Site hosted by Angelfire.com: Build your free website today!

Pismo javnosti
u vezi sa dogadjajima na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu

    Vec preko cetiri meseca na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu nema ni naucnog rada ni akademskog zivota. Vlast, olicena u dekanu Vladi Teodosicu i samozvanom profesoru Milosu Labanu bavi se iskljucivo represijom protiv svojih kolega, a ostali zaposleni bave se pronalazenjem nacina odbrane od represije, zlostavljanja i sikaniranja. Oglasnim tablama imaju pristup samo Teodosic i Laban, a profesorima koji na predavanjima kazu bilo sta sto se ovoj dvojici ne svidja preti se suspenzijom. Dekan je najavio i ozvucavanje svih prostorija na Fakultetu kako bi mogao da nas prisluskuje. O nekim kolegama siri zlonamerne i izmisljene glasine (da su spijuni, nisu cisti Srbi, na listi DB-a itd.) i tako pokusava da ih ljudski i profesionalno diskredituje. Iz tog razloga smo prinudjeni da se na ovaj nacin obratimo siroj javnosti.

     Nase negodovanje i protest nemaju nikakvu politicku osnovu. Iako se ne slazemo sa veoma sirokim ovlascenjima dekana koja su im data Zakonom o univerzitetu, nas protest nije usmeren ni protiv Zakona, vec iskljucivo protiv pomenute dvojice ljudi, a za normalan akademski zivot kakav je bio do skora.

     U dugoj tradiciji akademskih ustanova je da dekan fakulteta treba da bude ugledna licnost koja na dostojan nacin predstavlja Fakultet i svojim autoritetom rukovodi aktivnostima Fakulteta. Na zalost, sadasnji dekan, Vlada Teodosic ne uziva ni ugled ni autoritet, ni kao naucnik ni kao kolega. Profesor Teodosic je svoj minorni naucni ucinak pokazao prilikom izbora za redovnog profesora, kada je prijavio jedan rad u medjunarodnom naucnom casopisu, za koga se posle ispostavilo da je samo naslov (!) u zagrebackom casopisu "Fizika". Sto se tice njegovog ljudskog autoriteta medju kolegama, ako je i postojao, potrosen je onog trenutka kada je Vlada Teodosic, izborom za Dekana, u svoj svakodnevni pisani i govorni jezik uveo reci kao sto su "naredba", "odredjujem", "naredjujem", "zabranjujem", "saslusanje", i slicne. Ne mozemo da priznamo vlast dekana koji se umesto snage argumenata sluzi argumentima sile, iznajmljenim siledzijama u crnim jaknama koji "vaspitavaju" profesore i studente.

     Neposredno posle postavljenja za Dekana, Teodosic je izjavio da ce se drzati zakona kao pijan plota. Time je imao na umu, a kasnije i sproveo u delo, da iskoristi sva prava i sva ovlascenja koja mu zakon daje, i to u najsirem mogucem kontekstu. S druge strane, s obzirom da Zakon ne predvidja nikakva prava "obicnih" profesora u pogledu upravljanja i odlucivanja o bilo cemu, Teodosic je resio da nam ta prava i uskrati. Cak nas ni prilikom pisanja Statuta nije konsultovao. Medjutim, iako zakon zaista ne dodeljuje profesorima nikakva izricita prava, ucesce "obicnih" profesora u procesu odlucivanja nije zakonom zabranjeno. Od kada postoje akademske ustanove, Dekan je bio uvek prvi medju jednakima, a ne jedini koji vidi medju slepcima. Ako neko resi da rusi ustaljenu praksu i dugogodisnje tradicije, onda mora imati veliki razlog i veliki autoritet. Vlada Teodosic nema ni jedno ni drugo.

     Istog dana kad je postavljen Dekan, formiran je i upravni odbor Fakulteta. Jedan od njegovih clanova, Milos Laban, odmah se izdvojio od ostalih i poceo da deluje daleko mimo svojih ovlascenj a i dobrih obicaja. Izmedju ostalog, vidjamo ga po hodnicima Fakulteta kako upucuje najmljene radnike obezbedjenj a koga treba da izbace, udalje ili prenesu, legitimise (!) i vredja studente, proverava oglasne table i licno kontrolise ima li "nedozvoljenih" saopstenj a.

     Milos Laban je bivsi docent Elektrotehnickog fakulteta, doktor matematickih nauka, koji je 1990. godine konkurisao za unapredjenj e u zvanje vanrednog profesora. Komisija za unapredjenje konstatovala je tada u svom izvestaju da dr Laban ima cetiri rada iz tehnologije, dva iz geologije i jedan iz sociologije, a da iz matematike nema radova. Medjutim, komisija je ipak predlozila unapredjenje, ceneci da je dr Laban bio zauzet vanfakultetskim drustvenim aktivnostima (bio je predsednik veca udruzenog rada u Skupstini Srbije). Ovakav izvestaj komisije nije prihvacen na Naucno-nastavnom vecu, pa je posle nekoliko ponovljenih glasanja, Milos Laban prestao da bude nastavnik. Sada, osam godina posle toga (!), dekan Teodosic nalazi da je izvestaj tadasnje komisije pozitivan, i odlukom iz juna 1998 postavlja Labana za vanrednog profesora. Javnosti je poznat dopis ministra prosvete u kome se dekanu nalaze da ponisti nezakonito postavljenje Labana za profesora. Medjutim, dekan Teodosic stoji cvrsto na svom stanovistu da je sve u najboljem redu. Cak su Teodosic i Laban bezobzirno tvrdili da takvo pismo ne postoji i da je rec o najobicnijoj izmisljotini.

     Teodosic i Laban su medju prvima na Beogradskom univerzitetu preduzeli represivne mere prema kolegama koji nisu potpisali Ugovor o radu. Da su ova dvojica bili i najmanje dobronamerni, pozvali bi svoje kolege da ih pitaju zasto nisu potpisali. Verovatno su se bojali da saznaju istinu - mnogi nisu potpisali ugovor bas zbog toga sto je Teodosicev potpis trebalo da bude na njemu. Da je drugi covek na celu Fakulteta ne bi bilo ni problema sa ugovorima.

     Posledice ovakvog nasilnickog i nerazumnog vladanja Fakultetom su i sada primetne, a osetice se u punoj meri vec sledece skolske godine. Naime, mnogi asistenti i nastavnici Fakulteta su zapoceli proces nalazenj a drugih radnih mesta, uglavnom u inostranstvu, kako bi pobegli od neizdrzive atmosfere u kojoj nema nikakvih uslova za posvecenje naucnom radu. Bojimo se da, ako niko ne bude saslusao nase pozive u pomoc, da ce mnogi od nas svojevoljno otici iz nase drage kuce, koja nam znaci isto koliko i sopstveni dom.

     Zato apelujemo na sve dobronamerne ljude koji mogu da daju podrsku da to i ucine. Molimo javne radnike i nase kolege sa drugih fakulteta da se oglase. Molimo nase bivse studente da stanu u odbranu naseg fakulteta i tradicionalnih akademskih vrednosti. Molimo nase sadasnje studente da se izjasne da su protiv nasilja. I konacno, molimo clanove Vlade koji su postavili Teodosica i Labana da preispitaju svoju odluku i da ocene da li je haos koji se poslednjih meseci stvara na nasem fakultetu u funkciji ostvarenja bilo kakvog dobrog cilja.

Home