Mi smo poceli, a vi zavrsite... ali pozurite ... ova prica se odvija nezavisno od nas ... ... zasada ...
Prica o Vladimiru K. & Laanu
|
Misteriozni covek iz Danske, Vladimir K., izronio je iz oblaka punih studentskih indeksa, zaboravljenih vivo-eksperimenata i prasine zvezdanih snova, 25. juna 1892, mesec dana posto se navodno rodio neprezaljeni i nikad zaboravljeni bravar. Tog dana smo se svi mi, zaposleni na Fakultetu ponovo rodili i spoznali smo sebe, po prvi put u svojim malim i beznacajnim zivotima. Kao kada se Bogorodica pojavi u nekom malom provincijskom gradicu, ucini da slepi progledaju, pa se onda o tome danima prica u inace dosadnim kafanama, tako je dolazak Vladimira K. na Fakultet odjednom oziveo nasu ucmalu sredinu. Svatam sada, nekoliko meseci posle tog zvezdanog dogadjaja, da se ustvari rodio mit koji cemo prepricavati svojim unucima (ako ih bude bilo) u dosadnim nedeljnim popodnevima. Oni nam, naravno, nece verovati, kao sto ni mi nismo verovali nasim starima, trcace okolo sa hlebom namazanim buterom i dzemom i rugace se na sav glas kako deda opet prica onu izmisljenu i nemogucu pricu o danu kada se pojavio Vladimir K. Vladimir K. je prvog dana svog ustolicenja od strane Svetog Sinoda zapoceo borbu protiv nevernika u nasim redovima. "Na nasem Fakultetu nece se od sada propovedati nikakva druga vera osim nase prave vere i nece se cuti nikakvo drugo pojanje osim naseg pojanja" - rekao je Vladimir K., pet minuta posto je seo u uzvisenu stolicu koja mu je davala neogranicenu moc. "Ja sam ovde glas Svetog Sinoda, jer sam postavljen od Njega, i bice onako kako ja kazem da ce biti, i svaki onaj iksan koji mi se usprotivi neka zna da ce biti prokazen kao nevernik i protivnik nase svete Vere, i svaki onaj koji ne bude radio kako mu bude kazano bice prognan i nece imati pravo da bude. A onaj koji me bude slusao u svemu i radio onako kako mu glas Svetog Sinoda kroz mene bude kazao, bice stovan i imace pravo da bude i da slobodno izrazava svoje misljenje, jer sloboda je samo ona sloboda koju vam Sveti Sinod kroz moja usta saopsti da jeste. Od prvog dana, pored stolice Vladimira K. sedeo je njegov verni sveti majmun Laan. To je bio cudotvorni majmun koji je govorio. Retko, doduse, ali kada bi progovorio, to su bile zlatne reci koje bi izlazile iz Laanovih usta u svim mogucim oblicima: u obliku predivnog zvuka u kvadrofoniji, u obliku stampanog teksta, u obliku oblacica ispisanih po malom parcetu neba koji bi se pojavio ispod Laanovih usta, kao i u elektronskom obliku hiperteksta, koji bi se odmah pojavljivao na svim ekranima korisnika sirom Sveta, a isto tako bi se te reci trenutno pojavile na svim oglasnim tablama Fakulteta. Laan je imao i sposobnost da "vidi", sto je u stvari inspirisalo Kastanedu za ceo ciklus romana o Don Huanu. Laan je ljude "video" ne kao obicne ljude, vec kao svetleca jaja. I niko nije uspevao da se pretvara pred Laanom da je nesto drugo osim samog sebe, jer bi Laan odmah "video" njegovo svetlece jaje, i znao bi odmah ko stoji ispred njega: pravoverni vernik ili nevernik. Cim se Vladimir K. ustolicio, dao je Laanu kao pomoc sedam predivnih crnih dobermana, sjajne dlake i ozbiljnih, strogih ociju. Laan je onda provodio dane tako sto bi zajasio jednog dobermana i tako obilazio hodnike Fakulteta u potrazi za