Tanje. Ona je umela da ga oraspolozi i svakog bednickog stanja, koje ga je nekad spopalo, pa je nekad znao stvarno da bude gorak i surov. Ali dovoljno mu je bilo da cuje njen dragi glas, da cuje osmeh njen. Svideli mu se njen vid zivota, kako razmislja o zivotnim stvarima. Realna je i ona bila i videla stvari takve, kakve su, a u isto vreme je bila neka romanticna dusa. Nije se pretvarala ili glumila nesto. To mozda nije lako primetiti, ali Goranovi svi ostali culi su bili tako naostreni, da je to vrlo dobro zapazio. A oci i te kako znaju da varaju... A nekad je volela da bude mala njegova devojcica koja se odusevila kad bi prosli pored cvetajuce lipe ili neke mirisljave ruze. Ta nezna i dobra i neizvestacena narav ga je najvise privlacila. I sto se tako cisto normalno prema njemu i njegove nesposobnosti ophadjala. Tako su se zabavljali i uzivala par nekih meseca.
Jednom je dosla Tanja do Gorana da bi slusali neke nove ploce ,koje je bio nabavio. Kad je stigla, tamo je samo bila Tamara. Tanja je nju vec ranije bila upoznala, mada je cesto bila kod svog decka a i kad je cula da Goran ima devojku, s jedne strane htela je da im da malo prostora i vremena za nji same, a i ona je mogla vise vremena da provodi sa deckom. Bila je jedna visoka, ali tanka , vedra osoba, bezbrizna i malo haoticna ,ali beskrajno dobra i veoma nakljonjena svome bratu. Imala pokratku crnu kosu i veoma krupne oci. Ove nedelje je bila uvek u stanu svom.
-Cao Tanjo, Goran jos nije tu, otisao je negde, hm, mislim do jednog prijatelja, zvao ga je da dodje. Ali morao bi uskoro da se vrati, pozdravi je Tamara, ali nema veze, pa slobodno udji i sedi, da pricamo malo! Bas sam nesto raspolozena sa drustvo!
-Ma i onako sam htela da ostanem ovde da ga cekam onda. Kako si mi ti , Tamarice? Kako decko, studije? upita Tanja i smesti se u jednu veliku okruglu korpnu stolicu.
- Sve strava, nema problema. Sad mi je Ivan otisao na jedan seminar pa imam vremena za sebe, nasmeja se Tamara. Donese sok i vode pa se seti nesto.
-Hej, znas sta? Pa dok cekamo na Gorana, mogu da ti pokazem slike, mislim da ti ih jos nisam bila pokazala.
Tanja rece da jos nije nikakve fotoalbumi razgledala, i rado bih volela da vidi stare fotke od svog dragog i njegove porodice, drugove i tako dalje. Tamara skoci i donese par albuma.
-Ovo su rane , bebi slike, smejala se Tamara, ovo sam ja, uh! Nemoj tako da posmatras, joj...ovo su mu mama i tata, kad je posao u skolu, ovo, hm, nesto na moru...
Tako su razgledale slike. U jednom albumu primeti Tanja da se neka mlada, lepa devojka cesce pojavljivala. Bila je naslikana sama, ili zajedno sa njime, zagrljeni ili smeseci se, uglavnom uvek vesela.
-A ko je ovo? upita Tanja bezazleno.
-To? Tamarine oci se odjednom malo zamracese i rece:
-Pa to je Zana. Zar ti nije pricao o njoj?
Tanja kimnu glavom.
-Pa to je njegova bivsa ... bila.
Tamara sklopi zadnji list zadnjeg albuma , jer mnogo vise slika nije ni bilo.
-Pricao mi je da da je imao pre mene par poznanstva i devojaka, ako to mislis. A gde je ta Zana sad? htela je Tanja da zna. Probudila se malo znatizelja u njoj, naravno.
-Ah, pa zar ti nije pricao onda? Zana je poginula, pre par godina u saobracajnoj. odgovori Tamara i pogleda je sa njenim velikim ocima. -Pa trebao ti je pricati o njoj!
Ali odjednom ustuknu Tamara i poce usne da se grize. Tanja je osetila, da su joj poceli dlanovi da se znoje.
-A sto bi trebao?
Sad je bila njezina znatizeljnost potpuno probudjena.
-Em....pa, ,hm....znas, kako da ti kazem...ma ako ti on sam nije pricao o nje, valjda on to tako zelio a ja, uzdahnu Tamara, a ja kao ja, glupaca velika, opet otvorila usta gde ne treba!
