Bora pricha gluposti:::
Jetra je organ koji se regenerise, a ja se vec sada osecam kao nov. Skoro... Svaki auto posle odredjene kilometraze ode na remont, pa tako i ja. Oko moje jetre se odmah povela velika debata. Te ziv je, te nije. Kao nekad, u Titovo doba. Zato moram svima da porucim da ne brinu. Jos dugo ce gledati Boru na bini. ne mislim na penziju. Zivece "Riblja corba" jos dugo. Ja sam stara kuka. Nije me lako slomiti. A i jednom se zivi, nema predaje! Idem na infuziju pod stare dane sam postao "djankoza". Ha, ha, ha...

Publika u inostranstvu se razlikuje od domace. Postoji jedan novi talas emigracije, ljudi koji su bezali pred ratovima koji su nas snasli u skorije vreme. Nisu to vise oni matorci koji zaginu uz sevdalinke. Vise je kllinaca koji su odrastali uz normalnu muziku, slusali rokenrol, "Riblju corbu"...

Moj sin Boris slusa, slusa... A i dobar je djak. Ima samo sest keceva, nista strasno. Bolji je od mene u njegovom uzrastu. Druga godina srednje. Ne voli gitaru, lupa bubnjeve u nekom svom bendu i ne voli publicitet. Mali panker, nije u mom fazonu. Grupa mu se nekad zvala "Drustveni problem", a sad se zovu "Sranje", pa vidite. Svirali su negde pre par dana. Pohvalio mi se posle: "Cale, bili smo najgori". Bio sam veoma ponosan. Dobro je to - biti najgori ili najbolji. Drago mi je samo sto se ne uklapa u prosek. Necu od njega napraviti narkomana, kriminalca i pedera, to je sigurno. Za ostalo ne marim.
Moram nesto da razjasnim ljudima, jer sam sam u funkciji pisca. Nisam ja nikakav filozof, glasnogovornik. Samo radim po savesti, a narod mi veruje - zato sto ih nikada ne lazem. Sa druge strane, nikada nisam pledirao na to da postanem neki vodja, lider. Jos davno sam se okanuo klasicne politike. Probao sam jednom da se kandidujem za narodnog poslanika, ali kada sam video kakva je to zesca prevara - digao sam ruke. Vise volim da sedim sa drustvom u kafani i da laicki komentarisem. Samo se nadam da nam i tu kafanu neko ne ukine. A kako je pocelo - ko zna, sve je moguce! Bojim se da bi tada izbio opstenarodni bunt, jer je kafana mnogim prosecnim Srbima drugi dom. Prohibicija ovde nikad ne bi prosla. To su nekoc uradili u Sloveniji, zabranili Janezima da sljokaju pre podne, jer su mnogi na putu do fabrika uspevali da se dobro urokaju, pa posle nisu bili u stanju da rade. Tako nesto kod nad nikada ne bi uspelo. To bi bilo kao kad bi na Jamajci ukinuli marihuanu.

Brushalter za Ramba
“Svetski mega car” Rambo Amadeus, i njegov prateæi bend boravili su u subotu u Zagrebu i u tamošnjoj “Tvornici” odr̀ali nezaboravan koncert. Publika je, kao i Rambo, bila odlièno raspolòena i u dvosatnom programu ùivala u Rambovim isceliteljskim moæima, posebno zbog novog slogana koji je smislio za sebe “Rambo, majstore, psihijatre, doktore!” Atmosfera je bila veoma vesela, a vrhunac veèeri bio je kada je prema Rambu poleteo jedan brushalter. Ovako neoèekivan poklon Rambo je, mašuæi, svima pokazao, i u svom stilu, duhovito prokomentarisao: “Ovo nam je prvi brusthalter u karijeri! Devojko, ovo je prilièno skup model... Javi se posle da ti ga vratimo...” A onda se setio i druge moguænosti i dodao: “A mòda ga je bacio i neki transvestit pa nam se sada iz prikrajka smeje!”