nevernicima. Cim bi "video" neko jaje koje ne svetli na ispravan nacin, Laan bi poslao ostale dobermane kako bi izbacio nevernika van Fakulteta. Jedna od prvih prosvetljavajucih akcija kojima su Vladimir K. i majmun Laan demonstrirali svoju mudru i nepokolebljivu odluku da ociste Fakultet od neverujucih, bila je suspenzija profesora Kejdze sa nastave. Vladimir K. je tu odluku doneo boreci se sa samim sobom, jer je voleo Kejdzu kao rodjenog brata, ali je ono duboko osecanje pravde koje ga je uvek prozimalo i ovog puta pobedilo. Pitao je i svog dragog Laana za savet, a majmun je, malo pognute glave i skruseno, kao i uvek kada se radi o delikatnim situacijama rekao: Budi jak prema slabima i slab prema jakima. Ovu zagonetnu recenicu Vladimir K. nije u pocetku mogao sasvim da razume, pa je odmah uzeo svoj Danski Recnik izraza i pojmova u 3 toma, gde je medju velikim brojem raznih slicnih fraza, uzrecica i doskocica, pokusavao da pribliznije odredi smisao Laanovog hiperteksta. Misleci da je razumeo, pozvao je po Kejdzu i saopstio mu je da je majmun Laan najzad odredio Kejdzino pravo bice. "Video" je da Kejdza ustvari nije profesor - to se lepo videlo po obliku njegovog svetleceg jajeta. Iako je Kejdza celog svog zivota smatrao da to jeste, produhovljena, racionalna i nadasve pravedna mudrost Vladimira K. i Laana, ga je ubedila da je bio gresan. Kada je doskorasnji profesor Kejdza izasao hodajuci unatraske (tako je zahtevao Laan, kako bi se svima i u svakom trenutku dobro videla svetleca jaja), Laan se opet skruseno obratio svom dragom Vladimiru K. "Vladimire, nisi razumeo sta sam ti kazao: Kejdza ne sme da bude!". "Uopste ?" - upita ga Vladimir K. "Uopste !" - rece majmun. I ne samo Kejdza negi ni svi ostali kojima jaja nisu kako treba da jesu. I onda se tek Vladimir K. bacio ozbiljno na svoj tezak i odgovoran posao. Ipak, uz pomoc majmuna Laana, sve je bilo mnogo lakse. Posle mnogo neprospavanih dana i noci, jednog jutra su konacno zavrsili Carobnu knjigu. Bila je to zlatom optocena knjiga kakvu niko nikada nije video. Kad bi je otvorili, odjednom bi se ukazali predeli neopisive lepote, andjeli i ceo Sveti Sinod, pored zuboreceg potoka i predivne livade. U knjizi je pisalo:
Kada je Laan procitao ove reci, one su se istog trenutka pojavile na svakoj od 25 oglasnih tabli Fakulteta. I svi su od tog trenutka znali da oni nisu i da ne treba da budu, jer tako je jedino ispravno. Da bi se malo i zabavio, jer ne moze se stalno raditi, makar i u najsvetlijem posvecenju, majmun Laan je pomislio kako bi to bilo lepo da i on bude profesor. U stvari, iako je bio sveti majmun, iako mu je sve bilo moguce i dozvoljeno, Laan je bio pun osecaja za druge. Zato nikada nije uspeo da bude pravi profesor, mada je, od rodjenja to zarko zeleo. Uvek bi se tu nasao neko ko bi postao profesor, mada to nije zasluzio i Laan je samo nemo gledao kako bezvredne figure promicu, drze bleda i nekompetentna predavanja. Laan je uvek, imajuci taj carobni dar, znao da bi mogao bolje da predaje od ostalih, ali ga je sprecavala njegova izuzetna skromnost i gotovo neshvatljiva tolerancija. Laanov moto je uvek bio da pusti druge da razvijaju svoje sposobnosti. Ipak, u nekim trenucima, pustao je masti na volju. "Kako je zabavno predavati! Kako je samo lepo okretati se oko sebe, izvoditi piruete, ispravljati studentske greske, kako je lepo stajati tamo kada se svi dive kako si pametan!"