Ali tako je Tamara, kolebajuci i samu sebe grdeci jedino sve vise podstakla Tanju.
-Tamaro, nemoj tako! Pa sta ima veze, mozes i ti da mi pricas, pa sta? I ti i on ste bliski, a i ja tebe volim i ti mene, kako si mi rekla, dakle, ako treba nesto da znam, ili sta vec...pa slobodno mi reci, Tamarice? insistirala je Tanja i pokusala je da se nasmeje nekako, ali nije joj islo najbolje od ruke.
-Hm! Pa dobro..u sustini si u pravu. Valjda je i bitno da znas. Pazi ovako...On i Zana su se bili davno upoznali, i to je bila Goranova prva prava devojka. Jako su se voleli... sad Tamarinoj prici nije vise bilo kraja. Nastavljala je:
-Ma bili su savrsen par, svaki ko ih video ili upoznao je to rekao, ne znam, retkost je to bila i beskrajno se voleli. Valjda to cesce tako biva sa prve ljubavi. Mislim, svima je bilo drago sto su bili zajedno, i Goranocim roditeljima i Zaninih, i hteli vec i da se uzmu i sve. Ali..
Tamara zasta i gutnu jednom, jer je i ona poznavala i volela Zanu.
-Ali...tog jednog dana, isla je kasno posle podne autom iz skole. To je bio zimski dan, mrak, kisa, magla, otopljen sneg na putu, i ...okliznuo joj se auto i ona udari u drvo. Bila je mrtva na licu mesta. Uh...znas kakva je to tuga i ocaj onda bila posle...strasno. Mi za Gorana nismo znali da li ce to da preboli ili uopste da prezivi? Poceo je da luduje nacisto. Hteo i sam da se ubije, 3 dana posle njene smrti sekao je vene,ali nije uspelo, nasli smo ga na vreme...onda poceo da pije, ma skoro godinu dana je vise proveo pijan nego trezan, trezan je , cini mi se bio , samo kad je spavao. Ma uzas zivi...propao je bio skroz, upao u crnu rupu. Zana mu je bio zivot, jedino na svetu sta mu je bilo toliko drago a znas...vec ovako mu nije bilo najlakse, bez vida, razumes valjda. A i pricalo se, da je Zana izgleda bila i trudna kad je poginula, ali oni to nisu sa sigurnoscom znali , a i lekari , kad su ustanovili smrt, nisu to dalje istrazili. I ne znam kako i sto, ali polako je poceo da se oporavlja. Uporno ga je njegova majka molela da se opameti, pa ne zeli valjda i nju, svoju mater, da utera u grob. A i ja sam ga uvek tesila, uvek govorila da ostavi taj alkohol, i sve, jer Zana to sigurno ne bi zelela da se i on upoprasti. Rekla sam mu: Vi oboje ste toliko voleli zivot i uvek ste govorili i nama: da je zivot nas nesto najvrednije i da moramo da ga cenimo kako god da nam je jer to je poklon nama, od nekog, kojeg ni ne znamo. Naravno, to je zvucalo Goranu na pocetku kao najgroznija ironija, ali...uspeo je nekako da se trgne. Polako je presao u normalu, i bacio se na svoj studijum muzike. Rekao mi je bio jednom:
-Ako sam vec takva kukavica, da nemam dovoljno hrabrosti da idem tamo gde mi je sada Zana,
i tu Tamara opet zastade i duboko udahnu, pa tiho nastavi,
-onda hocu, da bude barem ponosna na mene, dokle god sam tu ,gde sam.
Jer znas,Tanjo, i ona je bila pocela da studira muziku i muzika je njemu bila ono drugo najbitnije u zivotu. I tako se odao sav studijumu i muzici i nekako , mozda kroz zabunu u radu , mogao je malo da zaboravi na tu tragediju i vratio se opet u zivot. Tesko ali uspeo je..to samo govori, kakav je on ustvari beskrajno jak covek, jer ja ne znam..da li bih ja licno mogla skupiti snage da se povratim opet. Ali..dugo je i trajalo. I...nije vise sasvim onaj koji je bio, od onda, i ako je vec proslo par godina. Ipak, suroviji je postao i povucen. Pre su nji dva imala dosta drustvo i izlazili ili se druzili..ali otada ..znas i sama. Ali znas, zato mi je i tako drago sto je tebe nasao, i sto se u zadnje vreme promenio i oraspolozio, znas? zavrsi Tamara s blagim osmehom.