Bijelo Dugme u Beogradu
BEBEK: OSTVARIÆE MI SE SAN!
Beograd, Petak, 06. May 2005. 0:54 (Blic)


Muzika -
Moja najveæa ̀elja je bila da u Beogradu odr̀im veliki koncert sa „Bijelim dugmetom“. Druga ̀elja mi je da kao solista doðem i napravim veliki nastup u nekoj hali - kàe Željko Bebek, prvi pevaè grupe „Bijelo dugme“, vidno raspolòen što æe 28. juna koncertom na Beogradskom hipodromu uspeti da ostvari prvu ̀elju. Bebek oèekuje da na ovom povratnièkom koncertu u publici budu uglavnom mlaði ljudi koji nisu imali priliku da ùivo èuju njegove vokalne sposobnosti.

- Koncerte najviše poseæuju mladi i siguran sam da æe na hipodromu 80 odsto biti mladi ljudi koji se nisu ni rodili kada sam ja otišao iz „Bijelog dugmeta“. Ponosan sam zbog toga i znam da sam u ̀ivotu napravio pravu stvar - prièa poznati pevaè i priseæa se perioda kada je bio èlan najpopularnijeg rok sastava u bivšoj Jugoslaviji.

- Pre „Bijelog dugmeta“ je bila slièna ovakva situacija u muzici kao danas. „Bijelo dugme“ se dogodilo sedamdesetih godina i okrenulo èitavu stvar naglavaèke. Nakon toga, mi smo bili kao lokomotiva, a iza nas su išli rokenrol sastavi sa ovih prostora. Kada je nestalo „Bijelo dugme“, otvorio se prostor za ovo što danas imamo. Lièno se nadam da æe nakon naših povratnièkih koncerata neke stvari da se promene i da æemo uspeti da damo novu snagu rokenrolu - objašnjava Bebek, ali odmah zatim priznaje da njegova sadašnja solo karijera nema mnogo veze sa rokenrolom. Popularnost svog nekadašnjeg benda Željko objašnjava iskrenim pristupom muzici i odbacuje optùbe da su oni izmislili ̀anr „seljaèki rokenrol“.

- Mi smo uvek bili iskreni, a ostali su lagali. Iskreno smo radili, pa su nas ljudi zavoleli i verovali u nas. Folk rokenrol nije naša izmišljotina. Svi svetski bendovi su uzeli nešto iz etno muzike da bi napravili neki svoj zvuk. U tome nema ništa loše - tvrdi Bebek. Na pitanje da li æe „Bijelo dugme“ nastaviti sa radom i nakon koncerata u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, poznati muzièar kàe:

- Ne bih smeo ništa da kàem, osim nikad ne reci nikad. Moramo biti svesni toga da imamo puno godina i svi imamo dosta obaveza - zakljuèuje Željko Bebek. [Postavio: Pajaman]

Frank Sinatra
Mood:  energetic
Sinatra bio mafijaski kurir
Franka Sinatru je policija skoro ulovila dok je kao mafijaski kurir u torbi prenosio 3,5 miliona dolara. To je komicar Dzeri Lujs ispricao autorima nove biografije glumacke i pjevacke legende.
Ova anegdota jedna je u nizu zgoda o povezanosti slavnog pjevaca i kriminalne organizacije koju donosi neautorizovana biografija Sinatre: zivot autora Antonija Samersa i Robina Svana, cije neka budalaje djelove prenio casopis “Vanity Fair”. Biografija ce se naci u prodaji 16. maja.
Sinatra je uvijek poricao bilo kakvu povezanost s mafijom, iako su podaci FBI-a objavljeni 1998. godine, samo nekoliko mjeseci prije Sinatrine smrti, pokazivali slavnog zabavljaca kao bliskog prijatelja mafijaskog bossa Sema DJankane.
Lujs kaze da se Sinatra 1946. godine dobrovoljno ponudio da prenese mafijaski novac s Kube u SAD. Carinici su otvorili njegovu torbu u kojoj se nalazilo 3,5 miliona dolara u novcanicama po 50 dolara, ali su odustali od dalje pretrage zbog guzve koja je nastala kad su ljudi na aerodromu htjeli prici slavnom pjevacu.
Autori knjige kazu da Lujs nije svjedocio o tom dogadjaju, ali da je o tome pricao kao o "cinjenici s kojom je dobro upoznat".