Milan Panich
Lala i Srbin u Srcu
milanp@ihug.co.nz
Rodjen sam 25 Decembra 1984 godine u najlepsem gradu, gradu Novom Sadu. Ovaj grad me je od samog starta obcarao i svoju lepotu uklesao u moje srce. Dan za danom je prolazio,a uspomene su se pocele slagati u jednu od najlepsih zbirki pod naslovom "Moj Zivot". Zivot je svojim perom pisao moju pricu i napokon je dosao do sedmog poglavlja, tacnije moje sedme godine kada sam krenuo u O.S. Nikola Tesla. Svaka najlepsa misao mog zivota moze se vezati za ovo divno mesto koje je bilo izvor lepote mog zivota dobrih osam godina. Na kraju osmog razreda zajedno sa svojim roditeljima sam se preselio na jedno drugo mesto, jedan drugi svet, Novi Zeland. Novi Zeland poznatiji kao zemlja dugog belog oblaka docekala me je otvorenih ruku ali bez osmeha i toplote na licu. Okolina je bila drugacija, ljudi nepoznati i po prvi put sam osetio bol u srcu. Osetio sam da je parce mog srca ostalo u Novom Sadu, u lepoj Vojvodini i VELIKOJ Srbiji!!! Koliko god to bolelo covek mora ici dalje i grabiti za onim za cim je krenuo. Jer da bih dohvatio zvezde moras se napregnuti i potruditi!!! "Moj zivot " je knjiga koja stalno dobija nova poglavlja koja uvek vode u nove putanje ali na kraju svaki put se zavrsi tamo gde je i POCEO. Tamo gde su nebo i zemlja spojeni savom, i gde je jedini kamen onaj nad glavom. Tu mi je cardak, odliven u zlatu, i komotno vremena na crkvenom satu i tu je moja dragana, bas za bozic neguje klas a usput ko da tancuje STARI LALOSKI VALC!!!