U toku price, Tanji nisu se samo dlanovi oznojili, nego i celo i ledja. Osecala se nekako neprijatno. Ta cela prica ju je uznemirila, i to protiv njezine vole. Pokusala je da ne ustane naglo i rastezajuci je pocela:
-Hvala ti Tamara sto si podelela vreme sa mnom, i to sto si mi ispricala. Ali znas, setila sam se, da ustvari moram jos nesto obavezno da kupim i moram da zurim sada. Tamara, pozdravljam te i pozdravi mi i Gorana najjace, kazi mu, zvacu ga ja danas.
Tamara razgoraci oci i ustade i ona
- Pa gde ces sada , Tanjo? Pa sace jos malo Goran da dodje! Ali ona se vec bila oprostila i izasla iz stana.
-A ne, da li sam ja stvarno taka budala ili mi se cini samo? uzviknu jadna Tamara i nasloni se na upravo zalupljena vrata, jer imala je utisak da je nesto ispricala, sto nje trebala bas tako..ili barem ne tako opsirno.
***
To vece, zvonio je telefon kod Tanje.
-Gde si ti? Zar nismo bili rekli da ti danas dodjes do mene? cuo se Goranov glas.
-Da, ali morala sam nesto da obavim, i ...
poce Tanja malo nesigurno, i htela je sebi samarati, sto joj glas tako nesigurno zvucao.
-Ma tu Tamaru cu....hocu sad odmah da se vidimo. Ako ti neces da dodjes ovamo, onda cu ja kod tebe, rece Goran kratko i spusti slusalicu.
Tanja kliznu na stolicu. I sama nije znala tacno sto se tako ponasa, i pitala se, da li se ne ponasa suvise detinjasto..ali ta prica ju je bila neprijatno uzbudila. Cekala je , i zaista zakuca na vratima. Otvorila je Goranu.
-Reci mi, sta ti je? odmah je pitao pri ulazu, kratko je zagrli.
-Ma sta je, nista mi je...
-Hajde, ne budi smesna. Ja sam te danas cekao i radovao da se vidimo, a ono...sta ti je to moja pametna sestra toliko napricala? hteo je da zna. Mirno, ali odlucno ju je pitao.
-Sto pametna sestra? Pa drago mi je sto mi je zaopstila jedan detalj iz tvoga zivota, mislim, jeste mali malecni, nevazan detaljcic, ali imam utisak da je znacajan, pocela je Tanja mrsteci se pomalo. -Stvarno, kad si mislio da mi to kazes? Pa to nije nesto beznacajno. A odavno mi govoris, kako me volis i cenis i da samnom delis sve zelje i tajne, i pitao si me, da li hocemo da ostanemo duze zajedno, ali sto mi nisi pricao o Zani? Ne razumem te. Mrzim tajne i neiskrenosti. Mogao si mi je i ovako samo malo spomenuti, a ti nikako. Onda si mislio da je to nesto, sto bi trebao od mene da krijes? Eh, stvarno!
Sad se Tanja stvarno bila otvorila.
- Ne razumes ... ubaci Goran, ali Tanja nastavi,
-A sta ja ne razumem? Mislim da sad vrlo dobro razumem. Od samog pocetka sam bila primetila u tvom pogledu tu neku senu, koja skoro nikad nije nestajala. I nailazala sam u tvojim ladicama majice i parfem , a mislila sam, to su Tamarine stvari, a ono....sad znam ,cije su ustvari...konacno rece Tanja i spustila se na sofu.
Nesto joj grcilo grlo i nije htela dalje da govori.
-Pa sta da radim, slike, kako mozes valjda lako da uvidis, mi ne znace nista, pa su mi to onda uspomene, rekao je Goran okamenjenom izrazu u licu.
-E vidis...to je to. Uspomene. Nije to nista lose da se secamo stare ljubavi, ali...ja licno ne zelim da stojim u senci jedne prevelike i izgleda nadmocne ljubavi. Nikad ne bih zelela da zauzmem samo drugo mesto u necijem srcu...a najvise bi me bolelo, kad bi to bila samo druga bas u tvome..jer..mislim..da nije tako..dobro, uspomene, majice, mirisi..ali..ta sena u ocima tvojim!. I nemoj mi reci da nisam u pravu! Nego, sad mi je sve jasno. Toliko je to davno bilo, a jos uvek je tu taj mrak...I tako..nemoj me pogresno shvatiti, ne osudjujem ja tovje osecaje, to je nesto normalno. Ali..ne znam. Ovako..sada..znas, osecam se i osecala bih se neprijatno. Mozda jos nisi prebolio. Ali...
