OCMAН ЂИK ИЋ
пjecниk
Осман Ђикић се родио 7. јануара 1879. године у Мостару, гдје је похађао основну
школу и гимназију. Из гимназије је искључен, па се због тога сели у Цариград, и
тамо наставља гимназију. Из Цариграда сели у Београд, па у Беч, гдје завршава
трговачку академију. Радио је као чиновник у банкама: Загребу, Брчком и Мостару.
У Мостару је био врло активан у „Просвјети“ и другим српским институцијама и
активно се дружио са Алексом Шантићем.
Ђикић је 1909. године изабран за секретара муслиманског културног друштва
„Гајрет“ и за уредника листа „Гајрет“ и тим поводом сели у Сарајево. Сљедеће
године покреће политички лист „Самоуправа“.
Млади Осман Ђикић је био пјесник занесењак, врло активно је објављивао у
листовима „Босанска вила“, „Зора“, "Бехар“ и још неким. Ђикић је брзо живио,
путовао, селио, писао: пјесме, прозу, драме и расправљао друштвена и политичка
питања. Бавио се и сакупљањем народних умотворина, али их није успио до краја
обрадити, па је сву ту грађу уступио Српској академији наука и умјетности у
Београду.
Осман Ђикић се национално изјашњавао Србином и религијски муслиманом, и у томе
је био и страствен и досљедан.
Осман Ђикић је умро у 33-ој години живота, у Мостару 30. марта 1912. године.
Ђикић је објавио збирке пјесама:
— Побратимство (1900)
— Муслиманској младежи (1902)
— Ашиклије (1903)
Објавио је и фолклорне драме:
— Златија (1906)
— Стана (1906)
— Мухаџер (1909)
OПPOШTAJ
Ca иcтoka зopa пуцa
Пo нeбу ce звиjeздe гace
A ja тужaн зeмљo, мaти
Mopaм
т
oбoм pacтajaт ce!
Oх oпpocти cину твoмe
Heвoљa гa љутa cили,
Дa нaпуcти cтjeњe твoje
И пaтничkи poд пpeмили!
Aл kaд jekну
cтjeњeм твojим
Бojнe тpубe, милa мaти,
Eтo cинa, дa зa зajaм,
Tвoм душмaну зajaм вpaти!
Tуpбe Ђиkићa у Mocтapу.