-pomislio je Laan. Nije smeo to glasno da izgovori, da se njegove reci ne bi prenosile u svim mogucim oblicima sirom Planete, ali je pogledao oko sebe ima li nekoga za koga je zaboravio da ne treba da bude. U tom trenutku, hodnikom je prosao profesor Klej, i Laan je "video" svetlece jaje nepravilnog oblika, kakvo ne bi smelo da bude. Laan je odmah otvorio hiperlink prema specijalnoj sluzbi Svetog Sinoda, i cela memorija Profesora Kleja je bila za tren na raspolaganju Laanu. Negde na drugoj stranici nasao je podatak da je Profesor Klej u detinjstvu voleo da sisa palac. Znao sam!- veselo je uskliknuo majmun Laan. Ovaj ne treba da bude, a umesto njega bicu ja profesor dok mi ne dosadi. I odmah je pozurio da svoje reci pretoci u delo, jer Laan je bio majmun od akcije, i svako oklevanje bilo mu je strano. Sledeceg dana, profesoru Kleju je saopsteno da on nije. Posle podne, u pratnji svojih dobermana usao je Laan u ucionicu da odrzi nastavu, a njegovi verni dobermani su cucali na vratima i obezbedjivali neometano odvijanje predavanja. A bila su to zaista predavanja kakva nisu zabelezena na Fakultetu. Iz usta majmuna Laana izlazile su mudre i zlatne reci, koje su se potom same ispisivale na podu ucionice. Na kraju casa, studenti, koji su bili odusevljeni Laanovim smislom za jednostavno objasnjavanje teskih pojmova, samo su pokupili te ispisane reci sa poda i tako su dobili udzbenik kakav nikad do tada nije napisan - pun dobrote i svetlosti. Laan je, naravno, onako skroman i dobar, napustio salu za predavanja sa blagim osecanjem da je ipak mogao da odrzi bolje predavanje, ali su ga u tome omele njegove svete duznosti, koje su uvek u njegovoj svesti bile prioritetne. Nastavak - verzija 1 - 98% moguca (prema ispitivanju nezavisne agencije). Moramo reci, pre epiloga, da je bilo nekoliko profesora koji nisu odmah shvatili da oni nisu i koji su pokusali da se usprotive. Ali, zahvaljujuci carobnom daru majmuna Laana, to je ubrzo sredjeno. Laan i njegovi predivni dobermani su po hodnicima Fakulteta uporno i pravedno jurili za svakim profesorom koga je Laan "video" kao pokvareno svetlece jaje. Posle nekoliko dana na Fakultetu su zavladali red, rad i disciplina, kako su to i zahtevali Vladimir K., Laan i Sveti Sinod. Konacno su svi mogli da se okrenu radu, kao i licnoj i kolektivnoj dobrobiti.
Sada su na Fakultetu samo Pravoverni i Ispravnomisleci. Vladimir K. i
dalje vredno radi, a majmun Laan ponekad zevne od dosade. Njegov zev se
istovremeno prenosi na svaku od 25 oglasnih tabli Fakulteta, a putem
hiperteksta mogu ga cuti i svi korisnici linkova sirom Sveta.
Tako je jedino ispravno. Pokazite da je moguc i drugaciji nastavak! Ali pozurite ... prica ce se zavrsiti nezavisno od nas! U nekoliko narednih redova iznecemo priloge koje su nam poslali putem emaila posetioci ETFMONKEYS prezentacije. Nismo u mogucnosti da objavimo sve sto je stiglo, ali smo za ovu priliku izdvojili tri pesme od kojih vam dve preporucujemo da procitate, a jednu medju njima otpevate zajedno sa nama. U ostalom slobodno ako ste za to raspolozeni mozete i za preostale dve pesme komponovati neku prigodnu muziku, ako za to imate mogucnosti i dara. Tada nam putem email posaljite vas WAV fajl.
|
||
|
|