-Jako si sebicna! ostro upade Goran, skoro ljutito. Zgrizo se je za jezik da ne doda jos nesto. Ali odjednom, izmeni mu se izraz i obori oci.
- Kako god zelis, Tanjo. Vidim ja, ti si to sebi u glavi usadila da je tako i da mora da bude tako. Posle jedne kratke pauze nastavi.
-A mozda si i u pravu, mozda i jeste tako kako ti kazes. A i ne mogu da ti kazem, da li cemo ostati zajedno, da li cu ispuniti ja sva tvoja nadanja i zelje ili ti meni. Stvarno ne znam, jer to lezi u buducnosti, a ja nisam prorok.
Onda se on polako dizao i tuzno dize glavu. -Ali ja sam istinski i jako zeleo da s tobom zajedno vidim sta ce nam buducnost doneti i da je isprobam s tobom zajedno. Da, istina je da sam Zanu jako voleo i prejako. I jos dan danas mi je u srcu i bice uvek, i jednoga dana nisam vise ni imao suza u sebi da placem za njom, a dalje mi se plakalo a bio sam sasvim ispraznjen i supalj. Ali ako sam vec izabrao bio ovaj put gde sam sad..a ne onaj drugi. I kad mi se opet desilo da se zaljubim u neku devojku, a ne samo da se uzajamno upotrebimo i gotovo, pa druga, pa sledeca...onda nije fer od tebe da meni ne verujes, da sam stvarno mogao ponovo da se zaljubim.
Goran uzdahnu i zvucilo je kao da je odmahnuo rukom.
-Jebi ga...rece i otvori vrata i silazio niza stepenica, grebajuci pod stapom. Tanja je jos dugo sedela nema i slusala dok ne utihne sasvim to grebanje. Onda joj se napunise oci sa suzama. Muka joj bila. Htela je jos mnogo toga da mu kaze, da mu kaze da je vec jednom tako u vezi bila i da nije zelela niposto da ponovi to ponovo. I da ga beskrajno voli i da joj zato jos teze sve pada.... A ovaj slucaj joj se cinio jos strasniji, jer stekla je utisak da je ta prva njegova ljubav bila zaista natprirodna i razumelo se to i iz toga ,kako je posle te nesrece odreagovao, i nekako se nije osecala ravnom njemu i osecajima. Odjednom, takav je bar imala utisak, je njena, Tanjina ljubav prema Goranu, se smanjila u smrstila u nesto beznacajno, ubijanje vremena i dosade, jedna najobicnija i najbezazlenija ljubav, ili zaljubljenost, sta vec, na svetu. Tako joj se barem cinilo.
-Ili stvarno fantaziram?? upita se Tanja ocajno. Ona je zelela, kao mozda skoro svaki, da , kad voli, da to bude nesto posebno i jedinstveno. I tako je i ovu vezu videla.
-Mozda se ponasam kao uvredjeno dete, ali ne znam, ne znam, ipak! Sto je onda jos uvek tuzan zbog nje...? Ako je zaista nije preboleo, da li je pametno pokusati sa njime dalje?
Ona je u zadnjem kutku svoga srca zelela ovog coveka da joj bude onaj jedini i zadnji. U zadnjem kutku je to osecala i par puta je mastarala vec kako bi bio zivot sa njime, mada slep covek, ali zato tako inace za nju savrsen, sa skoro sve druge strane....a sada odjednom nije vise bila sigurna. A sta znacilo ono, sto joj je Goran rekao kad je odlazio? Mozda jeste to istina. Te njegove zadnje reci su je bile jako dirnule i pogodile u srz. Ali...? Ali! Ustvari, jos jedna misao joj je se pojavila: koliko ga malo ustvari poznaje. Kako nisu ranije o tome mogli pricati? Kako ga ranije nije upitala u vezi bivsih...i kako ga nikad nije bila pitala u vezi te ponekad zasenene oci. Kakva je to onda povrsna veza samo bila! Tanja obrisa oci, iz koje su suze tiho izvirale.
-Hm, sad je sve drukcije...to jedino znam. Mozda ne bih stvarno trebala da bedacim toliko, ali...znam taj oscaj, vec sam ga jednom osetila, a mogao je biti i iskreniji sa mnom, mogao mi je jednom pricati,ako se vec toliko dugo znamo i ako on nije smatrao nasu vezu toliko povrsnom, kako je ja sad vidim. Ah ne znam....videcu....rece X sama sebi i leze preko sofe. Danas nikog nije zelela niti da vidi, niti da cuje niti da primi kod sebe.
***
